Parada kao politički događaj

U organizaciji „Pride“ kažu da je i dalje aktuelna zabluda da je homoseksualizam bolest

Nedavno je Pride, organizacija koja okuplja ljude različitih seksualnih opredeljenja, zakazala za 17. jul drugu beogradsku Paradu ponosa. Prvi pokušaj 30. juna 2001. godine završen je incidentima, tako što su navijači beogradskih sportskih klubova i pripadnici desničarskih organizacija pretukli nekoliko učesnika parade. Sada, 33 godine posle prve evropske parade održane u Londonu, grupa aktivista pokušava da manifestaciju koja je u većini slobodnog sveta postala zabava učini vidljivim, kao i pokret različito seksualno orijentisanih osoba.

- Ovde je parada politički događaj. Želimo da pokažemo da postojimo i da ojačamo pokret na ovim prostorima. Ne želimo da nas prebijaju, isteruju iz kuće ili sa posla zbog seksualnih različitosti - kaže za Blic News Boris Milićević, prvi čovek organizacije Pride.

Iako postoji strah od incidenata, u ovoj organizaciji očekuju da do nemilih scena poput onih iz 2001. godine neće doći. Kako ističu, prioritet je bezbednost učesnika i tvrde da će učiniti sve kako bi skup prošao bez incidenata. Kontrola učesnika biće na najvišem nivou, a na održavanju bezbednosti biće angažovano skoro 500 pripadnika privatnog obezbeđenja, a očekuje se i pojačano policijsko obezbeđenje. Kao dobra uvertira mogu da posluže žurke koje se organizuju jednom mesečno i koje su do sada uspešno obezbeđivali pripadnici beogradske policije. Smatraju da će dodatni motiv za snage bezbednosti biti i gosti iz Nemačke, Austrije, Holandije... koji će se svojim prisustvom solidarisati s prijateljima iz Srbije.

Večita nedoumica o broju LGBTT (lesbian, gay, bisexual, transexual, transgender) populacije je i dalje nedoumica. Barata se sa od pet do 10 odsto ukupnog stanovništva, a prema nedavnom istraživanju na Beogradskom univerzitetu, šest procenata studenata je reklo da je homoseksualno orijentisano. Preciznih podataka nema ni kada je diskriminacija LGBTT stanovništva u pitanju. Razlog tome je praksa srpske policije koja u procedurama ne vodi statistiku motiva zločina iz mržnje. tzv. „hate crime“.

U Prideu navode da je i dalje aktuelna zabluda da je homoseksualizam bolest, pošto je tu dijagnozu zvanično ukinulo Svetsko lekarsko društvo 1993. (u SAD-u još 1973), što je prihvatilo i Srpsko lekarsko društvo. Razlog diskriminacije leži i u neinformisanosti, strahu koji bi se, uvereni su u Prideu, smanjio kreativnijim pristupom države i policije problemu.

U ovoj organizaciji ističu da čitava priča niti počinje niti se završava sa Paradom ponosa. U Udruženju imaju nameru da problem LGBTT populacije uđe u zakonske okvire, a prvi korak je uvođenje ove problematike u pravnu preambulu novog ustava Republike Srbije.

- Želimo da u ustavu stoji antidiskriminativna odredba koja bi obuhvatila seksualne manjine. Da se eksplicitno kaže da svi građani imaju jednaka prava bez obzira na pol, starost, nacionalnu ili versku pripadnost ili bilo koje drugo lično svojstvo. Tako nešto već postoji u Ustavnoj povelji SCG - kaže Milićević.

Radi se i na donošenju sličnih akata kada su u pitanju zakoni o radnim odnosima i o braku. Iako većina LGBTT ljudi smatra da je brak prevaziđena institucija, razlog za ovu incijativu leži u praktičnim razlozima, kao što su ostavinska rasprava u slučaju smrti jednog od partnera ili prekida višegodišnje veze, poseta partneru u bolnici... Pride nema zvaničan stav prema usvajanju dece u gej i lezbijskim porodicama, ali navodi činjenicu da npr. u SAD-u 10 miliona dece živi u takvim porodicama. Nedavno je Evropski parlament izglasao preporuku za zemlje članice EU da homoseksualnim parovima priznaju pravo na brak i usvajanje dece. Parlament je glasao: 221 za, 195 protiv i 23 uzdržana.

Pred poslednje parlamentarne izbore u Srbiji dosta bure je podigla ponuda Liberala Srbije da se pripadnici LGBTT populacije nađu na listi ove partije. Ponuda je odbijena.

- Nemamo zvanične odnose sa političkim organizacijama. Dosta očekujemo od GSS-a, Socijaldemokratska omladina SDU-a je jedina politička organizacija koja zvanično, kroz programske dokumente, podržava seksualne manjine. Svakako ćemo stupiti u kontakt sa svim parlamentarnim strankama, osim sa SRS-om. Kada su u pitanju NVO, korektne odnose imamo sa Fondom za humanitarno pravo, Helisinškim odborom, Ženama u crnom, Centrom za kulturnu dekontaminaciju... - objašnjava Milićević.

U Srbiji trenutno postoji osam LGBTT organizacija i, kako tvrde u organizaciji Pride, zadovoljni su međusobnim odnosima. Takođe negiraju da je njihov budžet velik. Kažu da su to priče, a da su donatori najčešće organizacije poput anarho-komunista iz Nemačke, zatim ženske organizacije iz SAD-a, aktivisti iz drugih zemalja koji na žurkama prikupljaju pomoć za Pride... Kao problem domaćih LGBTT organizacija ističu konzervativnost i nedovoljno razvijenu svest kada je reč o borbi za jednaka prava.