Kako presuda za genocid utiče na tužbu BiH protiv SRJ

Predstavnici Srbije i Crne Gore u više navrata su nagovestili spremnost da povuku tužbu protiv zemalja NATO pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu ukoliko Bosna i Hrercegovina i Hrvatska povuku tužbe protiv Jugoslavije pred istim sudom za genocid, odnosno agresiju. Međutim, posle prve presude za genocid koju je Haški tribunal, svojoj desetogodišnjoj istoriji, doneo u ponedeljak, postavlja se pitanje kakav će uticaj ta presuda imati na tužbu BiH. Žalbeno veće Tribunala potvrdilo je, u presudi generalu Vojske Republike Srpske Radisavu Krstiću, da je u julu 1995. u Srebrenici izvršen genocid nad muslimanima.

Reagujući na tu presudu, bošnjački član Predsedništva BiH Sulejman Tihić izjavio je da je ona pokazala istinu i pravdu i potvrdila karakter rata u BiH. Kozastupnik Srbije i Crne Gore pred Međunarodnim sudom pravde Vladimir Đerić kaže da potvrda presude za genocid neće imati ključni uticaj na spor s BiH. S druge strane, stručnjak za međunarodno pravo Vojin Dimitrijević za B92 kaže da je tom presudom zapravo proširena definicija genocida. “Prema konvenciji o genocidu, trebalo je dokazati da je neko hteo da uništi grupu u celini ili delimično. “U Srebrenici su ubijeni isključivo vojnosposobni muškarci, a ostali su preživeli. Neprijatno mi je da govorim o tome, ali to je tako. To se ne bi uklapalo u definiciju genocida Konvencije o genocidu. Međutim, sada je stvoren jedan širi pojam jer je sud zaključio da je za genocid kriv svako ko je učestvovao u takvoj operaciji”, kaže on. Dimitrijević, međutim, dodaje da odlukom Tribunala definicija genocida nije i izmenjena. “Stvar je tumačenja, i sa naše strane su počeli da se javljaju ljudi koji tvrde da je izvršen genocid na Kosovu. To je deo neozbiljnosti, ne možete s jedne strane da proširujete definiciju kada vama odgovara, a da je sužavate kada vam to ne odgovara. To je deo neozbiljnosti naše opšte politike”, kaže on.