Na kraju - sve po planu

Država potrošila 314,4 milijarde, a naplatila 271,2 milijarde dinara - Od donacije i stranih kredita, planiranih za popunu budžetskog deficita, stigla samo trećina sredstava, ali su prihodi od privatizacije sve to nadoknadili

Tokom prošle godine, prema preliminarnim podacima Ministarstva za finansije i ekonomiju i Trezora Srbije, u srpski budžet slilo se 271,2 milijarde dinara, ili samo 0,2 odsto manje novca nego što je utvrđeno Zakonom o budžetu, u koji su naknadno, u aprilu, uključeni i svi prihodi i rashodi za finansirane državne zajednice SCG. Iako su nominalno svi budžetski prihodi manji od planiranih za 600 miliona dinara, oni su za 2,5 odsto realno bili veći, jer su u istom periodu i inflacija i privredni rast bili za oko dva odsto manji od očekivanih stopa, navodi se u izveštaju, koji je prosleđen sada već bivšoj vladi Srbije, ali i članovima skupštinskog Odbora za finansije.

U tom dokumentu se navodi i da "pravna posledica odluke Vrhovnog suda", odnosno vraćanje 2,4 milijarde dinara Mobtelu, po osnovu prethodno naplaćenog poreza na ekstraprofit Astra banke, nije ugrozilo izvršenje lanjskog budžeta.

I u 2003. godini, kako je i planirano, lavovski deo od čak 86,4 odsto državne kase popunjeno je prihodima od naplaćenih poreza na promet (103,5 milijardi dinara), akciza (56,2 milijarde), poreza na dohodak građana (51,9 milijardi), carina i drugih uvoznih dažbina (23,3 milijarde). Više novca nego što se očekivalo prikupljeno je naplatom poreza na dobit preduzeća (5,1 umesto 3,8 milijardi dinara), poreza na finansijske transakcije (4 umesto 3,5 milijardi) i "ostalih" prihoda (17,4 umesto 16,3 milijarde), dok su ispod očekivanja bili izdašni prihodi od naknada za korišćenje vazdušnog prostora (2,5 umesto 3 milijarde) i od raznih taksi (7,3 umesto 7,9 milijardi).

Na rashodnoj strani situacija je bila znatno teža, a kao razlozi za to navode se prenete obaveze iz prethodnih godina u iznosu od 11 milijardi dinara, troškovi (neplaniranih) predsedničkih i prevremenih parlamentarnih izbora i sprovođenje Ustavne povelje, koja je iziskivala finansiranje SCG. Zato je, sa ciljem da se održi makroekonomska stabilnost i smanji fiskalni deficit, Vlada predložila da se prvobitno planirani rashodi od 318,7 milijardi smanje na 313,9 milijardi dinara. Paralelno sa tim, predloženo je da se povećaju dotacije Fondu za penzijsko-invalidsko osiguranje i smanje rashodi za neke druge budžetske korisnike.

Prepunjena rupa

Stvarni troškovi bili su 314,4 milijarde dinara, za samo pola milijarde dinara veći od onih predloženih rebalansom, koji nikada nije dobio "zeleno svetlo", jer je parlament u međuvremenu raspušten. Uprkos tome, odlazeća vlada odobrila je iz budžeta dodatnih 7,5 milijardi dinara Fondu PIO, uz obrazloženje da je to bio jedini način da se obezbede sredstva za isplatu svih 12 penzija u prošloj godini. Dodatnih 900 miliona dinara odobreno je i Koordinacionom centru za Kosovo i Koordinacionom telu za Preševo, Bujanovac i Medveđu, a 800 miliona RTS-u. Osim toga, država je 1,8 milijardi dinara više nego što je planirala odvojila za isplatu stare devizne štednje, što je, po svemu sudeći, posledica rasta vrednosti evra tokom prošle godine. Na kraju, 500 miliona dinara koštali su i neuspeli predsednički izbori, raspisani 16. novembra, a ti troškovi su takođe pokriveni iz prošlogodišnjeg budžeta. S druge strane, "kraćih rukava" ostali su Tranzicioni fond u sklopu republičkog Ministarstva za rad i zapošljavanje, ministarstva odbrane i spoljnih poslova SCG, a izostale su i neke investicije u srpskom MUP-u.

Najviše novca, čak 125,6 milijardi dinara, iz budžeta za 2003. izdvojeno je za donacije i transfere, pre svega Fondu PIO. Za plate budžetskih korisnika potrošeno je 58,4 milijarde dinara, za subvencije 33,5 milijardi, za isplatu prava na socijalno osiguranje 30,7 milijardi, otplatu glavnice 18,7 i kamata 11,2 milijarde, a za plaćanje roba i usluga 18,8 milijardi dinara. Za isplatu starih deviznih štediša i glavnice duga domaćim i stranim kreditorima lane je iz državne kase isplaćeno 5,8 milijardi dinara više nego godinu dana ranije.

Zahvaljujući dobro procenjenim prihodima i kresanjem nekih troškova, budžetski deficit lane se zaustavio na 42,9 milijardi dinara, što je za četiri milijarde manje nego što je planirano. Druga dobra vest je što su za pokriće "rupe" u državnoj kasi obezbeđeni neophodni prihodi iz realnih izvora, bez štampanja novca bez pokrića. Iako je kroz donacije (za podršku budžetu stiglo je samo 3,5 od planiranih 14,9 milijardi dinara) i strane kredite (7,1 umesto 12,7 milijardi dinara) stiglo tek nešto više od trećine očekivanih sredstava, rupa u budžetu ne samo da je popunjena, već su prihodi za te namene bili za sedam milijardi dinara veći od ostvarenog deficita, pa će taj novac nova vlada moći će da iskoristi za popunjavanje manjka u budžetu za 2004. Tome su presudno kumovali prihodi od privatizacije, jer su lane dostigli 36,1 milijardu dinara i bili su skoro tri puta veći od očekivanih. To je, uz neplanirani prihod od 1,1 milijardu dinara iz stečajne mase Beogradske, Jugobanke, Investbanke i Beobanke, omogućilo državi da se na domaćem finansijskom tržištu, umesto za planiranih 6,8 milijardi, zaduži za samo dve milijarde dinara. To je posebno značajno ako se ima u vidu da su se zapisi Trezora Srbije prodavali uz kamatu od oko 20 odsto godišnje.