Konsenzusom do referenduma

Samo konsenzus o spornim ustavnim pitanjima uslov je za dvotrećinsku većinu u parlamentu koja vodi promeni najvišeg konstitutivnog akta Srbije, ali i jedini put do uspeha referenduma na kome je potrebno izjašnjavanje više od polovine građana, poručuju iz dve najjače stranke – DSS i iz SRS. Od brzine dogovora o novom Ustavu Srbije, nagovestio je novi šef parlamenta Predrag Marković, zavisi i koliko brzo će biti izabran predsednik Republike. Dok su neki to protumačili kao „odugovlačenje predsedničkih izbora”, drugi su to shvatili kao nameru stranaka na vlasti da se ovakvom porukom ubrza donošenje Ustava. Postavilo se u javnosti i pitanje da li to znači da bi referendum o promeni Ustava i izbori mogli da se održe istog dana i okupe tako što više građana na biralištima o ovako važnim pitanjima.

– Zakonski je moguće referendum održati istog dana kada su izbori o istom trošku. Tačno je i to da je teško očekivati da sam referendum u Srbiji okupi toliko ljudi da onih koji su „za” bude više od 50 odsto. Zbog toga je neophodan dogovor političkih stranaka koje bi mogle i nekim novim zakonom o promeni Ustava to da reše, ali smatram da je za taj dogovor potrebno više vremena nego što ga imamo do Vidovdana, 28. juna, do kada je Marković najavio sigurno održavanje predsedničkih izbora. Bitno je da se ključna, već poznata pitanja razreše, a verovatno se planira da promena Ustava bude delimična – kaže Miloš Todorović iz Cesida.

Pitanje decentralizacije

Govoreći o tim pitanjima, profesor Pravnog fakulteta dr Zoran Tomić podseća da je najvažnije kako će se rešiti pitanje buduće teritorijalne podele Srbije ili regionalizacije i, uz to, pitanje decentralizacije. Od brzine dogovora o tome zavisi i u kom pravcu će krenuti dogovori i o drugim pitanjima. Tačnije, treba utvrditi da li će Srbija ubuduće biti država regiona ili će ostati sa dve autonomne pokrajine ili, pak, da Ustav ostavi mogućnost osnivanja još neke pokrajine, prema specifičnostima i uz određene uslove. Sve to može da se razrešava do granice federalizacije Srbije koja bi bila nedopustiva.

Od načina i stepena decentralizacije zavisi koliko će ubuduće biti nadležnosti lokalnih samouprava i kakva će uopšte biti podela nadležnosti između njih i Republike. U celoj toj priči osnovni je problem – pitanje Kosova i Metohije. A problem u ovom trenutku je, stručno rečeno, da li Kosmet u Ustavu pominjati kao deo Srbije, odnosno odrediti mu položaj koji ima Vojvodina, ili se pozvati na Rezoluciju 1244, pošto Pokrajina jeste realno pod međunarodnom jurisdikcijom i utvrditi ovaj njen „privremeni položaj” kao i to da će se Ustav promeniti kada se taj položaj Kosmeta promeni, tumači Tomić.

On objašnjava da od rešavanja pitanja regionalizacije zavisi da li će se tvorci ustavnih promena dogovoriti o tome kako će Skupština biti ustavno konstituisana – kao jednodomna, što je sada, ili kao dvodomna, što bi značilo da osim doma građana ima i dom regiona u kome bi lokalne samouprave delegirale predstavnike. Bitno je pitanje i da li će se u prvom članu Ustava Srbija definisati kao država srpskog naroda i njemu ravnopravnih manjina ili kao država svih građana Srbije. O tome je, podseća Tomić, bilo bez potrebe sporenja, „jer određenje da vlast pripada građanima, da je matični narod srpski i da ostali narodi imaju poziciju manjina – uopšte ne uskraćuje nijedno pravo manjinama”.

Oblici svojine

– Naravno, ostaje da se razreši da li ostaju ravnopravna sva tri oblika svojine u tekstu Ustava ili se praktično eliminiše društvena svojina iz određenja o svojini. Takođe treba rešiti i pitanje da li će se predsednik Republike ubuduće birati u parlamentu ili na izborima, od čijeg rešenja zavisi da li će predsednik imati manja ili veće ovlašćenja (veća ako se bira na izborima), kao i da li će organizacija vlasti biti parlamentarna ili će imati elemente predsedničkog sistema. Ostaje važno i da li će sudije ubuduće birati parlament ili autonomno telo kao što je Visoki savet pravosuđa, što je bitno za stepen nezavisnosti sudstva i kompetentnost samih sudija. Ali, pre svega, politički lideri rad moraju početi dogovorom o tome da li će Ustav menjati kozmetički ili suštinski ili će promene biti za početak parcijalne, sa nagoveštajem potpunih, kaže za naš list Zoran Tomić.

Gordana Pop-Lazić iz SRS ističe da je ova stranka pre za amandmansku i delimičnu promenu Ustava. Ona napominje da je za tu promenu odlučujući dogovor Demokratske stranke Srbije sa radikalima, koji nisu za regionalizaciju. Po njenim saznanjima, DSS odustaje od prvobitnog koncepta o šest regiona, zbog čega očekuje dogovor u susret kojem se, kaže, radikali odriču zahteva da se „društvena svojina briše iz Ustava” jer ona realno postoji u Srbiji.

– Ono što ne očekujemo i nećemo prihvatiti jeste da se u Ustav ugradi ideja kantonizacije Kosmeta koju je predložio lider DSS Vojislav Koštunica jer svakako insistiramo na tome da ono ostane u istom statusu. Takođe nikako nismo za slabljenje nadležnosti predsednika Republike, a Srbija je za nas država svih građana Srbije – kaže Pop-Lazićeva.

Miloš Aligrudić, narodni poslanik iz DSS-a, uverava da rad na Ustavu počinje od srede 17. marta, pošto se u utorak kompletno završi konstituisanje Odbora za ustavna pitanja. On je podsetio da je „DSS imala jedini kompletni predlog novog Ustava”, da je o svim predloženim rešenjima spremna da razgovora i da se „argumenti što pre ukrste”. On je potvrdio da su „spremni da razgovaraju o regionalizaciji i da promene svoj prvobitni predlog” radi obezbeđivanja sigurne većine za promenu Ustava, a to očekuje i od DS-a, dodajući da su predstavnici svih poslaničkih grupa pokazali spremnost da počnu da rade. Demokratska stranka Srbije će nastaviti da se zalaže za dvodomni parlament kako bi se zastupili i interesi regiona, kaže Aligrudić, dodajući da je dilema „država građana ili država srpskog naroda” bila lažna i da obe odrednice imaju uporište u predlogu DSS-a, ne isključujući jedna drugu. Stranka će prihvatiti sve profesionalne stavove, neopterećene stranačkim interesima, kada je reč o „aktu koji je temelj države”.