Istorijski proces

Pred Većem Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu počeo je istorijski proces, suđenje šestorici optuženih za ratni zločin protiv ratnih zarobljenika, ubistvo civila i vojnika na Poljoprivrednom dobru "Ovčara" kod Vukovara, novembra 1991. godine. Specijalni tužilac za ratne zločine Vojislav Vukčević tereti optužene da su "streljanjem lišili života najmanje 180 ratnih zarobljenika". Zamenik tužioca pročitao je na početku suđenja imena 192 osobe ubijene na "Ovčari". Eto prvi put mrtvih Hrvata u spisima srpskog suda, zarobljenici među kojima i jedna trudnica, svi zlostavljani, potom izvođeni na streljanje u grupama. Proces koji je do juče bio nezamisliv, s obzirom na zvaničnu verziju oslobađanja Vukovara do temelja koja je do besvesti emitovana sa ekrana državne televizije. "Saznali" smo ono što je znao svako ko drži do zdravog razuma i elementarnog poštenja, da je "Ovčara" toponim srpske sramote, nažalost, jedan od mnogih iz poslednjih balkanskih ratova. Jedan od malog broja procesuiranih pred domaćim sudovima. Uprkos svemu, ohrabrenje.

U iskazima koji su na momente veoma kontradiktorni ("Kako to da ste bili na prijemu kod generala Kadijevića, ako ste bili običan vojnik?", pitao je predsednik Veća Vesko Krstajić prvooptuženog Miroljuba Vujovića ), optuženi negiraju da su ubijali zarobljenike; bili su, kažu, na "Ovčari" iz svojih razloga, zbog radoznalosti, tražili rođake i prijatelje. Četvorica prvooptuženih sa oružjem drugog dana suđenja pomenuli su, svako u svom iskazu, troje ubijenih, od kojih su dvoje videli u hangaru na Poljoprivrednom dobru. Zajednički imenitelj njihove odbrane je da u Vukovaru nije postojala nikakva teritorijalna odbrana kao organizovana formacija. A bilo je kažu "teritorijalaca", i sami sebe su tako oslovljavali.

Početak je bio žestok, prvooptuženi je za zločin optužio prvog obaveštajca JNA Aleksandra Vasiljevića. Ornamentalni, pak, detalj prva dva dana suđenja - možda ne samo to - je vukovarska hiperprodukcija vodiča, budući da su trojica optuženih vlastiti angažman u borbama za Vukovar opisali kao pomoć Jugoslovenskoj narodnoj armiji čiji oficiri i vojnici nisu poznavali grad.

Stiče se utisak da je optuženima omogućeno pravo na pošteno suđenje, iako su se oni žalili na prethodni postupak, navodnu torturu, nezakonito uzimanje iskaza i "medijski linč". Predsednik Veća dozvoljava i opširno pripovedanje naizgled nevažnih detalja koji, pak, na neki čudan način sklapaju mozaik života i smrti u Vukovaru. I nameću suvišno pitanje - zašto su se ubijale komšije.
Proces je počeo, ima uslova da se stigne do pravične presude. Važno za pomirenje i budućnost.