Noga u blatu

Lobistička kuća "Džielis" pokušaće da pred organima EU popravi utisak o Srbiji - Srbija ima status države veoma nepoželjne za saradnju, a susedi je doživljavaju kao zemlju koja predstavlja pretnju

Pozdravljajući se sa svojim prijateljima i kolegama na odlasku sa funkcije ambasadora Velike Britanije u Srbiji i Crnoj Gori, Čarls Kraford je napravio duhovitu opasku. Rekao je da Srbi imaju dva problema. Prvi je da im je loš imidž u svetu, a drugi da im to nije jasno.

Vlada Srbije nedavno je potpisala ugovor sa briselskom firmom za lobiranje "Džielis", koja slovi za srednje rangiranu, mereći njen uticaj na one koji odlučuju u EU. Prema rečima Ane Trbović, pomoćnika republičkog ministra za ekonomske veze sa inostranstvom, ta firma je posao izgradnje imidža već radila za Sloveniju i u toj državi su bili jako zadovoljni njenim radom.

Zadatak stručnjaka "Džielisa" biće da pred organima EU i njenom administracijom predstavljaju interese Srbije, da se bave informisanjem i edukacijom, i utiču da se postigne bolja pozicija Srbije u političkim ili ekonomskim pregovorima. Predstavnici agencije su već posetili Srbiju i tokom te posete predstavnici vlasti su ih informisali o tome šta je Srbija dosad učinila u približavanju Evropskoj uniji. Trbović kaže da će prva faza njihovog angažmana biti da pripreme poruku i prvo izdanje časopisa koji bi trebalo da izlazi četiri puta godišnje - preko koga bi razni akteri u EU trebalo da se obaveste o situaciji u Srbiji. "Jedan od zadataka "Džielisa" je rad sa medijima. Planira se dolazak novinara iz EU u Srbiju. No, pre toga je potrebno da se pripremi pozitivna poruka o Srbiji, kao i da se izabere povoljan trenutak. Sad ne bi bio povoljan trenutak da dođu novinari i da izveštavaju o činjenici da već duže vremena ne možemo da formiramo vladu", kaže Trbović i dodaje da će pored toga lobistička firma organizovati i Srpsku kancelariju za štampu u Briselu.

Obostrana saradnja

Stručnjaci čvrsto stoje na stanovištu da će zastupanje interesa Srbije biti uspešno samo ukoliko se jasno postavi zadatak pred lobističku firmu. Međutim, pitanja - koja tema će imati prioritet, ili pred kojim telima će se zastupati interesi Srbije - zahtevaju odgovore do kojih nije lako doći. Uz to, Srbija je u interregnumu između dve vlade i gubi puno važnog vremena koje bi se inače moglo iskoristiti za popravljanje opšteg stanja, pa i utiska o nama.

Eksperti, pritom, upozoravaju da neko odavde mora da sarađuje sa lobističkom agencijom i da ih redovno savetuje i informiše, hrani podacima i olakšava posao. Razorno bi bilo ukoliko bi srpska poslovična neprofesionalnost, sporost, stranački interesi ili bilo koji drugi partikularni interesi bili u prvom planu. Svaka lobi aktivnost koja je metodološki postavljena pravilno i izvedena u optimalnom vremenskom redosledu daće određene rezultate. Sada je moguće učiniti više pomaka i to u više pravaca. Može se predstaviti postizborni period kao normalan tranzicioni post-socijalistički fenomen, što on i jeste, a da nije u pitanju dramatična radikalizacija Srbije i vraćanje u prošlost. To se radi i metodama analogije i komparacije. Ublažilo bi iznenađenja i šokove koje doživljavaju svi kada se tretira naša politička realnost.

Moglo bi se raditi na promociji određenih industrija koje bi mogle zainteresovati poslovni svet, ali je tu potrebno primeniti metode selekcije i ograničavanja na određene niše na tržištu. Takođe je važno pokazati da Srbija radi na donošenju i primeni evropskih zakona, kao što je Zakon o javnim nabavkama, i praktično pokazati, recimo, kako je nedavno počela njegova puna primena. Ali, upozoravaju stručnjaci, s druge strane, neophodno je da iz Srbije stižu dodatna uveravanja da je država na pravom evropskom putu. To praktično znači da se proces lobiranja i zastupanja interesa Srbije koji obavlja inostrana lobistička kuća ne sme preko mere ometati domaćim aferama, neefikasnošću ili zlom namerom.

Ne sme se izlaziti sa različitim idejama i različito postavljenim interesima i prioritetima, a čemu su sklone naše političke stranke. Akutno pitanje gubljenja preferencijala oko šećera i mesa je skoro nemoguće ispraviti i predstaviti drugačije dok se ovde mi sami ne pozabavimo ozbiljno tom temom i izvedemo prave krivce na sud. Tek onda može lobistički agent da stupi na scenu i "trubi" o tome kako se Srbija ozbiljno obračunava sa svojim privrednim kriminalom i kako, sledstveno tome, postaje za nijansu stabilnije okruženje za rad i poslovanje. "To je proces koji se radi na duže staze. Duže od mandata jedne vlade. Slažem se da smo kasno počeli, ali je istovremeno pozitivno da smo uopšte počeli. Nadam se da će proces biti nastavljen bez obzira na to koja vlada bude izabrana. Efekat lobiranja je teško merljiv, ali moći će da se izmeri, na primer, povećanje broja pozitivnih članaka o nama, jer mediji koji po prirodi izveštavaju o negativnim stvarima, počeli su češće da objavljuju i pozitivne priče", kaže Trbović.

Šta drugi misle o nama

Treba li Srbiji uopšte lobistička agencija? S obzirom na to da ni Narodna skupština, kao ni ostali delovi javnosti o takvoj akciji, a još manje o njenoj svrsishodnost, uopšte nisu imali priliku da raspravljaju, takav potez vlade mogao bi delovati suviše mistično.

Javnosti nisu detaljnije poznati ni rezultati istraživanja o tome kakav je imidž Srbije u svetu, ali podaci o atraktivnosti naše zemlje za ulaganja, kao i činjenica da su se za sada u Srbiju usudile da ulažu samo velike multinacionalne kompanije, dakle samo one koje sebi mogu da priušte visok stepen rizika poslovanja, nimalo ne ohrabruju. Primera radi, na listi ekonomskih sloboda Heritidž fondacije Srbija i Crna Gora bila je prethodne dve godine rangirana na samom začelju liste, u društvu sa Libijom, Severnom Korejom, Kubom, ili sa državama u kojima su na vlasti totalitarni režimi, kao što su Zimbabve, Laos, Belorusija ili Venecuela; ove godine postignut je još gori rezultat - SCG se više ne nalazi na listi, odnosno u društvu je zemalja u kojima ili besni građanski rat ili su na vlasti najmračniji režimi: Angola, Burundi, Demokratska Republika Kongo, Irak ili Sudan.

Marketinška agencija Stratedžik marketing sprovela je veliko istraživanje o međusobnom odnosu između suseda u našem regionu koje je pokazalo kako se doživljavaju razlike u zemljama unutar regiona. Istraživanje je imalo nekoliko pitanja koja su se odnosila upravo na imidž susedne zemlje. U odgovorima o imidžu Srbije, naši susedi su imali niz loših asocijacija, od onih o prljavštini do asocijacija o agresivnosti.

Prema rečima Srđana Bogosavljevića, direktora Stratedžik marketinga, istraživanje je obuhvatalo 12 zemalja i teritorija u regionu. "Postavljeno je pitanje koja zemlja je poželjna za saradnju i koja zemlja predstavlja pretnju vašoj zemlji. Kao zemlja poželjna za saradnju Srbija se, među zemljama u regionu, pojavljuje veoma nisko, odnosno ima status države veoma nepoželjne za saradnju. Uz to, istraživanje je pokazalo da je Srbija država koju susedi doživljavaju kao zemlju koja predstavlja pretnju", kaže Bogosavljević za Ekonomist magazin. "Srbija ne pruža čak ni dobar osnov za popravljanje imidža. Drugi set istraživanja pokazao je da postoji vrlo jaka ksenofobična crta u Srbiji i to posebno prema susedima sa kojima smo ratovali, što posebno upada u oči strancima kad dođu ovde. Posebno se uočava da mladi imaju problem suživota sa susedima. To lako može da se objasni - oni koji se sada zovu mladi ljudi - bili su deca u vremenu od 1992. do 2000. godine, dakle u vremenu zatvorenosti, oštre propagande protiv Albanaca ili Hrvata.

To je generacija koja nema lično iskustvo ni sa susedima, niti sa putovanjima po svetu. Država je praktično zatvorena već šesnaest godina i sva naša iskustva su lokalna. Tako, na primer, mi imamo ozbiljan nesporazum sa svetom čak i kad je u pitanju bazična informacija o ratu i to oko toga da li je ili nije bilo zločina u tom ratu. Naš stav prema ratu je da smo mi stradali, dok je stav celog sveta o tome da smo mi ti koji su izazvali rat. To je opet razumljivo, jer naši ljudi ne putuju po svetu i nemaju dodir sa ostalim svetom, a imaju dodir sa izbeglicama, pri čemu je izvesno da je postojala ogromna šansa da svako od nas poznaje po nekog ko je izbeglica, jer je u Srbiju, koja ima nešto više od 7,5 miliona stanovnika, došlo oko 900 hiljada ljudi koji su isterani iz svojih kuća", kaže Bogosavljević.

Jedna od stvari koja opterećuje popravljanje imidža Srbije u svetu je i način na koji mi sarađujemo sa svetom. Srpski političari, smatra Bogosavljević, pred ovdašnjom javnošću ne mogu da kažu da mi sarađujemo sa svetom zato što je to fantastično. "Oni moraju da kažu da mi sarađujemo zato što nemamo izbora, iz prostog razloga što su ključni parametri naše saradnje sa svetom ispunjavanje nekih stvari za koje je propaganda učinila da su užasno nepopularne, kao što su Dejtonski sporazum ili saradnja sa Hagom. Zbog toga političari koji moraju da sarađuju sa svetom ne smeju da kažu da to čine rado, pa zbog tog stava ostavlja loš utisak u svetu i gube na imidžu".

 Sa druge strane postavlja se pitanje šta je to tako fantastično što Srbija ima da ponudi da bi poništila negativnu sliku o sebi. Stratedžik marketing je radio i istraživanje o tome šta strani turisti vole u Srbiji. "Kad pogledate rezultate istraživanja, ono za šta su se opredelili stranci nije nešto što može da se stavi na naslovnu stranu. Niti možemo da se ističemo po tome da smo strašno civilizovani, niti smo uspeli da napravimo nešto fantastični čime bi smo sve zasenili, niti imamo nešto specifično što nam je dala tradicija. Oni vole što su ljudi gostoljubivi, ali to vide samo oni koji kod nas provedu neko vreme, dok oni koji nisu imali priliku da budu ovde imaju drugačiju predstavu o našoj gostoljubivosti - veruju da smo mi agresivni ljudi koji su se pobili sa svima koji su oko njih, a uz to imaju osobinu da vole da varaju. Pored toga, putevi nam nisu dobri, nemamo velike turističke atrakcije. Sa druge strane, ne postoji ni prepoznatljiv srpski brend. Na primer, nemamo holandski sir sa rupama ili gulaš po kome su Mađari prepoznatljivi. Srbija čak nema ni simbole koje poštuje. Ceo svet vidi kad zviždim našoj himni, i logično je pitanje zbog čega bi nas onda poštovali", zaključuje Bogosavljević.