Dejton je već izmenjen

Sporazum potpisan u američkom gradu Dejtonu 1995. godine označio je kraj trogodišnjeg rata u Bosni i Hercegovini i odredio ustrojstvo te države. U poslednje vreme sve se češće čuju glasovi o potrebi izmene Dejtonskog sporazuma, iz Federacije BiH i iz međunarodnih krugova.

Penzionisani profesor banjalučkog Pravnog fakulteta Vladimir Lukić, koji je boravio u Dejtonu kao deo pregovaračkog tima RS pri potpisivanju sporazuma, kaže za ‘’Blic’’ da je Dejtonski sporazum već pretrpeo izmene, posebno na polju policije, vojske, obrazovanja i poreske politike, ali da nije promenjena njegova suština.

‘’Sporazum su potpisali najveći tadašnji svetski autoriteti i ne verujem da je to tako lako promeniti, kao što mnogi misle, lobirajući i pokušavajući da pribave ugled aktuelnih političara u Evropi’’, rekao je profesor Lukić.

Predsednik SDA Sulejman Tihić nedavno je pokrenuo inicijativu za ukidanje tročlanog Predsedništva BiH i uvođenje institucije predsednika BiH, čime bi direktno bila ugrožena struktura Dejtonskog mirovnog sporazuma. Istovremeno politički predstavnici Hrvata u BiH traže neke druge izmene Dejtonskog sporazuma. Hrvatska demokratska zajednica u BiH zahteva ukidanje Federacije BiH i prenošenje ovlašćenja na zajedničke organe BiH. Srpska demokratska stranka ocenjuje da probleme koje međusobno imaju Hrvati i Bošnjaci ne treba rešavati preko leđa Republike Srpske, inicijativu za ukidanjem Federacije BiH, što bi automatski dovelo i do ukidanja RS ocenjuju preoštrom.

Predsednik SDS Dragan Kalinić tvrdi da političari iz RS neće prihvatiti da se ovaj entitet svede na nivo kantona.

- RS je pristala na dovoljno ustupaka u reformskim procesima i mislim da dejtonska struktura BiH ima dovoljan kapacitet da odgovori potrebama integracije u Evropsku uniju - rekao je on.

U Ministarstvu inostranih poslova SCG navode da se Državna zajednica opredelila za striktno poštovanje dejtonskog soprazuma.

- Mi smo to potvrdili i time što smo jedini ratifikovali taj sporazum u parlamentu. Opredeljeni smo da poštujemo taj sporazum. Naša zemlja ne želi ni da inicira ni da traži izmene Dejtonskog sporazuma - izjavio je za „Blic“ načelnik odeljenja za susedne zemlje u Ministarstvu inostranih poslova SCG Zoran Kazazović.

- Naš je stav da je za izmene Dejtonskog sporazuma potrebno da se uključe mišljenja političkih predstavnika sva tri naroda - zaključio je Kazazović.

Promeni Dejtonskog sporazuma najžešće se protive zvaničnici Republike Srpske. Predsednik Republike Srpske Dragan Čavić rekao je za „Blic“ da ne treba zanemariti činjenicu da se priča o reviziji Dejtona pokrenula u evropskom parlamentu, iako je ‘’poznato da su to u stvari konceptualni i politički stavovi nekoliko političkih partija iz Federacije BiH’’.

- Igraju se vrlo opasnim igrama, jer niko nema pravo, ni po Ustavu BiH a ni po Dejtonskom sporazumu, da donosi bilo koju odluku bez saglasnosti sva tri konstitutivna naroda. Ukoliko se nastavi sa sličnim inicijativama, bojim se da bi se stvari vratile na početak i da bi opet moglo da dođe do tragedije u BiH - rekao je Čavić.

Predsednik RS ocenjuje da bi, ako se već pokušava ujediniti, odnosno da se centralizuje BiH, to trebalo da se učini i sa SCG.

-Ukoliko bi nešto zaista trebalo da se menja, onda bi to trebalo da bude urađeno Ustavom BiH, kao aneks 4 Dejtonskog sporazuma. On je dovoljan okvir za kompromis i konsenzus svih naroda, koji zajednički mogu da ga nadograđuju’’, kaže predsednik Republike Srpske.

U protivnom, tvrdi Čavić, ukoliko bi došlo do bilo kakvog nametanja, moglo bi da se desi da međunacionalni odnosi jednog dana eskaliraju i da „BiH prsne kao mehur od sapunice“. U Kancelarije visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH, koja je i uspostavljena Dejtonskim mirovnim sporazumom za njegovo nadgledanje, tvrde da nikakve promene nisu u njihovoj nadležnosti.

- Ukoliko građani BiH i njihove vlasti žele da se nešto menja, mi ćemo to pozdraviti. Budućnost BiH je isključivo na njenim građanima - ocenio je za ‘’Blic’’ portparol OHR Vedran Peršić.

Međutim, on nije definisao da li eventualne promene mogu da budu rezultat želja jednog ili dva naroda, ili je za bilo koju promenu potrebna saglasnost Srba, Hrvata i Bošnjaka.

- Najbolje bi bilo da se o svemu dogovore sva tri naroda u BiH i da eventualnu promenu provedu u odgovarajućim institucijama. OHR je još ranije apelovao na domaće političare da smanje birokratiju i pojeftine vlast - rekao je Peršić. Profesor Lukić kaže da se sa sadašnje distance ne može utvrditi da li Dejton dobar ili loš.

- Taj sporazum je zasigurno 1995. godine odigrao veliku ulogu i našao optimalna rešenja u to vreme - ocenjuje Lukić.

- Lično mislim da nije sazrelo vreme da se Dejtonski sporazum menja, pogotovo na brzinu i pritiscima, bez izučavanja celokupne situacije. Političarima iz RS poručujem da se na vreme uključe u raspravu o eventualnoj dogradnji Dejtona, kako se ne bi desilo da moraju kasnije da intervenišu - rekao je Lukić.

Predsednik najveće opozicione partije u RS, Saveza nezavisnih socijaldemokrata, Milorad Dodik saglasan je sa ostalim kolegama iz RS. On takođe kaže da je ‘’deo ljudi koji zahteva reviziju Dejtona u stvari samo deo lobija’’, jer politički sistem BiH koji se sastoji od dva entiteta i tri konstitutivna naroda ne može da menja svoje temelje.

U Stranci demokratske akcije ocenjuju da bilo koja odluka koju jednostrano donese međunarodna zajednica „po pravilu nikad nije uspešna“, te da se najbolje sprovode rešenja koja su plod zajedničkih pregovora domaćih političara.

Šef poslaničkog kluba SDA u Narodnoj skupštini RS Tarik Sadović tvrdi da je Dejtonski sporazum, uz asistenciju međunarodne zajednice, već pretrpeo ‘’tihe promene’’ koje usmeravaju BiH ka evropskim strukturama.

- Dejtonski sporazum je zapravo vrsta ustavno-pravnog čudovišta i takav primer ne možemo naći nigde u svetu. Jedini njegov kvalitet jeste to što je zaustavio rat i doneo mir, ali osam godina kasnije on je u mnogim segmentima postao kočnica u uspostavljanju funkcionalne državne strukture - naglasio je Sadović.

Ustav je otvoreno pitanje

Visoki međunarodni predstavnik za BiH Pedi Ešdaun izjavio je prilikom posete Zagrebu da podržava raspravu o promeni Ustava BiH jer smatra da je to „otvoreno pitanje“.

„Država BiH sada troši 70 odsto sredstava na političare i birokratiju, a samo 30 odsto na narod, iako bi trebalo da bude obrnuto“, rekao je Ešdaun. Ističući da Ustav BiH pripada narodu BiH, a ne međunarodnoj zajednici, Ešdaun je dodao da „BiH niko neće oduzeti Dejtonski sporazum i ponovo ga napisati“.

„Međutim, ako se Dejtonski sporazum bude ponovo menjao, što se prošle godine već dogodilo, kada su promenjena dva ključna elementa, to će se obaviti samo na temelju kompromisa naroda BiH“, rekao je Ešdaun.

Neće biti novog Dejtona

Šef delegacije Evropske komisije u BiH Majkl Hemfriz odbacio je mogućnost organizovanja novog Dejtona.

„Nećemo inicirati promene, ali ih možemo podržati ako se one pokrenu na lokalnom nivou, ali naglašavam - neće biti novog Dejtona“, kaže Hemfriz.

Prema njegovim rečima, dejtonski ustav odredio je strukturu koja postoji i funkcioniše u BiH, možda ne savršeno, ali ipak funkcioniše i zemlja postoji. Hemfriz je poručio da BiH, u okviru približavanju EU, mora napraviti pomak ka vladavini prava, u ekonomskom prostoru i saradnji sa sudom u Hagu. Hemfriz podseća da BiH i RS treba da pokažu spremnost za saradnju sa Haškim sudom, od obezbeđenja dokumentacije i informacija do saradnje u hapšenju osumnjičenih.