Milan Babić priznao krivicu

Bivši predsednik RSK i jedan od lidera Srba u Hrvatskoj Milan Babić izjavio je u utorak da je kriv za progon nesrba u Hrvatskoj na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi, počinjen tokom 1991. i 1992. godine, prenosi dopisnik RTV B92 iz Haga Ljubica Gojgić. Babić je, u dogovoru sa Tužilaštvom priznao da je bio saučesnik u tzv. "zajedničkom zločinačkom poduhvatu" srpskog političkog vrha, čiji je cilj bio etničko čišćenje prostora Republike Srpske Krajine. Tužilaštvo je za uzvrat odbacilo optužbe kojima se Babić tereti za ubistva, okrutno postupanje i razaranje civilnih objekata i ustanova kulture i religije, a za Babića predožilo zatvorsku kaznu do 11 godina. Sudsko veće, koje je prethodno odbilo da prihvati prvu veziju sporazuma o krivici, verujući da je Babićeva krivica u sporazumu sa Tužilaštvom opisana u mnogo blažoj formi od one date u optužnici, saopštilo je da još uvek nije donelo odluku hoće li prihvatiti najnoviju verziju sporazuma o priznanju krivice, te da će strane o tome biti naknadno obaveštene. Ovo je odluka koja u sličnim situacijama u Tribunalu do sada nije zabeležena.

Obraćajući se sudu Milan Babić je, drhtavim glasom, rekao da "pred Tribunal izlazi sa dubokim osećajem sramote i kajanja" jer je sebi dozvolio da učestvuje u progonu nevinih ljudi. "Čak i nakon što sam saznao za zločine, ćutao sam i nastavio sa svojom službom," izjavio je Babić, koji je uspeo da uveri Tužilaštvo da nije delio kriminalnu nameru ostalih učesnika u "zajedničkom zločinačkom poduhvatu": Slobodana Miloševića, Vojislava Šešelja, Jovice Stanišića, Franka Simatovića, Gorana Hadžića, Blagoja Adžića i Milana Martića.

Babić je rekao da za zločine koje je počinio "nema opravdanja", kao ni "reči za dubinu svog kajanja". Babić je rekao da samo istina može pomoći srpskom narodu da se rastereti kolektivne sramote, pozvao Srbe da prestanu da negiraju zločine i ostave prošlost iza sebe. "Pozivam moju braću Hrvate da oproste mojoj braći Srbima," rekao je Babić.

Priznajući krivicu jedan od bivših lidera Srba iz Krajine složio se sa navodima optužnice, da je u Krajini postojala "paralelna struktura vlasti" koju su činili MUP i DB Srbije, SDS Krajine i lokalna policija, a na čijem je čelu bio Milan Martić, koji je uživao podrssku Slobodana Miloševića i koga Babić navodi kao najodgovornijeg za zločine počinjene u sukobima 1991. i 1992. godine. Babić je priznao da nije bio deo ove strukture, ali da nije javno istupao protiv njihovih metoda verujući da se zalažu za isti cilj - stvaranje svesrpske države.

Milan Babić prihvatio je navode Tužilaštva da se zalagao za pripajanje Krajine Srbiji, da je podstrekivao nabavku i distribuciju oružja Srbima u Krajini, a da je od avgusta 1991. godine bio komandant oružanih snaga Srba u Krajini, mada nad njima nije imao efektivnu kontrolu. Babić je prihvatio ocenu da je početkom devedestih držao "zapaljive govore" kojima je doprinosio stvaranju atmosfere straha i uveravao javnost da Srbi mogu biti bezbedni samo u sopstvenoj državi. Milan Babić obavezao se da će u potpunosti, kao i do sada, sarađivati sa Tužilaštvom, a sudsko veće ga je upozorilo da nije obavezno da se, prilikom izricanja kazne, pridržava preporuka Tužilaštva, i da je maksimalna kazna koja mu može biti izrečena za opisana krivična dela doživotni zatvor.

Tokom rasprave se moglo čuti i da se Tužilaštvo obavezalo da optuženom obezbedi određene mere sigurnosti, ali nije objašnjeno o kakvim je merama reč. Inače, u Tribunalu nije  moguće dobiti informacije o tome da li se Babić dobrovoljno predao Tribunalu, ili je uhapšen, kao ni da li je posle prvog, neuspešnog izjašnjavanja o krivici, zadržan u pritvoru. Ova neuobičajena diskrecija u Tribunalu se objašnjava "bezbednosnim razlozima". A sudije ni danas nisu saopštile kuda Babić odlazi iz sudnice: u pritvor ili na privremenu slobodu.

Optužnica protiv Milana Babića podignuta je 17. novembra 2003 godine, godinu dana posle njegovog svedočenja na suđenju bivšem predsedniku Jugoslavije Slobodanu Miloševiću.