Desetogodišnjica hiperinflacije: sećanja na strašnu bedu potisnuta, ostao strah

Dvogodišnja hiperinflacija u Jugoslaviji, najduža zabeležena na svetu,   okončana je tačno pre jedne decenije kada je na snagu stupio ekonomski program Dragoslava Avramovića. Ekonomisti ocenjuju da je reč o dobrom potezu, ali kratkog daha, jer nije imao političku podršku. Građani se sećaju tog vremena i nadaju da se neće ponoviti.

Skoro dve godine građani tadašnje Savezne Republike Jugoslavije bili su u trci sa vremenom kupujući šta mogu, tamo gde je bilo ičega, jer su cene vrtoglavo rasle, a u januaru 1994. godine rast cena je dostigao dva odsto na sat, odnosno 62 procenta na dan. Na taj način, hiperinflacija je 1993. dostigla rekord od 400.000 milijardi procenata ili, jednostavnije rečeno,  inflacija je bila petnaestocifrena.

Ilustracije radi, u oktobru 1993. godine, 600 grama svinjskog mesa koštalo je  26 dinara, a  tri meseca kasnije 21 bilion dinara; u istom periodu kilogram krompira je sa četiri dinara poskupeo na osam biliona, a kilogram jabuka sa tri dinara na biliona dinara.

Pre tačno deset godina na snagu je stupio ekonomski program Dragoslava Avramovića, pri čemu je zaustavljeno štampanje novca bez pokrića. Stojan Stamenković, urednik časopisa Mesečne analize i prognoze kaže da Milošević nije stao iza guvernera Dragoslava Avramovića, do prekida emisije novca ne bi moglo da dođe, jer se zna ko je bio šef.

Autor najpoznatije knjige o jugoslovenskoj hiperinflaciji Ekonomija destrukcije Mlađan Dinkić kaže da je tada urađen dobar potez, ali kratkog efekta. Dinkić kaže da program nije praćen političkim konsenzusom. Miloševiću nije palo na pamet da krene sa novom eknomskom politikom, već je nakon devet meseci počeo da ruši monetarni program novom emisijom novca.

Ekonomisti ističu da hiperinfalcija više ne bi trebalo da se ponovi, ali Stamenković istilče da opasnost postoji i da svaka vlada sa mandatom kraćim od četiri godine štampa novac bez pokrića.

Prošle godine inflacija u Srbiji iznosila je 8 odsto, što je najniže od 1969. godine.

Prisećajući se vremena pre deset godina, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak, kao upečatljive slike iz tog vremena, navodi apsurdnu situaciju kada je u kafiću popio tri kafe, od kojih je svaka sledeća koštala više od prethodne, ali i tragične prizore tog vremena. "Ono što mi je ljudski bilo najstrašnije, to sam video u jednom restoranu, kada je ušao jedan potpuno pristojno obučen čovek, sugrađanin, sa mantilom i šeširom i pitao konobara da li sme da iz tanjira koji je stajao na stolu uzme dva ćevapčića koja su ostala. Ne iz ovala, nego iz tanjira. Uzeo je ta dva ćevapa i zamotao ih sa komadom hleba u salvetu i otišao. To je valjda najstrašnija stvar koju sam video".

Književnik Raša Popov kaže da je tokom hiperinflacije bio prožet osećanjem da će biti izbačen iz stana jer neće moći da plati kiriju i da će morati da ide ispod savskog ili Dunavskog mosta, kao klošar.