Nelegitimna nameštaljka

Od kada je postao premijer Italije, Silvio Berlusconi smatra da treba da bude iznad zakona. Kada je 2001. došao na vlast, suočio se sa nekoliko optužbi za proneveru i podmićivanje sudija. Zbog olakšavanja zakona o proneveri te optužbe su otpale. Pored toga, njegova vlada je prošle godine donela zakon po kojem se protiv njega, kao i protiv još četiri visoka zvaničnika, ne može podići optužnica dok su na funkciji. To je značilo da će postupak protiv Berlusconija zbog podmićivanja sudija, jedini preostali postupak protiv njega, biti suspendovan sve dok on bude na čelu neke od ključnih institucija. Alu u četvrtak 13. maja, italijanski ustavni sud doneo je politički sramotnu odluku za Berlusconija - odluku da je taj zakon nelegitiman.

Detaljna presuda suda još uvek nije dostupna. Ona je protiv imuniteta jer se njime krše odredbe ustava Italije, kao što je princip da se zakon podjednako primenjuje na sve – što očigledno ne bi bio slučaj kada se postupak ne bi vodio protiv premijera. Ova presuda znači da će se obustavljeni postupak protiv Berlusconija zbog podmićivanja sudija nastaviti.

Čak i pre nego što je donet zakon o imunitetu, postupak protiv Berlusconija je odvojen od postupaka protiv njegovih saučesnika, jer je on bio na položaju premijera i – u drugoj polovini prošle godine – predsednik Evropske unije.  Presuda u postupku protiv njegovih saučesnika doneta je prošlog novembra. Berlusconijev bliski prijatelj i bivši advokat, Cesare Previti, osuđen je na pet godina zatvora zbog korupcije, krivičnog dela sa kojim će se Berlusconi takođe suočiti. Put koji je novac prešao bio je jasan: $434,404 je prebačeno sa računa jedne švajcarske banke, računa u vlasništvu kompanije Fininvest, Berlusconijeve holding kompanije, na račun čiji je vlasnik Previti, a zatim na račun u vlasništvu Renata Squillaneta, sudije iz Rima. Squillante, sada u penziji, osuđen je na osam godina zatvora.

Previti je mogao da bude osuđen na mnogo težu kaznu što se nije desilo zbog rupe u zakonu. On je osuđen za "običnu" korupciju, a ne za teže delo podmićivanja sudija. U trenutku kada je poslao mito sudiji Squillanteu, sudska korupcija se samo primenjivala na korumpiranog, a ne i da davaoca mita. Previti i ostali optuženi su oslobođeni od još jedne optužbe, a to se odnosi i na Berlusconija, da su organizovali zaveru da se potkupi jedna sudska presuda 1986.

I mada će Berlusconi sada ponovo morati u sudnicu, on ima dobre šanse da se izvuče. Razlog tome je što će postupak protiv njega verovatno morati da se organizuje iz početka, i postoji šansa da on još uvek ne bude okončan kada nastupi zastarelost. Točkovi italijanske pravde vrte se sporo: suđenje njegovim saučesnicima trajalo je četiri godine. Mnogo toga će zavisiti od Berlusconijeve odbrambene taktike i stava sudskog veća koje će biti u drugačijem sastavu od onog kad je postupak suspendovan. Ako Berlusconi bude insistirao da bude prisutan na svim saslušanjima, prilikom pozivanja novih svedoka, dok se drugi svedoci budu ponovo saslušavali i slično, postupak će potrajati. A jedno je sigurno: Berlusconi i njegovi advokati neće činiti ništa što bi moglo ubrzati postupak.

Ali čak iako zakonske posledice ukidanja imuniteta nisu velike, one će svakako Berlusconiju proizvesti političku štetu. On sve više iritira koalicione partnere koji su sa njegovom strankom u vladi, i priča se da će se koalicija raspasti. Presuda će nepovoljno uticati i na Berlusconijev imidž u inostranstvu koji je već uprljan njegovim provokativnim komentarima na račun Nemaca. Njegov neuspeh, kao predsednika EU, da navede evropske lidere da se dogovore oko novog ustava, takođe je stvorio bes u inostranstvu, a slična je stvar i sa skandalom u vezi sa proneverom u Parmalatu, nesolventne mlečne kompanije, koji će tek odrati političke skalpove.