Blanko ostavka kao zaštita poslaničkog mandata

Uoči konstituisanja novog saziva Skupštine Srbije, parlamentarne stranke na različite načine pokušavaju da zaštite svoje mandate od stranačkih prebega. Pored potpisivanja blanko-ostavki, otišlo se i korak dalje. Tako je SPS sklopio ugovor sa svojim poslanicima da u slučaju napuštanja poslaničke grupe, partiji plate odšetu od 40.000 evra.  U G17 će poslanicima dopustiti status nezavisnog poslanika, ali ne i prelazak u drugu stranku. U DSS-u nismo mogli da nađemo sagovornika na ovu temu, ali u neformalnim razgovorima, funkcioneri te stranke tvrde da najbolja zaštita – kvalitetan izbor poslanika. Isto smatraju i u SPO-u, gde se neće potpisivati bilo kakvi ugovori ili blanko ostavke. U Demokratskoj stranci o zaštiti mandata još nisu raspravljali.

"Ne mogu više da trče aktivisti, jer nisu oni trčali za svoj džep, nego za svoju partiju. I ne mogu oni da imaju štetu. Mogu da imaju koristi barem tako što će moći da plate telefon, a ne da neko pređe u drugu političku partiju. On možda ima lične koristi, ali partija nikakve koristi nema", kaže generalni sekretar SPS-a Zoran Anđelković.

Zakon o izboru narodnih poslanika predviđa nekoliko razloga kada poslaniku prestaje mandat. Jedan od tih razloga proglašen je neustavnim prošlogodišnjom odlukom Ustavnog suda Srbije da poslaniku ne može da prestane mandat ukoliko je isključen iz stranke ili koalicije. Međutim, ovaj zakon predviđa i druge načine da poslaniku prestane mandat, koje Ustavni sud nije osporio, objašnjava sudija tog suda Svetozar Čiplić: "Tako je i ostavka poslanika razlog za prestanak mandata. Ovde možemo da govorimo o jednom fingiranom odnosu gde stranka zahteva od svog poslanika da unapred potpiše blanko ostavku da se, ukoliko se poslanik bude ponašao protiv naloga stranke, jednog dana aktivira".

Blanko ostavka se aktivira kada se na nju stavi datum i tako dostavi nadležnim skupštinskim telima. Sudija Čiplić, međutim, napominje da je slobodna volja poslanika da li će svojoj stranci na taj način obezbedi mandat. O tome šta se dešava ako se poslanik predomisli i pokaje što je dao unapred  blanko potpisanu ostavku, Čiplić za B92 kaže: "Ono što poslaniku preostaje u toj varijanti, on može eventualno pred pravosudnim organima u redovnom pravnom postupku da zatraži zaštitu svog statusa ili nadoknadu štete, ali to je već drugi nivo odnosa i, ukoliko poslanik izrazi svoju volju da na taj način stranci obezbedi svoj mandat, to je njegova slobodna volja."

Za razliku od Srbije, u Crnoj Gori nema sličnog "dovijanja" - tamo se primenjuje odluka Ustavnog suda iz 1996. godine da mandat pripada stranci. S druge strane, u Sloveniji, Hrvatskoj i Nemačkoj poslanici su nezavisni i slobodni da menjaju stranke i poslaničke klubove. Mesto u parlamentima ovih zemalja osvaja pojedinac, a ne partija, pa tako i mandat pripada poslaniku po imenu i prezimenu, a ne stranci čiji je predstavnik bio na izborima. Nemačkim ustavom je utvrđeno da su poslanici "predstavnici čitavog naroda" te da "nisu vezani ni za kakve naloge i uputstva, već samo odgovorni pred sopstvenom savešću."