Niko ne traži Miloševićeve pare

Uprkos obećanjima DOS-a da će biti utvrđeni tokovi kojima su čelni ljudi Miloševićevog režima iznosili novac iz zemlje, a oni kažnjeni pred domaćim sudovima, ni posle tri godine vladavine DOS-a kažnjenih nema, a i novcu se, po svemu sudeći, izgubio trag.

- Nažalost, nije postojala politička volja da se radi na tome i da se taj proces sprovede do kraja. Za ta pitanja je formalno bilo nadležno tužilaštvo, ali je njegov rad morao biti koordiniran sa radom MUP-a, Ministarstva finansija, Uprave carina, Poreske uprave, Narodne banke, ali i sa službom Državne bezbednosti. Ipak, tužilaštvo nije moglo bez bezrezervne podrške Vlade da radi operativno na tome. Meni je krivo što Vladi ovo nije bilo među prioritetima, iako se o tome govorilo - kaže za „Blic“ Aleksandar Radović, prvi čovek Odbora G17 plus za borbu protiv korupcije i nekadašnji direktor RUJP. Prema njegovim rečima, osim nedostatka političke volje, nije postojala ni dobra organizacija na nivou države, odnosno nije se institucionalizovano radilo na tome, već se sve svelo na dobru volju nekoliko ljudi.

- Zahvaljujući angažmanu Komisije za ispitivanje zloupotreba u privredi, od Švajcaraca smo dobili uvid u račune nekih bivših funkcionera, ali smo zbog neaktivnosti i nedoslednosti našeg tužilaštva, dopustili da se odblokiraju ranije blokirani računi Milovana Bojića, Mirka Marjanovića, Dragana Tomića i drugih. Dakle, rad na bazi dobrovoljnosti nije bio dovoljan, niti je mogao biti efikasan i svakako nije mogao ostvariti kontinuitet. Vidite, ništa ne može da se započne bez ljudi. Mlađan Dinkić i Narodna banka su dali tu inicijalnu kapislu, ali ništa ne može da traje bez institucija, čije funkcionisanje ipak treba da osigura Vlada. Međunarodna pravna pomoć nije pitanje saradnje privatnih lica već institucija - tvrdi Radović.

- Što se Dinkića tiče, on je kao guverner, ne samoinicijativno već u saradnji sa Ministarstvom finansija, organizovao nekoliko timova koji su probali da pomognu Vladi u ispunjenju njenih predizbornih obećanja. NBJ je napravila šemu deviznih tokova, a uradila je i mnogo više od onoga što je bilo u opisu njenih funkcija - kaže Radović. On ističe da je ministar Božidar Đelić isprva forsirao to pitanje, pa ga je čak i nakon njegovog odlaska sa mesta direktora Poreske uprave zamolio da nastavi da radi na tome.

- U maju prošle godine dostavio sam mu dokumentaciju za koju me je zadužio. Ta dokumentacija je sadržavala elemente koji su govorili o računima bivših čelnika Miloševićevog režima i bila je upotpunjena delovima dokumentacije haških istražitelja o malverzacijama iz Miloševićevog vremena. Izveštaj se odnosio na preraspodelu novca od „Telekoma“, ali i na poslovanje društvenih firmi, poput „Progresa“ i „Jugometala“, koje su radile u inostranstvu, ali očigledno nisu finansirale samo državu. Delove haškog izveštaja o radu tih sumnjivih preduzeća su potvrdili i neki dobronamerni ljudi iz tih firmi - tvrdi Radović.

- Dakle, moglo je da se uradi više, ali nije bilo dovoljno političke volje, pa se ispostavilo da to ni Vladi a ni ministru finansija više nije bilo među prioritetima - kaže on.

- Nisam bio nadležan za ta pitanja i sigurno nije bilo na Ministarstvu finansija da se time bavi - kaže za „Blic“ Božidar Đelić, ministar finansija u Vladi Srbije. Prema njegovim rečima, Narodna banka je preuzela na sebe posao utvrđivanja novca koji su Miloševićevi ljudi izneli iz zemlje.

- Narodna banka je rekla da će ući u trag novcu sa Kipra i slali su i ekipe tamo, ali ne znam da je nešto urađeno. Taj posao je pre svega morao biti u nadležnosti tužilaštva, a bilo je posla i za Ministarstvo pravde na polju međunarodne saradnje - tvrdi Đelić, napominjući da je tužilaštvo moralo više toga da uradi.

On ističe da mu je Radović dostavio letos nekoliko dokumenata iz Haškog tribunala, uz napomenu da ih ne obelodanjuje, jer će time biti ugrožena saradnja sa ovim sudom, nakon čega se zvaničnim putem preko Ministarstva pravde krenulo u potragu za kompletnom dokumentacijom.

I ministar pravde Vladan Batić tvrdi da njegovo ministarstvo nema ingerencije za utvrđivanje tokova iznetog novca.

- Osim toga, Aleksandar Radović je obilazio razne zemlje u pokušajima da nađe novac i ništa. Dinkić je obilazio Kipar i nakon toga rekao da to ne treba dirati. Ovde su svi nadležni organi ćutali, a na Ministarstvu finansija i MUP-u je bilo da podnesu dokaze tužilaštvu, koje bi onda moglo da reaguje, a tek kada se pred našim sudovima pokrene postupak, Ministarstvo pravde može tražiti međunarodnu pomoć. Nije bilo takvih inicijativa, pa sam se ja, zato što drugi nisu uradili svoje, angažovao i obezbedio kompletnu dokumentaciju istražitelja Haškog tribunala o malverzacijama iz Miloševićevog vremena. Ta dokumentacija je sada kod republičkog javnog tužioca - kaže Batić, dodajući da je tražio pomoć i od ministara pravde Kipra, Grčke, Italije, Velike Britanije i drugih.

On ocenjuje da je bilo i rezerve i uzdržanosti međunarodnih institucija, što je otežalo saradnju, ali smatra da još nije kasno da se rasvetle pitanja iznošenja novca iz zemlje.

Potpuno suprotnog gledišta je advokat Milenko Radić koji smatra da je kasno za povraćaj novca i uspostavljanje zakasnele pravde, jer „nova će vlast imati brojne nasleđene, ali i nove probleme“.

- Iluzorno je očekivati da će sada neko ispitati poslovanje, recimo, „Progresa“ i eventualno to sankcionisati. Očito se nije htelo na vreme to uraditi, odnosno nije se želeo napraviti diskontinuitet sa bivšom vlašću. Nova i stara vlast se isprepletala, tolerisali su jedni druge i činili ustupke. Možda je moguće da će selektivno poneko biti kažnjen, ali princip pravde po tom pitanju neće zavladati - tvrdi Radić, smatrajući da bi za građane Srbije u ovom trenutku bilo važno da neka nova vlast ne dozvoli da se to ponovi.

Tužilac Ostojić: Prebacivanje odgovornosti

- Tvrdnje da je tužilaštvo trebalo da preuzme na sebe utvrđivanje tokova novca izašlog iz zemlje u Miloševićevo vreme, liči mi na prebacivanje loptice od strane onih koji su se upravo bavili tim pitanjima - kaže za „Blic“ Đorđe Ostojić, republički javni tužilac.

- Setite se da su Dinkić, Đelić i ostali tragali za tim novcem, a sada prebacuju odgovornost na tužilaštvo. Koliko se sećam, intencija nove vlasti je bila da se uspostavi sistem pravde kroz oporezivanje onih koji su se ilegalno obogatili, jer kako su govorili, nije bilo moguće skupiti dokaze za postojanje krivičnog dela. Pitanje je za Ministarstvo finansija i MUP koliko su dokaza podneli i kome, po kojima bi tužilaštvo postupalo. Ne sećam se da je Ministarstvo finansija podnelo neku prijavu zbog utaje poreza pre Janjuševića i Kolesara. Tek kada oni odrade svoj posao, tužilaštvo može da radi - tvrdi Ostojić. On ističe da ne može da govori o aktivnostima tužilaštva pre njegovog dolaska na proleće prošle godine, ali napominje da je on u aprilu 2003. dogovorio sa predstavnicima Haga da nam se preda dokumentacija o malverzacijama iz Miloševićevog vremena.

- Radi se o dokumentaciji od 50-60.000 strana, koja ne može da se pregleda za kratko vreme. Čitavi timovi rade na tome. Potrebni su nam i veštaci i ekonomski stručnjaci, koji bi razjasnili dokumenta i pomogli u prikupljanju dokaza - objašnjava on.