Veća bezbednost, veće kašnjenje

Više od dve godine nakon otmica 11. septembra, mere bezbednosti na letovima su i dalje jake. A takve su i imigracione procedure. Pojedine zemlje negoduju zbog novih rigoroznih restrikcija koje je Amerika uvela

Bio je to verovatno najbolje provereni let u istoriji avijacije: avion British Airwaysa, let 223, na kraju je u ponedeljak 3. januara krenuo ka aerodromu Dulles u Vašingtonu, nakon što je u prethodna dva dana polazak otkazivan iz bezbednosnih razloga. Putnici su temeljno pretreseni a spisak putnika upoređivan je sa listama osumnjičenih za terorizam. Od kada su američki zvaničnici za bezbednost u decembru podigli nivo nacionalne pretnje na narandžasto, što znači da je rizik od napada visok, avio kompanije su prve vraćene na prvu liniju fronta u borbi protiv terorizma. Neki od nedavnih letova kompanija Air France i Aeromexico izvedeni su uz pratnju američkih džetova, ili su otkazani. Mali su izgledi da će se stvari promeniti u bliskoj budućnosti: u nedelju, britanski sekretar za transport, Alistair Darling, upozorio je da putnici treba da očekuju da će se "u sledećih mnogo godina" primenjivati striktne mere bezbednossti i da će ponekad neprijatnosti biti "vrlo neugodne".

Malo je onih koji su zadovoljni novim merama – a tu se ne misli samo na nekoliko stotina putnika British Airwaysa koji su imali nesreću da rezervišu kartu baš na dan "kada i teroristi". Prošle nedelje, Amerika je iznenada počela da zahteva da u većini aviona koji stižu u zemlju budu prisutni i naoružani avio maršali. To je izazvalo burne reakcije. Premijer Tajlanda je rošle nedelje rekao da njegova zemlja neće poštovati to pravilio; i britanski piloti zgrozili su se na ideju da u avionima treba da sede naoružani ljudi.

Da li je reakcija američkih zvaničnika preterana? Moguće. I pored svega, teško je zamisliti otmicu nekog aviona na transatlantskom letu, sa zaključanim i neprobojnim vratima kokpita, i putnicima koji su spremni da skoče na svakog fanatika koji zamahne pincetom u pokušaju da ponovi otmicu od 11. septembra. Ipak, američki zvaničnici su u pravu kada pojačavaju mere bezbednosti ako obaveštajna služba ukaže da postoji pretnja konkretnim ciljevima. Kad bi teroristi ponovo uspeli, prirodno, krivica bi bila svaljena na vladu, naročito ako je prethodno bila upozorena a nije reagovala.

Pojačane mere bezbednosti ne primenjuju se samo u avionima. U Hamburgu – gde je Muhammad Atta, kolovođa 11. septembra, omogućio stvaranje terorističkog jezgra – vlasti su prošle nedelje zatvorile nemačku vojnu bolnicu nakon upozorenja da ekstremisti planiraju da je napadnu automobil bombom. A u Americi, imigraciona procedura je pooštrena. Od 5. januara, većina stranaca koji stižu na američke aerodrome moraće da se podvrgne digitalnom skeniranju dlanova i lica, kao deo novog biometričkog sistema praćenja. Diskutabilno je da li će se time nešto postići, a osim toga ima mnogo potencijala za lažne uzbune. I ove mere iritiraju mnoge zemlje. Brazil je počeo uzima otiske svim Amerikancima koji uđu u zemlju, potez neskrivene odmazde.

Ukoliko odlaganje letova i dodatne mere provere u samim avionima i na granici nastave da se primenjuju godinama, to će mnogo koštati. Vlade će verovatno naplatiti ovaj trošak, ali avio kompanije će platiti cenu izgubljenih putnika. Mnoge kompanije se još uvek oporavljaju od pada u broju prodatih karata nakon 11. septembra. A sada ih čekaju nove nevolje na profitabilnim transatlantskim letovima, jer su sve šanse da mnogi putnici, suočeni sa mogućim otkazivanjima letova, potpuno odustanu od putovanja. I turistička industrija uopšte ima razloga za brigu. Samo će al-Qaeda uživati u otkazanim letovima i frci koja je nastala prošle nedelje.