Većina slavi Božić

Više od 70 odsto građana u našoj zemlji redovno slavi Božić. Većina slavi božićne praznike zbog tradicije, dok ostali isključivo obeležavaju ovaj praznik iz verskih razloga. Mali je broj onih koji ne vide potrebu za proslavom Božića, ali je blizu petine građana Srbije koji su neopredeljeni i neodređeni po ovom pitanju.

To se može zaključiti i na osnovu rezultata ispitivanja javnog mnenja Republike Srbije, koje je sprovela agencija za marketing istraživanja "Faktor plus" iz Beograda, u saradnji sa našim listom, na slučajno odabranom uzorku od 1500 ispitanika punoletnih građana Srbije, oba pola.

Ukoliko zanemarimo oko 20 odsto neopredeljenih, većina ispitanih građana se slaže da je Božić bitan praznik koji bi trebalo svečanije obeležavati na ovim prostorima, za razliku od trećine anketiranih koji su izdvojili proslavu Nove godine kao praznik broj jedan kome su oni posebno posvećeni i koji obeležavaju svečano svake godine.

Većina ispitanika u potpunosti se složila sa tim da biti religiozan ne podrazumeva i obavezan redovan odlazak u crkvu. Za razliku od njih, manje anketiranih (19,1 odsto) insistira da je religiozan čovek samo onaj čovek koji, pored ostalih verskih službi i navika, redovno odlazi u crkvu. I po ovom pitanju, takođe, 20 odsto ispitanika je potpuno neopredeljeno.

Sudeći prema ovom istraživanju, više od polovine ispitanih građana Srbije veruje u boga. Među njima, četvrtina anketiranih misli da veruje u boga, znači da prilaze tome sa određenim nepoverenjem, dok su preostalih 20 odsto potpuno opredeljeni i posvećeni religiji i bogu. Nije zanemarljiv podatak, dobijen na osnovu rezultata ovog istraživanja, da četvrtina ispitanih ne veruje u boga i ne vidi sebe kao religioznog čoveka odanog bogu i tradiciji.

Da građani Srbije retko odlaze u crkvu, dokaz je nešto manje od polovine anketiranih koji su se izjasnili da nikada ne odlaze u crkvu. Četvrtina ispitanih odlazi u crkvu samo na velike praznike. Najmanje je ispitanih građana (7,1 odsto) koji redovno odlaze u crkvu i obavljaju svoje verske dužnosti i obaveze.

Javnost u Srbiji je podeljena i neopredeljena kada je u pitanju shvatanje religije, s obzirom na to da četvrtina ispitanih pod religijom podrazumeva tradiciju, nešto manje od trećine religiju vidi kao pripadnost grupi, narodu, 10 odsto pod religijom podrazumeva obmanu ljudi, a najmanje ispitanih građana u Srbiji pod religijom podrazumeva duboku veru u boga.

Da bi rado obukli odeću sa elementima naših narodnih nošnji, ukoliko bi to bilo u skladu sa trendovima oblačenja, smatra više od polovine ispitanih građana Srbije. Pored neopredeljenih, preostala ispitani potpuno su podeljeni: 18,2 odsto nikada ne bi obukli ovu odeću, a 11,1 odsto bi je s ponosom nosili.

Da se tradicija poštuje u našoj zemlji opredelilo se nešto manje od polovine ispitanih građana Srbije, s tim što je više onih koji smatraju da se tradicija poštuje donekle, dok je samo 7,4 procenta onih koji priznaju potpuno poštovanje tradicije na ovim prostorima. Po mišljenju trećine ispitanih, tradicija se u našoj zemlji malo poštuje. Najmanje je anketiranih koji su izrazili stav da se tradicija na ovim prostorima uopšte ne poštuje.

Samo 3,4 odsto ispitanih građana priznalo je da tradiciju ne poznaju uopšte, većina anketiranih je upoznata, koliko-toliko, sa tradicijom našeg naroda. Od preostalog broja ispitanih, gotovo 70 procenata anketiranih je reklo da poznaju samo osnovne običaje svog naroda, dok 12,4 odsto gotovo da ne poznaje svoju tradiciju. Nije zanemarljiv procenat (16,7odsto) anketiranih koji su veoma upoznati sa svojom tradicijom i posvećeni su tom pitanju možda i više nego što bi trebalo.

Na pitanje postavljeno građanima Srbije šta misle o izjašnjavanju patrijarha Pavla u korist parlamentarne monarhije, većina ispitanih građana Srbije smatra da monarhija neće rešiti naše probleme. Nešto manje anketiranih izražava mišljenje da je dobro što je to učinjeno, a najmanje je onih koji su se izjasnili da crkva ne treba da se meša u politiku. Nije zanemarljiv ni broj ispitanika koji nisu hteli da se izjasne o ovom pitanju, ili koji su izrazili stav da je to samo još jedan od oblika odvlačenja pažnje onih koji su na vlasti od pravih problema.

Pored trećine neopredeljenih građana, kao i nešto manje od trećine onih koji nemaju stav o ovom pitanju, najviše anketiranih (32,8 odsto) u Srbiji se izjasnilo da monarhija nije pravo rešenje za našu državu, ali nije zanemarljiv ni broj onih (18 odsto) koji su podržali monarhiju kao idealan oblik budućeg uređenja naše države.

Nešto manje od polovine ispitanih građana se, u potpunosti ili delimično, izjasnilo da bi monarhijsko uređenje omogućilo bolje uslove za život i rad u državi. Za razliku od njih, nešto više od trećine anketiranih smatra da se ništa ne bi posebno promenilo uvođenjem monarhije. Nije zanemarljiv ni broj neopredeljenih (20,9 odsto), po ovom pitanju, koji nisu imali stav ili nisu hteli da se izjasne da li bi monarhija omogućila bolje uslove za život i rad u našoj državi.

S obzirom na to da je na svako pitanje o ovoj temi bilo nešto više ili manje od 20 odsto neopredeljenih, na osnovu upravo sprovedenog istraživanja, može se izvesti zaključak da petina ispitanih građana Srbije ne želi da komentariše pitanja posvećena religiji i tradiciji našeg naroda ili ne vide sebe kao religioznog ili tradicionalnog čoveka.