Evropa čeka naše zdrave krave

Petinu svojih potreba EU namirivala iz Amerike. Sada nemamo šta da izvezemo. - Pametna ulaganja mogu oživeti stočarstvo

Nakon što je u Americi otkriven prvi slučaj kravljeg ludila, došlo je do prave panike na svetskom tržištu, tako da bi od, nažalost tuđe nesreće, i mi mogli izvući neku korist, ali samo ako budemo pametno radili i više ulagali u naše stočarstvo - ističe za “Dnevnik” mr Vojislav Stanković, naučni saradnik u Privrednoj komori Srbije.

-Našoj junetini i teletini sada se širom otvaraju vrata evropskog tržišta, jer je EU dvadesetak odsto svojih potreba zadovoljavala američkom govedinom - kaže Stanković. - Međutim, mi sada nemamo Evropi šta da ponudimo, jer smo prošle godine od odobrenog kontingenta od 10.000 tona u EU izvezli samo 600 tona, a ove svega 800 tona. Bez obzira na ove poražavajuće činjenice, ako bi se odmah počelo s planskim ulaganjem u stočarstvo rezultati bi brzo bili vidljivi i drastično bi se mogao povećati izvoz. Prvo što moramo uraditi jeste da se subvencioniše tov i uzgoj goveda. Proizvođači u razvijenijim državama imaju pomoć od države od čak 34 odsto vrednosti mesa, dok naši stočari ne dobijaju ni jedan jedini dinar. Veoma pozitivne efekte dala bi premija od 500 do 600 dinara po grlu, na primer. Takođe trebalo bi podstaći i uvoz podmlatka, i preduzeti druge korake za povećanje stočnog fonda.

Da imamo veliku šansu, pokazuje i podatak da se godišnje u svetu proizvede 136 miliona tona teletine i junetine, dok se čak 134 miliona tona potroši u zemljama - proizvođačima, što znači da za izvoz preostaje samo dva miliona tona. Uz zaziranje kupaca od američke govedine, ovaj podatak jasno sugeriše šta bi u budućnosti morala biti naša izvozna orijentacija.

Osim svetske pijace, neophodno je razviti i domaće tržište, ali bez porasta standarda stanovništva to će biti teže. Naime, u razvijenim zemljama Evrope i Amerike godišnja potrošnja mesa po glavi stanovnika je 100 kilograma, dok je kod nas samo 40 kilograma. Od toga, pojedemo 20 kilograma svinjetine, 10 kilograma junetine, sedam kilograma živinskog mesa i tri kilograma jagnjetine i ovčetine.

Naše krave su zdrave, jer smo ih sačuvali, a zaista je krajnje vreme da tu prednost iskoristimo izvozom mesa na evropsko tržište podignemo iz pepela upropašćeno stočarstvo i dobro zaradimo.

Nismo uvozili iz SAD

Govedinu, to jest junetinu i teletinu, poslednjih godina nismo uvozili iz Sjedinjenih Američkih Država, tako da nema opasnosti da smo eventualno jeli zaraženo meso - tvrdi mr Stanković.

- Kravlje ludilo je prava biološka bomba i taman kada je svet zaboravio ono što se desilo u Evropi i kada je tržište počelo da oživljava američki slučaj je stigao kao grom iz vedra neba - kaže mr Stanković. - Narednih dana i meseci svakako će opasti potrošnja junetine i teletine, ali to ne umanjuje naše izvozne šanse.

Krenulo od Engleske

Bauk zvani kravlje ludilo prvo se devedesetih godina prošlog veka nadvio nad Veliku Britaniju, da bi krajem 2000. godine postao crni oblak nad Evropom. Ludilo je prvi put prepoznato u Kentu, u južnoj Engleskoj, 1986. godine na 60 grla jednog stada muznih krava, da bi za 14 godina pogodilo 55 odsto muznih krava Velike Britanije. Bolest je do sada, osim u Engleskoj i Irskoj, utvrđena u: Švajcarskoj, Nemačkoj, Danskoj, Francuskoj, Portugalu, Italiji, Sloveniji, Austriji, Omanu, na Azorskim ostrvima (1.700 kilometara duboko u Atlantiku!) i u Kanadi, a odnedavno i u Alabami -SAD. U Britaniji je ubijeno više od 180.000 ludih krava, kako bi se širenje bolesti zaustavilo.