Dokapitalizacija je najbolje rešenje za perspektivne firme

Već nekoliko godina unazad "Soko Štark" koji upošljava 2.400 radnika beleži zastoj u investicijama. Firma je suočena s ogromnom konkurencijom na domaćem tržištu, jer su preduzeća poput "Delte", "Mimi" iz Niša, "Rodića", "Simpa" ušla u konditorsku industriju i sigurno je da "Soko Štark", sa sadašnjom produktivnošću, neće moći da im se suprotstavi. Zato sam insistirao na dokapitalizaciji. Međutim, Upravni odbor nije prihvatio taj predlog i ja sam odlučio da podnesem neopozivu ostavku, a Upravni odbor me je, 28. avgusta razrešio funkcije generalnog direktora - kaže na početku razgovora za Danas Vojislav Đorđević, sada već bivši direktor "Soko Štarka". - Insistirao sam na dokapitalizaciji, nastavlja naš sagovornik, zato što to predstavlja "prijateljsko preuzimanje firme", pri čemu su zaposleni zaštićeni i može se sprečiti promena namene preduzeća. Još ako imate strateškog partnera koji ne namerava da kupuje tržište već želi da ulaže u proizvodnju, a mi smo ga imali, onda je to dodatna pogodnost. Pregovarali smo sa "Salfordom", koji je ponudio 3,5 miliona evra za razvoj i prihvatio naš zahtev da se tri godine ne otpuštaju radnici. Kasnije su se predomislili i poslali ugovor koji predviđa otpuštanje viška zaposlenih već posle prve godine, a posle izvesnog vremena usledila bi i prodaja fabrike. Upravni odbor, stručni kolegijum i ja nismo prihvatili tu ponudu. U igri se potom našao i "Kraš", koji je ponudio 3,6 miliona evra investicija, ali smo shvatili da je njihov osnovni interes kupovina našeg tržišta, pa je i ta ponuda odbijena. Zatim se pojavila kompanija "Zepter", koja ima veliki broj fabrika u više od 50 zemalja, kao i 535 diskonta širom sveta. Prilikom razgovora sa predstavnicima "Zeptera" ja sam insistirao na ulaganjima u razvoj preduzeća i oni su prihvatili da investiraju 9,1 milion evra. Pristali su, takođe, da u narednih pet godina ne otpuštaju radnike, da ne menjaju namenu preduzeća i da radnicima odobravaju dugoročne stambene kredite na 25 do 30 godina, sa kamatom od sedam odsto godišnje. U drugoj fazi razvoja preduzeća planirano je da se znatna sredstva izdvoje za pozicioniranje "Soko Štarka" kao lidera u konditorskoj industriji jugoistočne Evrope. Ja sam smatrao da je to bila najbolja ponuda koju je jedna firma u Srbiji dobila, ali Upravni odbor to nije prihvatio, obrazlažući svoju odluku namerom da se organizuju u konzorcijum i kupe fabriku. Mislim da to neće biti lako, jer će "Soko Štark" ići na aukciju, a to znači veliku konkurenciju i ogromnu sumu novca koju treba obezbediti.

Ministar Đelić je nedavno izjavio da je privatizacija najsigurnija brana od privrednog kriminala. Da li je to baš tako, imajući u vidu činjenicu da se na aukcijama pojavljuje kapital čije poreklo niko ne proverava?

- Imam utisak da se i u Srbiji stvara klima slična onoj koja je pratila privatizaciju u Mađarskoj koja danas, inače, predstavlja privredno razvijenu zemlju. Država ima mehanizme da spreči stvaranje prljavog novca, ali ako novca već ima, onda ga treba iskoristiti za kupovinu fabrika, a ne destruktivnim pričama sprečavati dolazak svežeg kapitala. Vlada Srbije treba da bude odlučnija i da priče o prljavom novcu demantuje. Bitno je da se posle obavljene privatizacije sve obaveze predviđene kupoprodajnim ugovorima ispoštuju. Pri tom bi Ministarstvo za privatizaciju trebalo da kontroliše da li se realizuju ugovori i tamo gde se utvrdi da kupac ne poštuje prihvaćene obaveze aukciju bi trebalo poništiti. To, dakle, znači da ne podržavam malverzacije koje bi mogle da prate aukcijsku prodaju preduzeća, ali mislim da ne treba gledati boju novca, jer je najvažnije doći do kapitala.

Ovih dana potpisani su kuprodajni ugovori, čime je okončana privatizacija duvanske industrije. Sudeći prema zvaničnim izjavama predstavnika Vlade, reč je o dobro obavljenom poslu. Kako Vi komentarišete proces privatizacije u Srbiji i naročito prodaju firmi koje dobro posluju?

- Ja ne bih pravio razliku između manje i više uspešnih firmi, jer mislim da se privatizacija mora obaviti u što kraćem roku, zato što je brza i efikasna privatizacija jedini način da naša zemlja popravi svoj ekonomski položaj. Deset godina je stvarana loša atmosfera pričama o tome kako zapadni kapital kupuje firme, otpušta radnike i zatvara fabrike. Kao dobar primer za to uzimana je Mađarska, koja, uprkos takvim pričama, danas ostvaruje 18 puta veći izvoz nego pre privatizacije. Prema tome, zalaganje za usporavanje privatizacije predstavlja demagogiju. Mislim da nije trebalo dozvoliti da se privatizacija obavi u velikom broju preduzeća po starom Zakonu o privatizaciji, po kome radnici dobijaju besplatne akcije, jer to je predstavljalo vraćanje na sistem samoupravljanja. Novi Zakon o privatizaciji je dobro rešenje i jedina zamerka mu je što ne predviđa dokapitalizaciju, mada resorno Ministarstvo dozvoljava i taj oblik svojinske transformacije.

Rukovodstvo kompanije "Knjaz Miloš" upravo smatra da bi dokapitalizacija, a ne privatizacija koju nameće Vlada Srbije bila najbolje rešenje za ovu firmu. Da li Vlada, možda, prekoračuje svoja ovlašćenja namećući strateške partnere, u ovom slučaju reč je o "Coca Coli", firmama ne vodeći pri tom računa o njihovom interesu?

- Veoma je važno da u privatizaciji učestvuju velike svetske korporacije koje sada diktiraju uslove na svetskom tržištu i uveren sam u to da kada bi u našoj zemlji bilo više giganata poput "Coca Cole" ili "Hajnekena", da bi Srbija pre ušla u Evropsku uniju, jer multinacionalne kompanije imaju svoje lobiste u svim strukturama i njihov interes bi bio da se i ovde stvori povoljna ekonomska klima. Kada je reč o kompaniji "Knjaz Miloš", mislim da je Vlada Srbije potpuno u pravu, jer hoće da proda fabriku, a ne izvore mineralne vode. Prema tome, većinski paket akcija treba izneti na tržište i prodati ga putem aukcije ili dokapitalizacije koja je, mislim, bolje rešenje za sve perspektivne firme kakva je "Knjaz Miloš". Rukovodstvo ove kompanije treba podsetiti da bez značajnih investicija ne mogu da ostvare dobru poziciju na tržištu.

U kompaniji "Knjaz Miloš" postoji strah da bi "Coca Cola" ili neka druga multinacionalna kompanija, mogla da im nametne svoja pravila igre i ugrozi proizvodni asortiman. S druge strane, u Vladi Srbije zagovaraju stav da multinacionalne kompanije otvaraju vrata svetskog tržišta našim firmama. Šta Vi o tome mislite?

- Taj strah nije opravdan, jer treba podsetiti da "Knjaz Miloš" proizvodi vodu solidnog kvaliteta i ima slab asortiman sokova. Činjenica da pokrivaju veći deo domaćeg tržišta čini ih uspešnom firmom. Danas, međutim, u toj oblasti proizvodnje vlada velika konkurencija i ne vidim kako bi "Coca Cola" mogla negativno da utiče na poziciju "Knjaza Miloša", osim što bi verovatno povećala proizvodnju vode. Kad je reč o proizvodnji sokova, ova svetska kompanija mogla bi da im pomogne da ostvare bolju poziciju, s obzirom na to da ima razrađen marketing. Čini mi se da Vlada dosta bojažljivo nastupa u tom konfliktu, a trebalo bi da otvoreno kaže da je privatizacija "Knjaza Miloša" u interesu svih zaposlenih u tom preduzeću.

Iz ugla privrednika koji je godinama vodio jednu uspešnu firmu kako komentarišete gotovo potpunu liberalizaciju tržišta i odsustvo vancarinske zaštite domaće proizvodnje?

- Nemam ništa protiv liberalizacije uvoza, ali treba podsetiti da postoji 700 vancarinskih dažbina koje je trebalo primeniti i na taj način zaštititi domaće proizvođače. Zato mislim da je porez na dodatnu vrednost trebalo mnogo ranije uvesti i domaćoj proizvodnji pružiti zaštitu koja, recimo, postoji u razvijenim zemljama. Ako se porez na dodatnu vrednost dosledno primeni, to će drastično smanjiti sivu ekonomiju i zato mislim da je taj zakon, uz Zakon o privatizaciji, najvažniji dokument koji će ugledati svetlo dana.

U narednih šest meseci trebalo bi da ubedimo EU da je državna zajednica Srbija i Crna Gora sposobna da funkcioniše kao jedinstveno tržište. Da li je to realan rok?

- Mislim da će to biti teško izvodljivo, a siguran sam da je u tim odnosima Srbija oštećena. To govorim iz iskustva "Soko Štarka". Mi smo, recimo, pre godinu i po dana imali više od 150 tona robe koju nismo mogli da prodamo na tržištu Crne Gore, jer nam to propisi nisu dozvoljavali. Imali smo i problema sa isporukom robe, pa naša fabrika u Crnoj Gori mesecima nije radila. Za mene nikad neće biti logično da jedna država ima dva valutna sistema, jer to je veliki apsurd koji nije zabeležen u evropskoj praksi.

Prodaja duvanske industrije

Procenjuje se da ulazak "Filip Morisa" i BAT na naše tržište predstavlja zeleno svetlo za potencijalne investitore iz Evrope i Amerike. Da li to znači da je rizik ulaganja u našu zemlju smanjen?- Mislim da je to odličan signal koji smo poslali potencijalnim investitorima, jer ne treba zaboraviti da velike svetske korporacije diktiraju pravila igre u razvijenim zemljama. Prodajom DIN i DIV ostvarene su ogromne investicije od kojih će korist imati, kako zaposleni u tim fabrikama, tako i država. Reč je, dakle, o izvanrednom poslovnom poduhvatu. Ali to ne znači da je u našoj zemlji ekonomska i politička situacija sasvim stabilna. Naprotiv, mnogo je afera koje mogu da obeshrabre potencijalne strateške partnere koji rizikuju ulažući svoj novac u jednu takvu privredu.