Zabranjeno praštanje

Vesti iz Švedske i Nemačke o aktivnostima neonacista uzdrmale su austrijsku javnost – iako zvanična tumačenja ne upućuju na postojanje neposredne opasnosti, već nalažu prevenciju. "Svako nedelo ekstremne desnice je dobrodošla motivacija šačici politikantskih psihopata da uz pomoć nasilja nametnu raspravu o svojim tamnim ciljevima", ističe se u Ministarstvu unutrašnjih poslova u Beču.

Prevencija je definisana na tri nivoa. Lustracija poslednjih pripadnika "stare nacističke garde" – do danas nerazotkrivenih ili pošteđenih javnog žigosanja. Rigorozno kažnjavanje neonacista – i kada se kažnjivo delo odnosi na verbalno-propagandne aktivnosti. Aktivno podsticanje demokratskog poimanja, pre svega u okviru školske nastave, da bi se sprečilo formiranje potencijalne baze.

Latentna opasnost je nesporna; podaci organa državne bezbednosti upućuju na zaključak da u alpskoj republici ima više zagovornika radikalizacije desne scene nego u Nemačkoj (u procentima) ili u Skandinaviji (u apsolutnim brojkama). "Ako švedski podaci ukazuju na osam stotina do dve hiljade radikalnih desničara, u Austriji bi taj broj mogao da bude dvostruko veći", kaže se s tim u vezi i upozorava na blagonaklono gledanje javnosti na ispade ultradesničara "svih boja", i na javno odobravanje.

Hajka na čistače

U saradnji sa jerusalimskim ogrankom Centra Simon Vizental za razotkrivanje nacističkih zločina i zločinaca, u Beču je ovih dana pokrenuta akcija protiv poslednjih (živih) pripadnika nacističkog režima Adolfa Hitlera. Po rečima koordinatora akcije Efraima Zurofa, radi se o četrdeset sedam poznatih nacista i o "bar još toliko nepoznatih". Za informacije koje bi dovele do razotkrivanja, ili opravdale hapšenje nacističkih zločinaca, raspisane su premije od deset hiljada dolara po slučaju.

Diter Bemdorfer, ministar pravosuđa u Beču, potvrdio je postojanje intenzivnih kontakata sa Centrom Vizental i obećao je pomoć i saradnju. Za "dežurnog lovca na naciste", kako austrijska štampa naziva Efraima Zurofa, ministrove reči su bile znak ohrabrenja, ne i razlog za optimizam: "Lako je odabrati prave reči, a teže je dokazati se u praksi", izjavio je Zurof posle susreta sa ministrom Bemdorferom.

Obrazlažući svoju skepsu i rezerve, Zurof je primetio: "Austrija danas zauzima poslednje mesto u Evropi, mereno po spremnosti da se obračuna sa preostalim (nekažnjenim) nacistima". Kao primer je naveo da Austrija, do danas, nije privela pravdi nijednog austrijskog pripadnika ozloglašenih policijskih naci-bataljona, takozvanih "čistača terena".

Na teret pripadnicima tih bataljona stavlja se masovni progon, deportacija civila i istrebljenje. Prema zvaničnim podacima, reč je o više miliona prognanih i najmanje sto hiljada ubijenih. Minhenski istoričar Stefan Kemp, međutim, tvrdi da broj žrtava prelazi pola miliona.

Citirajući zapisnike sa suđenja petnaestorici nemačkih pripadnika te paravojne formacije, Kemp ističe da su precizno zabeležena imena nekolicine Austrijanaca o kojima su osuđeni Nemci svedočili, ali da Beč nije našao za shodno da reaguje. Austrijanci koji su služili u sklopu policijskog bataljona 316 važili su za najsurovije... Bataljon 322, opet, bio je čisto austrijski, svi pripadnici su bili iz bečkog predgrađa Kagran. Ta dva bataljona terete se za zverstva i ubistva najmanje sto hiljada civila na Ruskom frontu. Istorijski podaci ukazuju i na dvadesetak Austrijanaca koji su služili u sklopu III bataljona SS-policije u varšavskom getu, ali nikada nisu izvedeni pred lice pravde.

U Beču, na osnovu rečenog, sumnja se u istinsku spremnost pravosudnih organa da izvedu stvar na čistinu: "Ako ministar Bemdorfer, istaknuti član slobodara i miljenik Jerga Hajdera, obećava nov pristup, mogao bi da rasvetli i istorijat svog bivšeg partijskog kolege i kopredsednika austrijskog parlamenta Fridriha Petera. Nepobitni dokazi i Peterovo priznanje da je služio u jednom policijskom bataljonu nisu uticali na njegovu posleratnu političku karijeru".

Učenje demokratije

U humanističkim krugovima Beča se ističe da nijedna nacija ne dira bez jakog razloga u rak-rane prošlosti. Kao primer ukazuje se na rehabilitaciju Hitlerovog kontraobaveštajca Rajnharda Gelena u SAD: "Amerikanci su po svršetku Drugog svetskog rata oprostili sve njegove grehove – Gelen je zauzvrat reorganizovao i unapredio njihovu (američku) vojnoobaveštajnu službu".

Humanistički recept "propisuje" se budućim generacijama. Od jeseni u srednjim školama Austrije je počela nastava demokratije koja podrazumeva razračunavanje sa gresima iz prošlosti. Kao posebna stavka uvedena je cenzura militantnih izraza. U saradnji sa Univerzitetom Grac stavljeno je više od četiri stotine reči i izraza na crnu listu. "Kaži šta nameravaš... Zaboravi na izreku šta ti je na štitu?", podučavaju autori novog mini-rečnika.