Ne otpisujte Johna Kerryja

Šta se dešava sa Johnon Kerryjem? U normalnijim vremenima on bi bio glavni kandidat Demokrata, diktirao bi tempo, požnjeo bi sav publicitet i stvorio bi tako važan osećaj neizbežnosti. On nije samo poznati senator Demokratske stranke iz Masačusetsa. On je i odlikovani veteran vijetnamskog rata koji je o terorizmu razmišljao ozbiljno još u danima kada je George Bush mislio da se spoljna politika sastoji od jednodnevnog izleta u Oklahomu.

A opet, on je zauvek izgubljen u masi. Sada je u žiži Howard Dean. Pre nekoliko meseci to je bio John Edwards. Dick Gephardt može takođe da bude miran jer on je favorit odbora Demokrata iz Ajove. Joea Liebermana svi prepoznaju po imenu. Čak i se Al Sharpton može pohvaliti kako je kandidat – među crnim Amerikancima. Kerry polako stiče reputaciju čoveka koji ne ispunjava očekivanja.

John Kerry ima taj problem što je otelotvorenje establišmenta Demokrata u trenutku kada je članstvo stranke u pobunjeničkom raspoloženju. Umesto da se dive njegovim senatorskim manirima, populističko krilo Demokratske stranke gunđa zbog njegove plave krvi i hoh ponašanja. Umesto da se dive njegovom sofisticiranom stavu o ratu u Iraku (glasao je u prilog tome da se Bushu daju ratna ovlašćenja, ali ga je zatim žestoko napao da "srlja u rat"), oni ga preziru jer smatraju da je tipični bostonski Braman čije je srednje ime Forbes, koji je deo školovanja proveo u Švajcarskoj i koji je oženio naslednicu kompanije Heinz. Kad G Kerry sa visine razgovara sa običnim ljudima, to nije samo zato što je visok 195cm.

Istovremeno, konzervativno krilo partije sumnjičavo je prema njegovoj liberalnoj politici u Masačusetsu. Radio je zajedno sa Michaelom Dukakisom pre nego što se u Senatu pridružio Tedu Kennedyju. Protivnik je smrtne kazne i vojnih vežbi u nacionalnom parku na Arktiku, podržava kontrolu nošenja oružja i favorizuje "konstruktivni angažman" s Kubom. Probajte to da prodate na Jugu.

Sve ovo pomaže da se shvati zbog čega se Kerry prilikom nominacija kotira lošije nego što se očekivalo. Ali ništa od toga ne znači da su njegove šanse propale. Setimo se kako je bum Johna Edwardsa izbledeo kada su ljudi počeli da se više interesuju. Interesovanje za Deana će otkriti mane ovog pobunjenika, isto kao i njegove vrline. Karl Rove, Bushov glavni strateg se tokom parade 4. jula iskidao od smeha kada su grupi Deanovih simpatizera dobacivali: "Takav nam treba." Entuzijazam G Rovea za ovog populističkog doktora sigurno će naterati mnoge Demokrate da se zapitaju.

Čovek iz Masačusetsa, s druge strane, i dalje donosi tri velike prednosti dugoj trci za nominaciju Demokrata. Prvu, paradoksalno, čine njegove privilegije u okviru establišmenta. Strategija Johna Kerryja da podršku počne da gradi od vrha manje je uzbudljiva od Deanove odmetništva uz pomoć interneta. Ali imajmo u vidu da pristup od-vrha-ka-bazi obično pali. Poslednji odmetnički kandidat koji je osvojio Belu kuću bio je Jimmy Carter. Sadašnji predsednik rešio se vrlo harizmatskog odmetnika, Johna McCaina, uz pomoć klasične strategije od-vrha-ka-bazi.

Ovaj put, Demokratski establišment ima sve političke mehanizme na svojoj strani, uključujući i sistem po kojem "super-delegati" (kao što su izabrani zvaničnici i "istaknuti partijski lideri") imaju pravo na nominaciju ukoliko dobiju 37% potrebnih glasova. U ovom trenutku, establišment je, naravno, podeljen. Ali na kraju će se ujediniti u podršci šampionu, a to će se desiti sa utoliko većim entuzijazmom ako Deanovo odmetništvo nastavi da dobija zamah. John Kerry ima veće šanse nego iko da postane taj šampion.

Njegova druga prednost, uprkos povicima da je Dukakisov klon, je činjenica da je Kerry centrista. Njegovo protivljenje prvom Zalivskom ratu bio je izuzetak njegove generalne podrške vojnim akcijama u inostranstvu. On kritikuje dve svete krave liberala, afirmativnu akciju i obrazovanje, ali s druge strane podržava slobodnu trgovinu i socijalne reforme. Jedan od njegovih hobija je lov. On ume da bude pozitivno poetičan o stvarima kao što su ubijanje i čišćenje utrobe golubica, fazana i jelena. To će se prodati na Jugu.

Treća i najveća Kerryjeva prednost je njegov boravak u Vijetnamu. Služio je dve ture, dobio Srebrnu zvezdu, Bronzanu zvezdu i tri Purpurna srca za ranjavanje pre nego što se vratio kući i pridružio kritičarima rata. Način na koji se ponašao u Vijetnamu govori da bi znao da donese teške odluke u vremenima globalnog terorizma. On poznaje mračnu stranu rata bolje nego predsednik, potpredsednik i svi ostali ratnohuškači koji izbegavaju mobilizaciju.

  O Sajgonu i Ajovi

John Kerry se do sada rasipao ogromnom prednošću koju je stekao u džunglama Vijetnama. Danas, on nastavlja da šalje beznadežno pomešane signale o ratu u Iraku. Razume se da bi trebalo da pokuša da iskoristi trenutnu nervozu oko obaveštajnih podataka koje je koristila Bela kuća. Ali stiče se utisak da je za Demokrate najbolje da i dalje budu nemilosrdni koliko i Bush kada je reč o međunarodnom terorizmu. A jedina šansa da se Kerry izdigne iznad ostalih Demokrata je da svoje ratno iskustvo pretvori u prednost – da pokaže da razume ne samo nevolje rata, već i njegovu neophodnost. Kerry jednostavno mora da obnaroduje da će Amerika platiti bilo koju cenu i podneti ma koliki teret samo da porazi terorizam.

 Kerry je zaradio Srebrnu zvezdu jer je naredio da njegov patrolni čamac krene pravo u zasedu Vijetkongovaca, s punom rafalnom paljbom. To je nekim drugim komandantima delovalo sumanuto, ali gerilci su se razbežali – i Kerry je bio heroj dana. Neka pokaže isti puškomitraljezni apetit dok se za nominaciju Demokrata bude borio sa Deanovom gerilom.