Rasprava o radu Saveta za radiodifuziju

Skupština Srbije će u ponedeljak na vanrednoj sednici raspravljati o radu Saveta za radiodifuziju, i to na inicijativu poslanika vladajuće većine. U kratkoj izjavi za Radio B92, predsednik Skupštine, Nataša Mićić, kaže da je to zasedanje posledica tenzija nastalih stvaranjem saveta. "S obzirom da je podignuta tenzija i da je postojalo određeno nezadovoljstvo, bilo je potrebno ponovo ispitati taj Zakon o radiodifuziji i rešenja koja su usvojena u smislu izbora članova saveta, i videćemo kakav će biti rezultat, kako će poslanička većina da odluči u skupštini", rekla je Nataša Mićić.

Odvojenu inicijativu za održavanje vanrednog zasedanja pokrenula je i DSS. Ova stranka, kao i nevladine organizacije i medijska udruženja, osporavaju izbor dva člana Saveta, Nenada Cekića i Vladimira Cvetkovića, zbog kršenja zakonske procedure prililkom njihovog izbora u to telo, a Gorana Radenovića zbog sumnje da nije naveo istinite podatke da živi i radi na Kosovu, što je zakonski uslov za njega, kao devetog člana Saveta. Šef poslaničke grupe DSS, Dejan Mihajlov uoči sednice optužio je DOS da želi da zadrži postojeće stanje u Savetu, koje je i uzrok nezadovoljstva. "Inicijativa DSS-a za razrešenje tri člana Saveta za radiodifuziju ne sadrži samo formalne, već i suštinske razloge da se u slučaju sva tri člana sumnja u njihovu objektivnost. Mislim da je namera iza ove inicijative DOS-a da se ponovnim glasanjem o sporna tri člana njihovo stanje verifikuje i da se u savetu zadrže ova tri člana", rekao je Mihajlov.Iako su najglasniji u kritici konstituisanja Saveta bili predstavnici NUNS-a i ANEM-a, i čelnici Radio Beograda, koji treba da postane deo javnog servisa RTS-a, ocenili su tim povodom da Vlada Srbije želi status kvo. I udruženja novinara i medijske organizacije traže da se ponovi izbor za sve članove Saveta za radiodifuziju. Za B92 ovo komentariše glavni i odgovorni urednik Radio Beograda, Dušan Radulović. "Mislim da bi u ponedeljak trebalo da se donese konačna odluka, bez obzira da li je reč o kompromisu ili je reč o tome da bi sporni članovi trebalo da se zamene. Iz prostog razloga što sa mnogih aspekata stvari stoje na mrtvoj tački. Niti RTS može da se transformiše u javni servis, niti može da se izabere novi upravni odbor, niti ljudi koji drže privatne radio i televizijske stanice mogu na neki način da vide gde im je perspektiva. Pitanje frekvencija mislim da više nije toliko aktuelno, sobzirom da očigledno nekome odgovara da ostane status kvo i da se ništa ne menja, pre svega i iz političkih razloga, ali nemojmo ni zaboraviti tokove novca", rekao je Radulović.