Svet ne ljubi nepouzdane

Najveći problem Srbije i Crne Gore nije kojem će se privoleti carstvu - Americi ili Evropskoj uniji. Pre će biti da je nevolja u tome što ne postoji konsenzus o tome šta bi trebalo da čini njene nacionalne interese. A bez saglasja o tim pitanjima Srbija i Crna Gora će biti krajnje nestabilna država, dakle i nepouzdan i nepoželjan partneri Evropi i Americi

Spor Beograda i Podgorice oko sporazuma s Vašingtonom o neizručivanju američkih građana Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu vodi se na veliku štetu Srbije i Crne Gore. Nepostojanje konsenzusa povodom tako važnog nacionalnog pitanja otkriva da se radi o potpuno nestabilnoj državnoj zajednici, a to je za nju najgora moguća preporuka. Grdno se varaju oni koji u Podgorici veruju da će uz pomoć jednog “»da”« Americi rešiti sve svoje probleme. U velikoj su zabludi, isto tako, i oni u Beogradu koji se nadaju da će im srpsko »ne« Americi širom otvoriti vrata za ulazak u Evropsku uniju.
Izjava crnogorskog ministra inostranih poslova Nikole Burzana da će Podgorica sama potpisati sporazum sa Vašingtonom ukoliko ne uspe da se usaglasi s Beogradom, jasna je demonstracija političke volje Podgorice za potpuno nezavisnom pozicijom u odnosu na Beograd kada su u pitanju međunarodni odnosi. U tom pogledu ovo nije bio presedan. U sporu Amerike i Evrope povodom rata u Iraku Podgorica je stala uz Vašington, a Beograd se držao neutralno.

Panorama strahova

Pristalice samostalne Crne Gore, koje su sada na vlasti u Podgorici, očigledno očekuju podršku Amerike za ostvarenje svog projekta posle isteka trogodišnjag aranžmana s Beogradom o zajedničkoj državnoj zajednici. Osim toga, vrh crnogorskog političkog establišmenta ima ozbiljne nevolje sa Evropskom unijom, a pre svega sa Italijom u kojoj je pokrenut sudski postupak protiv premijera Mila Đukanovića, pod optužbom da je umešan u međunarodni šverc cigareta. I to je, nesumnjivo, jedan od motiva priklanjanja Americi.
Strah srpskih vlasti da ne načine pogrešan izbor još je veći. One se plaše da će, ako odbiju Amerikance, dovesti u pitanje čitav niz veoma važnih stvari za svoj opstanak. Radi se ne samo o vojnoj pomoći i podršci za ulazak u Partnerstvo za mir, nego i o američkoj poziciji prilikom predstojećih pregovora Beograda s Prištinom o Kosovu i Metohiji, rešavanju problema tužbi Bosne i Hercegovine i Hrvatske protiv SCG u Međunarodnom sudu pravde i, najzad, američkoj podršci Srbiji u uređenju odnosa unutar državne zajednice sa Crnom Gorom. S druge strane u Beogradu se isto tako plaše i da ne razočaraju one u Briselu, jer strahuju da bi to moglo ozbiljno da oteža približavanje zemlje Evropskoj uniji.
Neko je ovde tim povodom duhovito zaključio: ko potpiše sporazum s Amerikancima, kajaće se, a ko ne potpiše, takođe će se kajati. Male i od velikih sila zavisne zemlje kakva je SCG u ovom slučaju praktično nemaju šanse za dobar izbor jer što god da urade - nastradaće, pošto će navući gnev jedne od moćnih strana u sukobu.

Primer Slovenije: kvalitet i moćni poštuju

Naizgled, situacija je zaista bezizlazna, ali... Slovenci su Amerikancima rekli “»ne”«, zbog toga su iskusili sankcije u vidu gubitka vojne pomoći, a ipak i dalje mnogo bolje stoje u odnosima s Vašingtonom nego, recimo, Albanci, koji su među prvima rekli “»da”«. Ko ne veruje neka proveri: s kojim se pasošem lakše ulazi u SAD - slovenačkim ili albanskim? Ili, ko ima bolje ekonomske, kulturne i svakovrsne druge odnose s Amerikom - Slovenija ili Albanija? Da se, kojim slučajem, Slovenija izjasnila u prilog Vašingtona, a Albanija u prilog Evropske unije, Slovenija bi i tada bila bliža Evropi nego Albanija, jer je od nje politički mnogo stabilnija i ekonomski razvijenija. Znači, stvar nije samo u izboru »prave« strane.
Najveći problem Srbije i Crne Gore nije »kojem će se privoleti carstvu« - Americi ili Evropskoj uniji. Pre će biti da je nevolja u tome što ne postoji konsenzus o tome šta bi trebalo da čini njene nacionalne interese. Ovde je i dalje sporno da li će Srbija i Crna Gora ostati u okviru jedne države, da li ta država treba da bude republika ili monarhija, da li će biti definisana kao nacionalna država ili država građana i tako dalje. A bez konsenzusa o tim pitanjima od prvorazrednog nacionalnog interesa Srbija i Crna Gora će biti krajnje nestabilna država, stalno na ivici raspada, pa prema tome i nepouzdan i nepoželjan partner i Evropi i Americi. U tome je stvar, a ne u lažnoj dilemi »kojem će se privoleti carstvu«