Skupština uskoro o Predlogu zakona u slobodnom pristupu informacijama

Tokom protekle nedelje u Skupštinu Srbije stigao je i Predlog zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Predlagač zakona je Vlada Srbije, a njegov nacrt izradio je Centar za unapređenje pravnih studija, odnosno CUPS.

Profesor Vladimir Vodinelić iz CUPS-a kaže za Radio B92 da je tekst zakona Vladi Srbije bio ponuđen još 2001. godine, ali da, do prošlog meseca, nije bilo zainteresovanosti da se takav zakon pošalje parlamentu na usvajanje. On navodi i da je potpredsednik Vlade Žarko Korać najzaslužniji za to što je tekst, konačno, u skupštinskoj proceduri.

Vodinelić objašnjava da je pravo na slobodan pristup informacijama “pravo ama baš svakoga, sa bilo kog dela zemaljske kugle, koje otvara vlast prema građanima”, a da je ovaj zakon - koji to pravo reguliše - “pravi reformski zakon”. On, međutim navodi i da će na njegovu primenu presudno uticati sami građani, odnosno to koliko budu zainteresovani da koriste pravo koje im je namenjeno: "Sve što vlast ima kao podatak ili informaciju kod sebe, vi možete tražiti od nje, kako u tom pogledu da vas obavesti da li time raspolaže, tako i u pogledu toga da vam omogući uvid u podatak ili informaciju, da vam izda kopiju, a vlast može da vam ih ne da samo iz tačno navedenih razloga koji su u zakonu precizno, u jednoj zatvorenoj listi nabrojani. Jedna od tih situacija, jeste kada se vodi postupak, a davanje informacije bi otežalo ili onemogućilo efikasno obavljanje pravosuđa. Drugi je  razlog ako je ugrožena bezbednost zemlje, zatim ukoliko bi se radilo o tome da bi davanjem informacije vlast povredila nečije pravo na privatni život. I možda najosetljivije pitanje tajni. Ništa lakše nego proglasiti nešto tajnom, staviti nalepnicu da je to tajna i time učiniti ga nedostupnim. Zato mi i nismo rekli da ono što je proglašeno tajnom takođe samo po sebi već ovlašćuje vlast da kaže da ne da informaciju, već samo ako bi odavanje te tajne po svojim posledicama bilo tegobnije od značaja da se informacija pruži", kazao je Vodinelić.

Da bi dobio informaciju koja ga interesuje, građanin bi, kako predviđa zakon, trebalo da se obrati bilo kom državnom organu. Rok u kome se dobija informacija je najkasnije 20 dana, osim u slučajevima kada su ugroženi život ili zdravlje, kada se rok skraćuje na 48 sati. Ipak, zakon predviđa i odredbu odbijanja davanja traženog podatka u slučaju da je traženje “prekomerno”. Vodinelić kaže da se time sprečava mogućnost da “neko dolazi svaka dva minuta i traži isti podatak”. Kada nadležni organ ne dostavi informaciju, građanin se za pomoć obraća takozvanom povereniku.

Međutim, Vlada Srbije nije prihvatila sva rešenja koje je ponudio CUPS: "Reč je o tome da ne mogu biti izloženi odgovornosti oni insajderi, kako se to kaže, ljudi iz organizacija, koji su kršeći svoje radno-pravne obaveze omogućili nekome da izvrši uvid u dokumenat koji je važan za otkrivanje korupcije, za otkrivanje krivičnih dela. Ukoliko nemate ovakvu odredbu, vi ćete imati u mnogome zatvorenu upravnu strukturu, dakle državne organe u kojima će ostati zakopane razne nepravilnosti, korupcije, čak i krivična dela. To recimo znači da vi nikada kod nas ne biste imali Votergejt, jer niko se neće odvažiti da ukaže na to da je neko iz organa učinio nedopušteno delo, ukoliko će sam biti izložen odgovornosti zbog toga. Bez jednog takvog efikasnog mehanizma, ovaj zakon doista ostaje obogaljen", rekao je Vodinelić.

Pored CUPS-a, na pripremi jednog drugog nacrta zakona o dostupnosti informacija radio je i JUKOM. Taj nacrt nije prihvaćen. Dejan Milenković iz JUKOM-a navodi primere iz naše zemlje na kojima će građani moći da primene zakon od januara sledeće godine, ukoliko, naravno, bude usvojen u parlamentu: "Građanin ima pravo da zna koliko je potrošeno na jednu posetu parlamentarne delegacije, ko je u toj poseti učestovao, kakvi su rezultati posete i u krajnjoj liniji kolika su sredstva za to potrošena. To su budžetska sredstva, koja građani izdvajaju kroz sistem poreza, da se ne bi dešavala situacija koju sada imamo, da praktično ni predstavnici političkih stranaka, nemaju uvida u sve podatke državnih organa. Tadašnji guverner Narodne banke pokazuje određene dokumente i sa druge strane imate situaciju da ista vlada praktično, odnosno zvanični državni organi odgovaraju na papir papirom, a moja uloga kao građanina jeste da vidim taj papir. Ne verujem nikom, želim da ga vidim sam. Prema zakonu o slobodnom pristupu informacijama, vi samo treba da znate gde da tražite", kazao je Milenković.