Ucena iz Podgorice

Praksa tipa zašto jednostvano kad može komplikovano, kao da postaje pravilo ponašanja u odnosima i dogovoranju dveju članica državne zajednice Srbija i Crna Gora. Takav utisak još više pojačava poslednji nediplomatski, pa i diletantski što to ne reći, istup šefa crnogorske diplomatije, povodom zahteva Vašingtona da SCG potpiše bilateralni sporazum sa SAD, kojim se američki građani izuzimaju iz jurisdikcije Međunarodnog krivičnog suda.

U izjavi Radiju Dojče vele, Dragiša Burzan je rekao da Podgorica još nije odgovorila Vašingtonu, pošto usaglašava stavove sa Beogradom, ali ukoliko se ne postigne dogovor, Crna Gora će svoj stav saopštiti separatno. Nije u tom kontekstu prevashodno reč o pravoj hamletovskoj dilemi potpisati ili ne, ili zašto Srbija odugovlači da se izjasni. Da stvar nije ozbiljna kao što jeste, sve bi ličilo samo na još jednu puku diplomatsku sprdnju i bruku čiji je glavni protagonista crnogorski ministar inostranih poslova. Đavo je, međutim, odneo šalu.

Najblaže rečeno, poruka iz prestonice na Morači zvuči kao prava ucena. O kakvom usaglašavanju i dogovaranju može uopšte biti reči, ako je za crnogorsku stranu prihvatanje sporazuma već završena stvar. U toj se ravni onda sasvim komotno može postaviti pitanje koji je stvarni cilj ove diplomatske brzopletosti i "izleta" šefa crnogorske diplomatije i to baš u ovom trenutku? Pogotovo kad domaći i strani stručnjaci za međunarodno pravo listom upozoravaju da države članice ne mogu po tom osnovu da sklapaju međunarodne sporazume, već to pravo isključivo pripada državnoj zajednici.
Sve će izgleda biti da motiv nije na prvom mestu samo da se izvrši pritisak na Beograd da prihvati crnogorski stav. Koincidencija je takva da prosto bode oči, a da se pri tom ne pomisli na poslovicu "da se Vlasi ne dosete". Dukčije rečeno, ne lanisraju li se ovakve jednostrane i separatne ideje najviše zbog dnevnopolitičkih potreba, da bi se skrenula pažnja crnogorske javnost sa "slučaja Napulj" i italijanskih optužbi na račun premijer Mila Đukanovića.

Pa i da je tako, spasavali Dragiša Burzan i njegovi istomišljenici svoga premijera ili ne, jedno je sigurno. Takvi potezi ne služe ugledu i kredibilitetu državne zajednice na međunarodnoj sceni i mogu da imaju dalekosežne posledice po njenu budućnost.