Samo strujne makaze miruju

U drugoj nedelji štrajka radnika Elektroprivrede Srbije "profitiraće" građani kojima je EPS uručio crvene opomene za plaćanje zaostalog duga - do daljnjeg, naime, neće biti makaza. Sve ostalo je u domenu nagađanja, uključujući i moguće restrikcije struje ukoliko se nastavi sa intenzivnijom fazom štrajka.

Centralni štrajkački odbor Sindikata EPS zatražio je tokom vikenda od Vlade Srbije da smeni ministarku energetike Kori Udovički "zbog nesposobnosti da vodi jedno od najvažnijih ministarstava u ovako teškim trenucima za nacionalnu kompaniju EPS". Vlada se nije još izjasnila o ovako visokom zahtevu, ali moraće uskoro zato što su štrajkači odbili dalje pregovore zahtevajući precizan odgovor na prvo pitanje postavljeno 17. juna, kada su strupili u zakonski štrajk. Osnovni je zahtev da se poništi odluka o izdvajanju rudnika sa podzemnom eksploatacijom uglja iz sistema EPS, što je predviđeno programom privatizacije EPS koji je sačinilo Ministarstvo za energetiku i rudarstvo. Sindikalci, suprotno poslodavcima i vlasti, smatraju da taj predlog predviđa "amputaciju EPS". Čelnici EPS, međutim, tvrde da je sporan samo tajming, ali ne i namera reorganizacije EPS.
Izuzme li se onaj fakat za makazama javnosti ništa nije jasno, a teško i da može biti, jer ozbiljnih podataka i analiza nema ni sa jedne od sukobljenih strana. Činjenica je, naravno, da se vlast pridržava uslova koji su joj nametnuli MMF i Svetska banka - otuda i najnovije poskupljenje. Drugi uslov finansijera, izuzev svetske cene, jeste i svetska organizacija ovog javnog sektora kroz delimičnu privatizaciju što, dabome, podrazumeva, priličnu seču zastarelog sistema kakav je EPS. Po ranijim procenama čak je trećina zaposlenih u EPS višak. Ukidanje kompletnih proizvodnih i organizacinoh jedinica spada u tu masu.

Za razliku od velikog, ali ipak pojedinačnog slučaja kragujevačke Zastave ili razuđenog, ali ne tako masovnog "proređivanja" srpskih bankarskih službenika, zaštitu (stečenih?) prava zaposlenih, u ovom slučaju u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom, preuzeo je najorganizovaniji i finansijski najmoćnji sindikat u Srbiji - Sindikat EPS. Valja znati da ni pređašnja vlast, kao ni aktuelna, još nijednom nije uspela da odoli zahtevima "strujaša" naprosto zato što oni čine socijalno-ekonomsku snagu kojoj nema ko da se suprotstavi. Bar ne legalnim (i, dabome, verbalnim) sredstvima. Otuda je i jednoj i drugoj strani bolje da sednu za pregovarački sto umesto što se javno prepucavaju. Vreo krompir obavezne reorganizacije moraće da podele i strujne vlasti i strujni radnici ili će Srbija i u trećem milenijumu biti energetski nestabilna i zaostala.