Bolje susedi nego rogovi u vreći

Beogradski sporazum je mrtvo slovo na papiru, a ubili su ga oni koji su pisali Ustavnu povelju kojom se odstupilo od njegovih osnovnih principa. Ono što je realnost jeste Ustavna povelja, a ona kaže da nemamo samo dva tržišta već da danas imamo i dve države. Ne želim da zavaravam narod i da kažem „sve je super, idemo napred, harmonizujemo se”.

Postoji ekstraprofiterska igra ljudi iz Srbije i Crne Gore oko našeg duga kod Londonskog kluba poverioca, zbog čega on nije do sada reprogramiran sa onim uspehom kao Pariski, za naš list otkriva predsednik G 17 plus dr Miroljub Labus.

- Mi nagađamo koja su to lica, ali da bih izašao u javnost, moram da imam više izvora koji potvrđuju njihov identitet. Postoje načini da se stvar istera na čistac i tako smo mi neke informacije i dobili. Indicije su da je polovina londonskog duga vezana za domaće vlasnike, upozorava Labus. On je, nakon odlaska iz vlasti, državničke aktivnosti zamenio stranačkim koje su ovih dana u znaku agresivne kampanje “velikog povratka”.

Uveliko obilazite gradove Srbije; da li je to “rutinska” promocija i prikupljanje simpatizera i članstva, ili očekujete brze republičke izbore?

- I jedno i drugo. To jeste promocija našeg programa koji smo nazvali “Državni program za evropsku Srbiju “ i veoma sam zadovoljan kako teče dijalog sa građanima, ali pravi test, uključujući i stav o samostalnosti Srbije, biće glasovi birača. Jasno je da su neke političke stranke već krenule u predizbornu kampanju i mi smo se uključili u te tokove. Nama je svejedno hoće li izbori biti za tri ili trinaest meseci. Međutim, kako ponovo imamo isti intenzitet sukoba na političkoj sceni koji je postojao pre godinu dana, jedini način da se te strasti smire su novi izbori, koji su sada zaista u državnom interesu.

Optužuju vas, posebno predsednik DSS Vojislav Koštunica, da se čudnom koincidencijom nalazite na istim talasima sa kontroverznim američkim biznismenom DŽordžom Sorošem, da bi “Srbiji bilo bolje bez Crne Gore, odnosno još bolje bez Kosova i Metohije”?

- Moram da priznam da nisam čuo za te optužbe. Što se tiče gospodina Soroša, razgovarao sam s njim tokom njegovog poslednjeg boravka u Beogradu u prisustvu nekih ljudi, koji su inače podržavali predsedničku kampanju gospodina Koštunice. To je bio dosta neprijatan razgovor u kome su tri osnovne ideje Soroša bile za mene neprihvatljive. Prva je potpuno besmislena, da treba napraviti trampu nezavisnosti Kosova za članstvo u Evropskoj uniji. Druga je još gora, da treba praviti reviziju Dejtonskog sporazuma, i treća da se obustave isplate socijalnih davanja i penzija za Srbe na Kosovu, kako bi se oni na taj način okrenuli “kosovskoj državi”. Sve tri zamisli počivaju na potpunom nerazumevanju ovdašnje situacije i zato sam gospodinu Sorošu savetovao da promeni svoje savetnike.

Šta znači “istorijski dogovor sa Albancima” koji predviđate? Oponenti kažu da je to eufemizam za otcepljenje Kosmeta?

- Ideja o trampi Kosova za članstvo u EU je potpuno neprihvatljiva, tako da je razgovor “o ceni” za Kosovo besmislen. Ono što je naš stav jeste da zajedno sa Albancima moramo da živimo na ovim prostorima, što je istorijska nužnost koja traži istorijski dogovor. Zato moraju da počnu oficijelni razgovori između Beograda i Prištine i to sa temama od toga kako da se zaštite Srbi i omogući povratak onih koji to žele, do rasprave o krajnjem statusu Kosova. Što se mene i G17 plus tiče, želeli bismo da vidimo zajedničku strategiju na srpskoj strani, a ona sada ne postoji. Potrebno je ukloniti razlike kako unutar same vladajuće koalicije na relaciji Čović - Trajković, tako i one sa ostalim strankama. Mi imamo mnogo bolje veze u inostranstvu nego što se i pretpostavlja i mogli bismo mnogo da pomognemo da ta strategija dobije spoljnu podršku.

Jedan ste od potpisnika Beogradskog sporazuma, a sada ga napadate. Da li time želite da profilišete svoju stranku pred biračkim telom?

- Beogradski sporazum je mrtvo slovo na papiru, a ubili su ga oni koji su pisali Ustavnu povelju kojom se odstupilo od njegovih osnovnih principa. Ono što je realnost jeste Ustavna povelja, a ona kaže da nemamo samo dva tržišta već da danas imamo i dve države. Ne želim da zavaravam narod i da kažem “sve je super, idemo napred, harmonizujmo se”. Prošlo je godinu i po dana i vidimo da u Crnoj Gori ne postoji politička volja za harmonizacijom. Meni je poznato gde u inostranstvu postoje snažni lobiji za crnogorsku nezavisnost. Istovremeno, ja vidim da između Beograda i Podgorice postoji još uvek dosta netrpeljivosti i bolje je da budemo dobri susedi, nego da živimo kao “rogovi u vreći”.

A ovo što je sada dogovoreno Akcionim planom?

- Akcioni plan još uvek nije rešio osnovna pitanja. Ona se u javnosti predstavljaju kao “neka tehnička pitanja”, a u stvari su ključna i zadiru u prirodu odnosa između Srbije i Crne Gore. Prvo je da ne postoji zajednička institucija koja vodi pregovore sa EU i koja ima ovlašćenja, autoritet i obavezu da sprovode dogovoreno. Predloženo je neko novo telo za integraciju sa EU, a njega niti ima u Ustavnoj povelji niti u nekom zakonu. Zatim, poljoprivredno tržište nije harmonizovano, jer kod najvažnijih poljoprivrednih proizvoda ne samo da je smanjena carina, nego su izvučeni iz zajedničkog režima trgovine: Crna Gora ima poseban tretman na osnovu dogovorenih kontingenata. Treća velika primedba je da se sporazumi o slobodnoj trgovini, koje sam ja dogovarao i potpisao, trenutno ne primenjuju. To je veliki udar na ugled zemlje u Evropi, jer su ovi sporazumi instrument preko koga se stvara novo Balkansko tržište koje je dogovoreno u okviru Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope.

Na našoj sceni se čuju ocene da je politika G17 plus “prikucavanje” uz deo one koju vodi jedan deo političara u SAD oko Balkana i naše države, a iza nje stoji veliki finansijski kapital. Da li je to možda izvor finansiranja stranke?

- Niti se mi svađamo sa Evropom, niti zastupamo interese SAD, već vodimo svoju politiku u interesu zemlje. U njenoj osnovi je briga za privredu. Ono što će biti jasno nakon sastanka u Solunu jeste da EU ne tretira Balkan kao svoj prioritet, niti ga tretira na isti, povoljan način kao kod deset zemalja koje ulaze u EU. Mi možemo da očekujemo podršku za formiranje tržišnih institucija, ali ne i podršku za investicije i rekonstrukciju privrede. Te pare moramo sami da privučemo. Zato je potrebno da se smanji politički rizik, jer su kreditni rizik i rizik investiranja najveći u regionu. Jedini način da to uradimo i da budemo uporedivi sa našim susedima jeste da napravimo funkcionalnu državu Srbiju. U toj ideji respektujemo ono što je politika EU danas, kao i odnose Evrope i Amerike, ali i ekonomsku realnost u zemlji za koju tražimo rešenje. LJudi ovde nemaju posla, industrija je zastarela, nema para da se sve to pokrene i mi prvo moramo da napravimo dobru državu, da smanjimo rizik investiranja, a onda možemo da očekujemo i svaku drugu finansijsku podršku. G17 plus niko iz inostranstva ne finansira i naša politika nema nikakve veze sa finansiranjem stranke.

U javnosti su velike polemike da li je potpredsednik vaše stranke guverner NBS Mlađan Dinkić zloupotrebio državnu funkciju u stranačke svrhe. Šta vi kažete, posebno nakon oglašavanja Dragoljuba Mićunovića čiji DC naglašava da ste se, uz DHSS, “preračunali ako mislite da će vas podržati svi ljudi koji su za nezavisnu Srbiju”?

- U svakoj demokratskoj državi računaju se glasovi a ne bombaste izjave. Mislim da gospodin Mićunović može sam da proveri svoju tezu ako ubedi Vladu Srbije da raspiše izbore, pa ćemo videti ko će koliko glasova da dobije. Što se tiče odnosa naše dve stranke, mi sada imamo preko jedanaest posto biračkog tela sa tendencijom rasta, a oni nemaju ni pola procenta. Mislim da gospodin Dinkić nije zloupotrebio funkciju u stranačke svrhe, jer ja ne vidim da je išta loše NBS uradila, već suprotno. Guverner ima iz sebe dobre rezultate dok mnogi političari puno pričaju bez rezultata.

Guverneru se spočitavaju devizne rezerve iznete iz zemlje, a vama da ste jedan od glavnih krivaca za ogroman spoljnotrgovinski deficit, koji je uz neregulisan spoljni dug preteći balast Srbije?

- Devizne rezerve se uvek drže u inostranstvu i ne sme više od pet odsto da bude na jednom mestu. One moraju da se drže u hartijama od vrednosti koje imaju najveći rejting sigurnosti. Te devizne rezerve vuku kamatu i služe da se obezbedi likvidnost plaćanja sa inostranstvom. Primedbe da se one ne koriste, na primer, za finansiranje narodnih kuhinja su potpuno bez osnova jer to i nije njihova svrha.

Svi spoljni dugovi iskazani su u dolarima. Kako je dolar pao za 30 odsto, naši dugovi su nominalno porasli, ali je nominalno porastao i naš društveni proizvod. Kada smo mi počeli da pregovaramo dug je takođe bio dvanaest milijardi dolara, ali je društveni proizvod bio deset milijardi. Sada je društveni proizvod dvadest milijardi dolara, a u međuvremenu deo duga je otpisan i uzeli smo nove kredite. Po dinamici otplate mi ćemo imati najveće opterećenje od 2007. do 2009. godine i treba biti spreman za te godine. Ipak, pred nama nije dužnička kriza.
Pošto me optužuju za dugove, hoću da kažem i ovo što može da izgleda veoma neskromno: nema čoveka koji danas pregovara o dugovima, a koji je uspeo da ugovori uslove koje sam ja dogovorio sa Pariskim klubom. Na svakom međunarodnom skupu to stoji u mojoj biografiji.

Dug skočio sa pet na 53 centa!

Vi ste otišli, a Londonski klub je “ostao” gde je i bio?

- Ja nisam bio zadužen za Londonski klub, ali sam bio u toku pregovora. Puno stvari je u međuvremenu pokušano, ali cena Londonskog duga je skočila sa 5 centi 2000. godine na 53 centa. U međuvremenu nema velike trgovine. Za poslednjih pet meseci, ukupan promet NFA instrumenata je bio samo 100 miliona od 2,4 milijarde dolara duga. Znači, postoji malo tržište i slaba likvidnost, a veštački je podignuta cena duga. Neka domaća”povezana” lica stoje iza tih dugova koje formalno drže strane banke i oni žele da na svaki način isteraju ekstraprofit. Pod tim uslovima teško je uspešno pregovarati sa Londonskim klubom.