Skupa poslanicka kafa

Ima neceg sto skripi u drzavi, pardon drzavnoj zajednici Srbija i Crna Gora. Da li skripi zbog toga sto je trulo, ili sto je novo i nerazradjeno - stvar je procene. Nesumnjivo je jedino da je ta skripa prilicno skupa i da pogadja i drzavu i sve njene gradjane.

Guverner Dinkic je ovih dana otkrio novu aferu - dvesta miliona evra odobrenih povoljnih inostranih kredita i pomoci stoje u stranim bankama i cekaju da se u SCG rese birokratsko-poslanicke zavrzlame. Po njegovoj oceni, za to cekanje je krivac Crna Gora. Odmah je dobio i odgovor iz Crne Gore, odnosno od ministra za ekonomske odnose SCG Branka Lukovca koji tvrdi da u nekim slucajevima zakasnjenja uopste nema, a da u drugim za zakasnjenje nema krivice Crne Gore niti njegovog ministarstva. Komentar Lukovca je da je u pitanju jeftin politicki marketing Dinkica koji na taj nacin promovise ideju svoje politicke partije G17 Plus o samostalnoj Srbiji.

Da li je u pitanju marketing ili ozbiljne primedbe tek ce se videti, ali je izvesno da sve to nije nimalo jeftino. Kad se sabere sve sto su rekli Lukovac i Dinkic, ostaje konstatacija da pare cekaju. Kredit od 90 miliona evra za rekonstrukciju Beograda sticice na dnevni red Saveta ministara tek 17. juna. Dinkic je tvrdio da je sve bilo zavrseno jos u aprilu, a Lukovac da je kompletna dokumentacija dostavljena tek prosle nedelje. Ako je u pravu Lukovac, Savetu ministara za jednu formalnu, a izuzetno vaznu odluku treba bezmalo mesec dana. A ako je u pravu Dinkic, u pitanju je dva i po meseca. I jedno i drugo je poprilicno sporo.

Za naredni kredit od 65 miliona evra koji predstavlja mikrofinansijsku pomoc SCG Lukovac tvrdi da su svi materijali poslati u Brisel na vreme, a Dinkic da su ti papiri nepotpuni, i da ce uskoro stici strucnjak iz EU da razjasni kako ih treba doputniti. Ko je tu u pravu videcemo brzo.

Treci slucaj je najjasniji. Poslanici u Skupstini SCG nisu ratifikovali beskamatni kredit kod Svetske banke cija je prva transa 40 miliona, a ukupan iznos 80 miliona evra, jer Skupstina u tom trenutku nije imala kvorum. Lukovac misli da su medju poslanicima koji su u skupstinskom restoranu u to vreme ispijali kafu bili uglavnom oni iz Srbije, a Dinkic smatra da je rec o Crnogorcima. Da se poslanicima SCG odlucivanje o tom kreditu nije cinilo narocito vaznim, misli i jedan i drugi.

Dinkic konstatuje da je zbog tih zakasnjenja ministar finansija Bozidar Djelic bio prinudjen da od Narodne banke trazi pozajmicu za republiki budzet. Pa upozorava da nas birokratija i aljkavost mogu odvesti u inflatorno stampanje novca. Najlepse je sto je u pozorenje Srbiji stiglo i od predstavnika Svetske banke Rori O’Salivena koji ne moze da se nacudi aljkavosti poslanika.

Drzavna masinerija, dakle, ocigledno ne funkcionise onako kako je potrebno. Pitanje je jedino mozemo li naci majstore koji ce je brzo osposobiti ili je ipak najracionalnije resenje da Srbija i Crna Gora krenu svako svojim putem. Moguca su oba resenja, ali premisljanje i odugovlacenje ce biti najskuplje - kostace nas mnogo vise od ovih dvesta miliona evra.