Strah za potomstvo

Nakon što je prošle godine okončala šestogodišnju zabranu uvoza proizvoda biotehnologije, Evropska unija je nedavno odobrila uvoz genetski modifikovanog (GM) kukuruza iz SAD. Dozvola se ne odnosi na uzgajanje, već na njegovu preradu u stočnu hranu. Ovo odobrenje je dato američkoj kompaniji Monsanto na deset godina. Istovremeno, u našoj zemlji se desilo nešto slično. Seljacima iz Mačve nisu uništeni usevi GM soje, nego im je upotreba roda ograničena na ishranu životinja.

O upotrebi genetski modifikovanih biljaka u ishrani ljudi već smo pisali u jednom od prethodnih brojeva. Kada je reč o istom problemu u ishrani životinja, otvara se pitanje njihovog posrednog delovanja na ljude. Naučni dokazi o tome da li GM biljke štetno utiču na zdravlje domaćih životinja i ljudi još uvek nisu precizni, a naučna javnost je podeljena na dve suprotstavljene grupe.

Nepredvidive posledice GM biljaka

Naučna konferencija međunarodne federacije Pokreta za organsku poljoprivredu (Scientific Conference of the International Federation of Organic Agriculture Movements) održana 1999, uputila je poziv za zabranu korišćenja GM hrane, ukazujući na moguće negativne efekte na ljudsko zdravlje. Dr Majkl Foks, specijalista bioetike iz Vašingtona, predstavio je sledeće dokaze: sa hranom GM porekla strana DNK ulazi u ljudsko telo; GM organizmi mogu da proizvedu nepredviđene toksine ili alergene; transfer gena može da se desi između transgenih biljaka i bakterija, što bi moglo da ima katastrofalne ekološke konsekvence. On je takođe izvestio da je mleko od krava koje su dobijale injekcije GM supstance r-BGH, uticalo na stvaranje i povećanje rasta insulina (insulin-like growth) koji je povezan sa rakom dojke.

„Pri metabolizmu, kod životinja koje se hrane genetski modifikovanim žitaricama može doći do rekombinacije DNK i do posledica koje do sada niko nije mogao predvideti”, naveli su u radu „Genetski modifikovane biljke u ishrani monogastričnih životinja” dr Ratimir Cmiljanić iz Instituta za stočarstvo i prof. dr Živorad Gajić sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Rad je predstavljen na simpozijumu „Genetički modifikovani organizmi, naučni, ekonomski i socijalni aspekti” (Beograd, maj 2005, u organizaciji Jugoslovenske inženjerske akademije).

Istraživanje koje su objavili Ajnšpanijer (Einspanier) i saradnici 2000. godine upoređivalo je mogući transfer biljne DNK u goveđe i živinsko tkivo i njihove proizvode kod goveda i živine koji su hranjeni konvencionalno proizvedenim i Bt kukuruzom. Ispitivanja su pokazala da su fragmenti poreklom iz hloroplasta kukuruza utvrđeni u svim pilećim i kokošijim tkivima (najviše u mišićima, zatim u jetri, slezini, bubrezima), ali da nisu otkriveni u jajima i izlučevinama.

Ispitivanja Šuberta (Schubbert) i saradnika iz 1997. pokazuju da biljna DNK nije kompletno „uništena” u digestivnom traktu i da se ostaci mogu apsorbovati kroz zid creva. 

SZO tvrdi da GMO nisu štetni

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Američka agencija za hranu i lekove (FDA) su na osnovu brojnih istraživanja zaključile da ne postoji rizik od konzumira-nja DNK, uključujući i onu dobijenu od transgenih biljaka (WHO 1991, FDA 1992). Osnovu za ovaj zaključak predstav-lja činjenica da ljudi i životinje već unose DNK iz različitih izvora, uključujući biljke, životinje, bakterije, parazite, viruse. Istraživanja koja su tokom nekoliko godina upoređivala stoku koja je hranjena GM žitaricama i „običnim” žitaricama nisu pokazala da postoji razlika izimeđu tipova žitarica i kvaliteta proizvoda dobijenih od tih životinja.

Španija je jedina zemlja u kojoj je dozvoljeno gajenje GM kukuruza u komercijalne svrhe. „Ovaj kukuruz se najvećim delom koristi za ishranu svinja. Španski istraživači su došli do zaključka da GM kukuruz nema štetnog uticaja na proizvodnju, spoljašnju sredinu i kvalitet animalnih proizvoda”, navodi se u pomenutom radu dr Cmiljanića i prof. dr Gajića

Ne koristiti GMO dok se ne dokaže da nije štetna

„Za širu primenu GM biljaka u ishrani domaćih životinja, neophodna su daleko opsežnija fundamentalna istraživanja koja će predstavljati garanciju i zaštitu zdravlja domaćih životinja i ljudi, kao i očuvanje prirodnog biodiverziteta na planeti. Dotle je neminovno za-vesti moratorijum na sva istraživanja vezana za genetički inženjering i dalju primenu ovakvih biljaka u ishrani domaćih životinja”, kaže prof. dr Radomir Jovanović, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

„Poznati naučnik i veliki autoritet za ishranu domaćih životinja, dr Bob Erskof sa čuvenog engleskog Rovert instituta, sa kojim sam imao čast da sarađujem, rekao mi je da on neće da pije mleko krava koje su hranjene GM kukuruzom”, zaključuje prof. dr Jovanović . 

U zoni sumraka

„Nema sumnje da je genetski izmenjena hrana jedno tamno područje. Ser Vilijam Ašer (William Ascher), predsednik britanskog BMA - Board of science and education - GMO je nazvao „Frankeštajnovom hranom” i izjavio: „Čim GM duh izađe iz boce, uticaj na spoljašnju okolinu će verovatno biti ne-po-vratan.” Jer, reč je o lancu ishrane: zemljište, biljka, životinja, čovek. Ako se negde poremete neke prirodne zakonomernosti, dola-zi do poremećaja tog sistema. Još uvek se ne zna da li postojeći enzimski sistem životinja i čoveka može da prepozna fragmente tih proteina i da ih razgradi do poslednje aminokiseline. 

Bolja je orijentacija na organsku proizvodnju

„Genetski efekti nisu neposredni i ne zna se kako će uticati. U kombinaciji sa mnogim negativnim efektima, kao što su pesticidi, zračenje, stres i dr. to može biti dodatno opterećenje koje slabi otpornost organizma.

Gajenje GM biljaka nije dobro za nas, ako pretendujemo na zdravu proizvodnju i zdravo zemljište. Mislim da bi trebalo da se deklarišemo kao zemlja koja je orijentisana na organsku proizvodnju”, kaže dr Ratimir Cmiljanić iz Instituta za stočarstvo u Zemunu.