Amerika se sprema za super grip

Bushova administracija je tokom cele 2004. godine kontinuirano apdejtovala plan o borbi protiv sledeće pandemije gripa, i finalni rezultat se očekuje uskoro.

Nemoguće je tačno predvideti kada će do pandemije doći, ali sve su pretpostavke da će je izazvati ptičji grip u Aziji, za koji postoji velika šansa da mutira i počne da se prenosi sa čoveka na čoveka.

U poslednjem nacrtu ovog plana, koji je objavio New York Times, opisuje se šta bi se moglo dogoditi u slučaju globalne epidemije, i to na osnovu tri prethodne pandemije u prošlom veku. U najboljem slučaju umreće oko 200,000 ljudi.

Međutim, ukoliko sledeća pandemija bude nalik na Špansku groznicu iz 1918, može se desiti da život izgubi do 1.9 miliona ljudi, tvrdi Michael Osterholm, vladin savetnik i stručnjak za grip na Univerzitetu Minesota. Milioni drugih će biti bolesni, a bolnice će biti pretrpane. "Spremamo se za najgoru moguću situaciju," kaže on.

Američka vlada trenutno raspolaže rezervama antivirusnog leka Tamiflu za lečenje 4.3 miliona ljudi. U nacrtu plana stoji da će u slučaju pandemije biti potrebno nekoliko desetina miliona i vakcina, i leka Tamiflu. To je neuporedivo više nego što svet ima kapaciteta da ih brzo proizvede.

Osim toga, razmatra se i mogućnost da Tamiflu ne bude dovoljno moćan da izleči one koji su se već zarazili, već da ga treba davati kao preventivu. U tom slučaju biće potrebno napraviti vrlo problematičnu selekciju.  

Američki Sekretar za zdravstvo Michael Leavitt nedavno je održao sastanak sa kolegama iz svog ministarstva kako bi dogovorili ulogu vladinih agencija u smirivanju nemira prilikom vakcinacija, u kom trenutku treba da se zatvore škole, kako da se osigura redovan dotok benzina, struje, hrane i vode.

Demokrate, međutim, upućuju kritike administraciji što već nema gotov plan. Senator Tom Harkin, Demokrata iz Ajove, izjavio je da je ostalo još veoma malo vremena za reagovanje. "Plan nam treba odmah. Novembar je već kasno. Sjedinjene države su nespremne za pandemiju i moramo da delamo odmah."

Turneja po Aziji

Sekretar za zdravstvo Leavitt, završava svoju turneju po jugoistočnoj Aziji. Tokom pet dana on je obišao četiri zemlje u kojima su zabeleženi slučajevi ptičjeg gripa i upozorio tamošnje vlade da ne se oslanjaju previše na Ameriku u proizvodnji vakcina.

"Mi u Sjedinjenim državama nemamo kapacitet da proizvedemo vakcine ni za naše celokupno stanovništvo," rekao je Leavitt u Tajlandu, i pozvao nacionalne lidere da iskoriste sve raspoložive kapacitete za proizvodnju vakcina.

Samo u Tajlandu je od ptičjeg gripa do sada umrlo 12 osoba i u protekle dve godine pobijeno više od 40 miliona ptica.

Leavitt je posetio i Laos i Kambodžu, gde je, u odnosu na Tajland, nivo zdravstvene zaštite neuporedivo manji. Poslednja stanica bila je Vijetnam, država koja je najviše pogođena ptičjim gripom. Tamo je do sada 91 osoba obolela, od kojih je 41 umrla.

Avio kompanije iskusne posle SARS-a

Avionska industrija, koja je nakon izbijanja epidemije SARS-a 2003. izgubila milijarde dolara, budno prati razvoj događaja u vezi sa ptičjim gripom. Ipak, još uvek se ne preduzimaju konkretne mere prevencije širenja zaraze.

CDC (američki federalni Centri za kontrolu i prevenciju bolesti), koji avio prevoznike obaveštava kada treba preduzeti neophodne mere, još uvek nije naložio kompanijama da preduzimaju konkretne korake.

"Ipak, mi sve vreme vodimo računa o potencijalno infektivnim bolestima, i pre SARS-a, i posle njega," kaže Gary Kohn, šef medicinskog odeljenja u United Airlines.

Poverenje javnosti u bezbednost u avionu je za kompanije je od ključnog značaja. Za njih je epidemija SARS-a značila milione dolara izgubljene dobiti. U jednom trenutku, zbog otkazanih turističkih aranžmana i poslovnih putovanja, broj putnika u azijske zemlje opao je za trećinu.

Avioni su najbrži način da ljudi stignu iz jednog u drugi kraj sveta, a sa njima i virusi. Za Ameriku je najproblematičniji aerodrom u Los Anđelesu koji ima najviše letova za Aziju, odakle se ptičji grip širi.

CDC sugeriše da putnik za kojeg se sumnja da je prenosilac neke zarazne bolesti, bude što je moguće više odvojen od drugih putnika, kao i da mu se obezbedi hiruška maska kako bi se sprečilo širenje virusa u vazduhu.

Osim toga, kroz dve trećine današnjih aviona vazduh cirkuliše kroz specijalne, HEPA filtere koji vrlo efikasno zadržavaju gljivice i mikrobe.

Ali, zaraženi putnici ponekad ne pokazuju simptome bolesti tokom puta, već dijagnozu dobiju tek kasnije. CDC u tom slučaju pokušava da dođe do putnika koji su bili u neposrednoj blizini zaraženog i obavesti ih da je postojala mogućnost infekcije.