Razno
Na današnji dan, 16. septembar
Danas je utorak, 16. septembar. Ovo su istorijski događaji koji su obeležili ovaj datum.
0:00
16.9.2025.
54 min
Četvrtak, 10.03.2005.
19:24
Mart u IT istoriji
Mart je jedan od izuzetno zanimljivih meseci u razvoju informatičkih tehnologija. Evo kratkog podsetnika na neke događaje koji su se desili u ovom mesecu.
2.
Predstavnici japanskog Nacionalnog Instituta za fuziju izazvali su 1993. godine američke računarske stručnjake tvrdnjom da NEC-ov superkompjuter može da obavi iste operacije kao i superkompjuter kompanije Cray Research. Ta kompanija je, naime, uslovila prodaju jednog od svojih superkompjutera Institutu time što će njeni stručnjaci sami testirati računar pre donošenja odluke o prodaji.
3.
Klub za sklapanje računara domaće izrade (Homebrew Computer Club) održao je svoj prvi sastanak 3. septembra 1975. godine u jednoj garaži u Menlo Parku u Kaliforniji. Sastanku je prisustvovalo tridesetak hobista, koji su diskutovali o računaru Altair, poznatom po tome što se isporučivao u kompletu za sklapanje kod kuće. Ovaj i drugi slični klubovi u narednim godinama su značajno doprineli velikoj popularnosti personalnih računara.
6.
Računarski virus Mikelanđelo probudio se na ovaj dan 1992. godine. Među korisnicima računara se ubrzo proširila panika kada se saznalo da se taj uspavani brisač diskova krije u milionima računara i da će se probuditi šestog marta na rođendan čuvenog renesansnog umetnika. Korisnicima je savetovano da tog dana ne uključuju računar ukoliko nemaju program za proveru virusa. Iako je prognozirano da će Mikelanđelo oštetiti više od pet miliona računara, procenjuje se da je štetu pretrpelo između deset i dvadeset hiljada računara.
10.
Kompanija Netscape Communications predstavila je na ovaj dan 1997. godine treću generaciju svog čitača Weba, najavljujući ga kao konkurenta Microsoftovom Internet Exploreru. Nadmetanje dve kompanije ubrzo se pretvorilo u pravi mali rat, koji je nakon dugotrajnog sudskog antimonopolskog spora okončan sudskom odlukom kojom je Microsoft nateran da objavi samostalnu verziju Internet Explorera.
13.
Microsoft se 13. marta 1986. godine prvi put pojavio na berzi, a početna cena deonica bila je 21 dolar. Onaj ko je tog prepodneva uložio 2100 dolara u sto Microsoftovih deonica na kraju dana je zaradio 700 dolara.
17.
Sedamnaestog marta 1988. godine kompanija Apple Computer tužila je kompanije Microsoft i Hewlett-Packard zbog kršenja vlasničkih prava, tvrdeći da su vizuelne karakteristike grafičkog okruženja u Windowsu, nelegalno preuzete iz grafičkog okruženja Macintosha. Na suđenju je, međutim, obelodanjeno da su Apple i Microsoft dve i po godine ranije, u novembru 1985. godine, potpisali tajni licencni sporazum koji je Microsoftu omogućavao da u Windowsu primeni sporno grafičko okruženje.
Prema odredbama licencnog ugovora, Microsoft nije osporavao da je njegovo grafičko okruženje nastalo iz grafičkog okruženja Macintosha, a Apple mu je zauzvrat dozvolio da to okruženje primeni u svojim programima. Na kraju sudskog spora 1995. godine, kompaniji Apple su priznata samo ograničena vlasnička prava nad spornim grafičkim okruženjem.
24.
Godine 1959. prikazano je prvo integrisano kolo čiji je tvorac bio Džek Kilbi iz kompanije Texas Instrument. U saopštenju kompanije navodi se da "Kilbijev izum dokazuje da se otpornici i kondenzatori mogu nalaziti na istoj pločici izrađenoj od poluprovodničkog materijala". Kilbijevo kolo sastojalo se od pet štapića germanijuma povezanih žicama, ali je pronalazak, međutim, patentirao Robert Nojs iz kompanije Fairchild. Obojici inženjera je, ipak, priznato da su pronalazači integrisanog kola.
26.
Na ovaj dan 1996. godine umro je Dejvid Pakard, suosnivač kompanije Hewlett-Packard. Pakard i Vilijam Hjulet su se upoznali 1930. godine na univerzitetu Stanford, a 1939. godine su u Pakardovoj garaži u Palo Altu u Kaliforniji zajednički napravili elektronski audio oscilator. Njihova kompanija Hjulet-Pakard je legalizovana 1947, a garaža u Palo Altu sada je spomenik koji označava mesto gde je kasnije stvorena Silicijumska dolina.
31.
Na ovaj dan 1939. godine Univerzitet Harvard i kompanija IBM potpisali su sporazum o izgradnji računara Harvard Mark I. Do sporazuma je došlo nakon prepiske između Hauarda H. Ejkena sa Univerziteta Harvard i Džejmsa V. Brajsa, rukovodioca IBM-ovog naučno-istraživačkog odeljenja. Ejken je u novembru 1937. godine napisao pismo Brajsu u kome je predložio upotrebu automatskih mašina za računanje u rešavanju fizičkih problema.
Harvard Mark I je bio grdosija dugačka 17 metara, visoka skoro tri metra i teška pet tona, kojoj su njeni autori nadenuli ime Džinovski Mozak (Giant Brain). Sa brzim elektromehaničkim jedinicama za množenje i deljenje, elektromehaničkim tablama funkcija, tri jedinice sa papirnim trakama za interpolaciju, 72 akumulativne i 60 stalnih jedinica za čuvanje podataka i komandama koje su se očitavale sa bušenih kartica, Harvard Mark I bio je jedna od najmoćnijih mašina za računanje svog vremena. (G.B.)
U saradnji sa mikro.co.yu
2.
Predstavnici japanskog Nacionalnog Instituta za fuziju izazvali su 1993. godine američke računarske stručnjake tvrdnjom da NEC-ov superkompjuter može da obavi iste operacije kao i superkompjuter kompanije Cray Research. Ta kompanija je, naime, uslovila prodaju jednog od svojih superkompjutera Institutu time što će njeni stručnjaci sami testirati računar pre donošenja odluke o prodaji.
3.
Klub za sklapanje računara domaće izrade (Homebrew Computer Club) održao je svoj prvi sastanak 3. septembra 1975. godine u jednoj garaži u Menlo Parku u Kaliforniji. Sastanku je prisustvovalo tridesetak hobista, koji su diskutovali o računaru Altair, poznatom po tome što se isporučivao u kompletu za sklapanje kod kuće. Ovaj i drugi slični klubovi u narednim godinama su značajno doprineli velikoj popularnosti personalnih računara.
6.
Računarski virus Mikelanđelo probudio se na ovaj dan 1992. godine. Među korisnicima računara se ubrzo proširila panika kada se saznalo da se taj uspavani brisač diskova krije u milionima računara i da će se probuditi šestog marta na rođendan čuvenog renesansnog umetnika. Korisnicima je savetovano da tog dana ne uključuju računar ukoliko nemaju program za proveru virusa. Iako je prognozirano da će Mikelanđelo oštetiti više od pet miliona računara, procenjuje se da je štetu pretrpelo između deset i dvadeset hiljada računara.
10.
Kompanija Netscape Communications predstavila je na ovaj dan 1997. godine treću generaciju svog čitača Weba, najavljujući ga kao konkurenta Microsoftovom Internet Exploreru. Nadmetanje dve kompanije ubrzo se pretvorilo u pravi mali rat, koji je nakon dugotrajnog sudskog antimonopolskog spora okončan sudskom odlukom kojom je Microsoft nateran da objavi samostalnu verziju Internet Explorera.
13.
Microsoft se 13. marta 1986. godine prvi put pojavio na berzi, a početna cena deonica bila je 21 dolar. Onaj ko je tog prepodneva uložio 2100 dolara u sto Microsoftovih deonica na kraju dana je zaradio 700 dolara.
17.
Sedamnaestog marta 1988. godine kompanija Apple Computer tužila je kompanije Microsoft i Hewlett-Packard zbog kršenja vlasničkih prava, tvrdeći da su vizuelne karakteristike grafičkog okruženja u Windowsu, nelegalno preuzete iz grafičkog okruženja Macintosha. Na suđenju je, međutim, obelodanjeno da su Apple i Microsoft dve i po godine ranije, u novembru 1985. godine, potpisali tajni licencni sporazum koji je Microsoftu omogućavao da u Windowsu primeni sporno grafičko okruženje.
Prema odredbama licencnog ugovora, Microsoft nije osporavao da je njegovo grafičko okruženje nastalo iz grafičkog okruženja Macintosha, a Apple mu je zauzvrat dozvolio da to okruženje primeni u svojim programima. Na kraju sudskog spora 1995. godine, kompaniji Apple su priznata samo ograničena vlasnička prava nad spornim grafičkim okruženjem.
24.
Godine 1959. prikazano je prvo integrisano kolo čiji je tvorac bio Džek Kilbi iz kompanije Texas Instrument. U saopštenju kompanije navodi se da "Kilbijev izum dokazuje da se otpornici i kondenzatori mogu nalaziti na istoj pločici izrađenoj od poluprovodničkog materijala". Kilbijevo kolo sastojalo se od pet štapića germanijuma povezanih žicama, ali je pronalazak, međutim, patentirao Robert Nojs iz kompanije Fairchild. Obojici inženjera je, ipak, priznato da su pronalazači integrisanog kola.
26.
Na ovaj dan 1996. godine umro je Dejvid Pakard, suosnivač kompanije Hewlett-Packard. Pakard i Vilijam Hjulet su se upoznali 1930. godine na univerzitetu Stanford, a 1939. godine su u Pakardovoj garaži u Palo Altu u Kaliforniji zajednički napravili elektronski audio oscilator. Njihova kompanija Hjulet-Pakard je legalizovana 1947, a garaža u Palo Altu sada je spomenik koji označava mesto gde je kasnije stvorena Silicijumska dolina.
31.
Na ovaj dan 1939. godine Univerzitet Harvard i kompanija IBM potpisali su sporazum o izgradnji računara Harvard Mark I. Do sporazuma je došlo nakon prepiske između Hauarda H. Ejkena sa Univerziteta Harvard i Džejmsa V. Brajsa, rukovodioca IBM-ovog naučno-istraživačkog odeljenja. Ejken je u novembru 1937. godine napisao pismo Brajsu u kome je predložio upotrebu automatskih mašina za računanje u rešavanju fizičkih problema.
Harvard Mark I je bio grdosija dugačka 17 metara, visoka skoro tri metra i teška pet tona, kojoj su njeni autori nadenuli ime Džinovski Mozak (Giant Brain). Sa brzim elektromehaničkim jedinicama za množenje i deljenje, elektromehaničkim tablama funkcija, tri jedinice sa papirnim trakama za interpolaciju, 72 akumulativne i 60 stalnih jedinica za čuvanje podataka i komandama koje su se očitavale sa bušenih kartica, Harvard Mark I bio je jedna od najmoćnijih mašina za računanje svog vremena. (G.B.)
U saradnji sa mikro.co.yu
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 0
Pogledaj komentare