Trgovci ljudima i dalje prete

Novi podaci govore da trgovci ljudima u svetu postali oprezniji i lukaviji, pa je otežano njihovo otkrivanje.

Izveštaji nevladinih organizacija od pre nekoliko godina govorili  su da je broj žrtava u padu, ali najnoviji podaci Međunarodne organizacije za migracije, IOM, zapravo pokazuju da su trgovci ljudima postali pažljiviji. Takođe, sada se koriste drugačiji putevi za odvođenje žrtava iz zemlje porekla do krajnjih destinacija.

U Albaniji, Bosni, Makedoniji, Moldaviji i na Kosovu, tokom poslednje četiri godine, preko 2.000 žrtava dobilo je neku vrstu pomoći od IOM-a. U Srbiji, od marta ove godine, 40 žrtava trgovine ljudima bilo je u programima za povratak.

Takođe, sve više su žrtve naše državljanke, kaže Aleksandra Galonja iz Međunarodne organizacije za migracije: "To u stvari znači da se ta pomeranja vrše unutar Srbije. Češće dolaze iz sela i manjih mesta u gradove, s ozbirom na to da je i ekonomska situacija u manjim mestima loša. Kako pratimo liniju siromaštva kroz Srbiju, tako možemo da pratimo i problem trgovine ljudima. Imamo sve više osoba sa smetnjama u razvoju. To je svaka četvrta žena, što je priličan procenat u odnosu na broj identifikovanih žrtava u zemlji. Pretpostavka je da je to zato što su to osobe kojima trgovci ljudima lakše manipulišu. I sve više se žene drže u privatnim kućama a sve manje u nekim javnim objektima. Trgovci ljudima menjaju svoje ponašanje i obrazce."

Obrazovna struktura žrtava iz Srbije je nešto niža u odnosu na obrazovni nivo žena koje dolaze iz inostranstva. Možda je i to razlog što žrtve iz naše zemlje često nisu informisane o problemu trgovine ljudima.

Međutim, u rešavanje ovog globalnog problema trebalo bi da se uključe i mnogi drugi, smatra Aleksandra Galonja: "Ako se uzme u obzir da se policija i nevladine organizacije ozbiljno bave i direktnom asistencijom i pronalaženjem krivaca, da se prosto i sudski organi aktivno uključe u ovaj problem. Profesionalci mogu da se sretnu sa žrtvama i trebalo bi da imaju na umu kako je moguće prepoznati žrtvu. Mislim na sociologe, psihologe, lekare, ginekologe... Svi zajedno moramo da pomognemo da se suzbije trgovina ljudima, tako što ćemo pre svega umeti da prepoznamo žrtvu i imati svest o potrebi da se obratimo nadležnim institucijama, koje bi trebalo da reaguju po tom pitanju."

Poslednje istraživanje Međunarodne organizacije za migracije ukazuje na to da je tokom ove tri, četiri godine na Balkanu došlo i do promena maršuta od zemlje porekla do krajnje destinacije. Tako na primer, ranije su žrtve iz Moldavije i Rumunije prolazile kroz Beograd i Podgoricu, da bi došle do Kosova i Albanije. Sada se kao nove tranzitne tačke pojavljuju Bukurešt, Sofija i Makedonija. Pored toga, Kosovo je i dalje jedno od većih žarišta trgovine ljudima, zbog prisustva vojnih trupa, a žrtve se prevoze često i direktnim letovima za Prištinu.