Polovina žena trpi seksualne ucene

Seksualno ucenjivanje i maltretiranje je oblik diskriminacije, odnosno nasilje nad ženama. Nijedan važeći propis u Srbiji i Crnoj Gori ne predviđa izričito zaštitu od seksualnog ucenjivanja i maltretiranja - rekla je Marija Lukić, koordinator ženske grupe „Glas razlike“, na preksinoćnoj diskusiji „Zaštita od seksualnog uznemiravanja na radu“ u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Žarko Petrović iz Jugoslovenskog komiteta pravnika kaže da je ideja o uvođenju instituta zaštite od seksualnog ucenjivanja i uznemiravanja započeta posle čuvenog slučaja predsednika Socijaldemokratije. Petrović je prisustvo ovog problema ilustrovao s nekoliko primera iz prakse.

- U skoro svim slučajevima kojima smo se bavili nismo mogli da učinimo ništa konkretno za žrtvu. Kada smo žrtvama predočili šta ih čeka ukoliko uđu u sudski postupak, sve su, osim jedne, odustajale - rekao je Petrović. On je pomenuo nedavni drastični slučaj iz jednog zdravstvenog centra u Srbiji, gde je 12 žena, zdravstvenih radnika, bilo izloženo napadima jednog od načelnika odeljenja. Dve žene koje su se javile za pomoć ubrzo su napustile posao, protiv nekoliko njih je pokrenut krivični postupak zbog navodnog iznošenja neprimerenih detalja o kolegama, a ostale žrtve su odbile večernje dežurstvo s tim lekarom. Načelnik zdravstvenog centra je rekao da će videti „šta može da učini“, ali nakon njegovog razgovora s kolegom nasilnikom, nikakvih informacija nije bilo, niti su se anonimne žrtve ponovo javile za pomoć.

- U jednoj školi učenica je bila izložena napadu čoveka koji ima autoritet nad njom. Posle razgovora sa zvaničnicima škole, ispostavilo se da je protiv ljudi koji su se stavili u zaštitu učenice pokrenuto nekoliko postupaka, da su dobili ukor nastavničkog veća, a protiv nasilnika ništa nije preduzeto „jer nije bilo dokaza“. Drugim rečima, svelo se na njegovu reč protiv reči devojčice - ispričao je Petrović.

On je upozorio da su osnovne karakteristike problema koji se manifestuju kroz slučajeve seksualnog uznemiravanja nepostojanje skoro nikakvih mogućnosti za pokretanje krivičnog postupka. I to malo šansi što postoji vrlo je neadekvatno i s tim se ne može daleko dogurati - izričit je Petrović.

Lejla Ruždić Trifunović, poslanik Socijaldemokratije u Skupštini Srbije, rekla je da se o ovoj temi doskora uopšte nije smelo javno govoriti. - Do pre dve godine u medijima nismo ni imali ovu temu. Međutim, otkako smo mi u politici počeli da se bavimo i nekim drugim problemima, ova tema je postala vidljiva - kaže Lejla Ruždić-Trifunović.

Ona je kao civilizacijski uspeh ocenila ovogodišnje uključivanje člana o nasilju u porodici u Krivični zakon.

- Međutim, doživele smo neuspeh zbog neprihvatanja člana o seksualnom ucenjivanju i uznemiravanju u Krivični zakon, kao i nepriznavanje da se silovanje može dogoditi i u braku. Lično sam teško doživela kada je ovaj član odbijen samo zbog šest glasova protiv. Najporaznija je bila reakcija mladih koji misle da je to nepotrebno, odnosno da ono ne sme da uđe u Krivični zakon, jer „šta će biti s nama kada na ulici samo pogledamo ženu, a ona nas tuži za seksualno uznemiravanje“ - ukazala je Lejla Ruždić-Trifunović.

Republički ministar lokalne samouprave Rodoljub Šabić napomenuo je da su protiv predloga amandmana o seksualnom uznemiravanju glasale čak i neke koleginice. - To vam govori o stanju svesti u ovoj zemlji. Zakonodavni odbor Skupštine Srbije je ušao u istoriju zbog toga što je taj amandman odbijen tesnim preglasavanjem - kaže Šabić.

Model zakona o zaštiti od seksualnog ucenjivanja i maltretiranja koji bi mogao biti uvršten u Zakon o zaštiti na radu, ili u Zakon o radu predstavila je Marija Lukić.

- Kada se govori o ovom obliku nasilja imaju se u vidu dve činjenice. Prva je da su žene najčešće žrtve, a druga da žene na poslu, kao i u porodici, imaju manje moći i uticaja, manje pravne i institucionalne zaštite. Žene i na poslu više prepoznaju kao majke i supruge, a mnogo manje kao zaposlene - smatra Lukićeva. Ona kaže da je za seksualno uznemiravanje sasvim irelevantno da li je žena dobar ili loš radnik, kao i da li je kvalifikovana za posao koji obavlja.

Poslednja istraživanja, koja su sproveli „Glas razlike“ i G17, na uzorku od 1.200 žena sa decom, iz sedam gradova Srbije, govore da preko polovine od anketiranih žena govori o postojanju nekog oblika uznemiravanja. - One se najčešće obraćaju svojim koleginicama za pomoć i podršku, a kada se obrate svom nadređenom, onda ta pomoć u smislu efikasne zaštite redovno izostaje. Međutim, stvar sa seksualnim ucenjivanjem, kada postoji pozicija autoriteta i zloupotrebe moći koji nadređeni može da ostvari prema njoj, stoji sasvim drugačije. Svega šest odsto ispitanica prijavljuje postojanje seksualnog ucenjivanja, ali istovremeno 27 odsto ispitanica govori da ima neposrednog kontakta i da lično zna njoj bliske prijateljice, komšinice ili rođake koje su bile izložene seksualnom ucenjivanju - objasnila je Lukićeva.

Govoreći o predloženom modelu zakona, Marija Lukić kaže da je, imajući u vidu nemaštinu, socijalnu nesigurnost i izvesno nepoverenje u državne institucije, veoma važno da se izgradi interni postupak u okviru radnog okruženja žrtve koji će biti brz i efikasan i bar donekle omogućiti jasnu zaštitu unutar firme. Ukoliko ovaj postupak ne da rezultate, sudska zaštita je svakako obezbeđena.

- Ono što takođe smatram izuzetno važnim jeste da se poslodavac učini odgovornim, jer je on dužan da zaštiti zaposlene od seksualnog ucenjivanja i maltretiranja. Ukoliko se dokaže da je maltretiranje i ucenjivanje postojalo, a reakcija poslodavca je izostala, on će solidarno odgovarati za naknadu kako materijalne, tako i nematerijalne štete - ukazala je Marija Lukić.