Cedo, pazi metak

Jos se nije slegla prasina posle duela izmedju generala Pavkovica i Kabineta, kad eto nove afere iz vrhova vlasti. Kao i prethodni, novi skandal ukljucuje teske reci, uvijene i otvorene pretnje nasiljem te javno iznosenje svog i tudjeg prljavog vesa, da bi se na kraju sve zavrsilo trulim kompromisom, uz utisak da prave bitke tek predstoje.

Sve je pocelo onim cime se slucaj Pavkovic zavrsio: pismom u kome visoki drzavni funkcioner, preskacuci svoje pretpostavljene, objavljuje da je zrtva neosnovanog progona i trazi od parlamenta da ga uzme u zastitu. Pavkovic se saveznoj skupstini zalio na Kabinet predsednika Kostunice i na predsednikove savetnike, dok se Dusan Mihajlovic, ministar policije i sef Nove demokratije, obratio skupstini Srbije sa zahtevom da se o njegovom radu pokrene rasprava i najavio da ce imenovati pojedince i grupe koje ga ometaju u radu i pokusavaju da ga maknu. Pismo iste ili slicne sadrzine istovremeno je upuceno premijeru Zoranu Djindjicu. Mihajlovic se "ne toliko zbog sebe, vec zbog hiljada casnih profesionalaca ciji su zivoti svakodnevno ugrozeni" zali da ga svakodnevno napadaju pristalice stare vlasti i stranke predsednika Kostunice, ali da ga posebno zabrinjava sto su se hajci pridruzile i neke kolege iz DOS-a, a posebno proziva potpredsednika Vlade i sefa Demokratske alternative Nebojsu Covica, koji ga je na stranackom skupu "raspametio neodmerenim izjavama". Pisma su odaslana 1. jula, ali, pre nego sto je iko stigao da odgovori, ministar policije je vec izasao u javnost da s njom, kako rece, "podeli svoje misljenje".

Dusan Mihajlovic je to ucinio u televizijskoj emisiji "Narod pita", koja se preko Treceg kanala emituje uzivo utorkom uvece i tokom koje gledaoci postavljaju pitanja telefonom. Dok se ministar javno jedio, u program se javio njegov navodni arhineprijatelj ("Ovde potpredsednik Vlade koji se jos uvek zove Nebojsa Covic."), nacisto zbunivsi iznenadjenu voditeljku i gledaoce. Veran svom maniru da o sebi govori cas u prvom, cas u trecem licu, Covic je demantovao da stoji iza kampanje protiv Mihajlovica. "Ne vidim sto bi kolega pravio scenu od onoga sto mi nije bila namera", rekao je, cak pohvalivsi uspesan rad policije na jugu Srbije. "Nije vam Covic problem, vi dobro znate ko vam je problem... Nemojte insinuirati da je to napad na policiju i Vladu", zavrsio je potpredsednik. To sto se ova razmena misljenja odvijala pred gledaocima, umesto u kabinetu ili privatno, dosta govori o odnosima unutar Vlade. U svakom slucaju, "nesporazum", kako ga je Covic definisao, svakako nije razjasnjen, a Mihajlovicu mora da su tesko pale i one navodne pohvale vicepremijera jer je opstepoznato da jedinicama na granici sa Kosovom rukovodi Covicev Koordinacioni odbor, a ne Mihajlovicev MUP.

UTEHA I PRETNJA

Rasplamsale strasti ocigledno su konacno aktivirale nekakav alarm, pa su u sredu uvece na scenu stupili vatrogasci u vidu Predsednistva DOS-a. Sastanak je trajao do kasno u noc i zavrsen je saopstenjem u kome se konstatuje da "nije uobicajeno" da se ministar policije, mimo Vlade, obraca Skupstini, ali je istovremeno izrazena puna podrska Mihajlovicevom dosadasnjem radu. Potpredsednik Vlade Zarko Korac izjavio je da je sastanak protekao u "veoma prijateljskoj atmosferi", te rekao da su svi, ukljucujuci i Covica, "iskazali puno razumevanje za teskoce s kojima se suocava ministar policije". Istovremeno, Covic je demantovao trac koji se uporno ponavlja da ima nameru da preuzme Mihajlovicev portfelj i izrazio nadu da je ceo slucaj sada stavljen ad akta. Ta nada se, medjutim, pokazala kao neosnovana jer je sutradan Mihajlovic u prostorijama MUP-a odrzao konferenciju za novinare i po treci put sablaznio javnost.Ovog puta ministar policije nije pominjao Covica, ali je, zaleci se na aktivnosti domacih i stranih obavestajnih i kriminalnih grupa, rekao da ti "centri moci" pokusavaju na razne nacine da destabilizuju demokratsku vlast u Beogradu, te da povrh svega imaju nameru da likvidiraju pojedine politicare. "Jedino ime koje smo saznali je Cedomir Jovanovic, sef poslanicke grupe DOS-a u republickoj skupstini. Razgovarali smo i o tome obavestili drzavni vrh." Medjutim, ministar je dodao da "nije u interesu" da se u ovom trenutku otkriva identitet pomenutih centara moci niti bilo kakvi drugi detalji o najavljenom atentatu. Istovremeno je izneo veoma neprijatnu optuzbu na racun Demokratske stranke Srbije. "Kada je DSS napustio Vladu, ubijen je bisi pripadnik DB-a Momir Gavrilovic, kada je DSS izasao iz parlamenta, ubijen je general Bosko Buha." Mihajlovic se ipak uzdrzao da otvoreno pripise stranci predsednika Kostunice odgovornost za ove atentate. "Hteo sam samo da pozovem javnost na razmisljanje o nekim stvarima koje su nam se desile", objasnio je Mihajlovic i odmah dao licni primer razmisljanja. "Mozda je to slucajnost, ali mozda su takvi dogadjaji signal nekom centru da izvrsi zlocin ne bi li destabilizovao zemlju", rekao je on. DSS je, naravno, ogorceno porekao bilo kakvu vezu s likvidacijama.

SVE PO SPISKU

Istog dana, nakon zasedanja Skupstine Srbije, prozvani Jovanovic je utekao na sporedni izlaz, izbegavsi u sirokom luku novinare koji su od njega ocekivali komentar na ministrovu izjavu. Od tada pa do danas Jovanovic se nigde nije oglasio, kao sto nije odgovorio ni na uporne pozive iz redakcije "Vremena". Covek bi mozda pomislio da se negde skriva od duge ruke tajanstvenih centara moci, da nije u nedelju vidjen na Beogradskom hipodromu, okruzen po obicaju simpaticnim mladim ljudima, i da nije kasnije uredno prisustvovao sednicama Skupstine. Umesto njega, prozvanim se osetio Borislav Pelevic, sef Stranke srpskog jedinstva, koji se prisetio da je i na njega bio pokusan atentat, s tim sto je kao organizatora optuzio samog Mihajlovica. Kasnije se sve izvrglo u ruznu svadju ministra i Pelevica, u koju su se ukljucili i policijski generali i u kojoj su se pominjali nekakav sljunak i nasminkane frajle. Zatim se culo da je na spisku za odstrel i ministar pravosudja Batic, da bi on sam zatim demantovao tu pricu (vidi okvir Statusni simbol ili ozbiljna opasnost). Uostalom, price o spiskovima za likvidaciju mnogo su starije i od DOS-a i od prethodne vlasti i uvek izazivaju slicne reakcije, s tim sto se na kraju nikada nista konkretno ne sazna. Prvi put, medjutim, pricu je lansirao ministar unutrasnjih poslova licno, pa je razumljivo da su se na nju primili i oni koji se obicno ne povode za urbanim legendama.Na pitanje sta mu je to trebalo, ministar Mihajlovic je objasnio da spiskova i centara moci ima raznih, ali da je interesantno to sto se ime Cedomira Jovanovica nalazi na svim tim spiskovima. A zasto bas Ceda, s obzirom na to da na nasoj sceni ima igraca koji su od njega jaci, bogatiji, a neki mozda cak i fizicki privlacniji? "Pa", odgovara ministar, "to je zato sto je Cede svugde bilo, i za vreme Milosevica, i tokom hapsenja, i posle. U svemu je ucestvovao". Ministar je zatim bacio tracak svetla na "centre moci". "To ja zovem mafija bratstva i jedinstva", rekao je, ukazujuci na komplot karadzicevsko-bosnjacko-hrvatskih mafijasa i obavestajnih sluzbi, u sprezi s domacim izdajnicima. Na kraju je, odgovarajuci na primedbu da iznosenje u javnost nepotpunih podataka ove vrste proizvodi vise stete nego koristi, rekao donekle u sali da je ovaj metod naucio od Amerikanaca (razgovor se vodio na proslavi 4. jula u americkoj rezidenciji). Americki politicki lideri, zaista, u poslednje vreme zasipaju gradjane upozorenjima o predstojecim teroristickih akcijama koje se po pravilu ne ostvaruju.

IMA MAFIJE – NEMA MAFIJE

Kad se razgrnu namerno plasirane dezinformacije i termini iz piljarskih svadja, ostaje pitanje kako je do ove neprijatne epizode doslo i sta na osnovu toga mozemo da ocekujemo u buducnosti. Cinjenica je da je stanje u takozvanom bezbednosnom sistemu zemlje (koji osim policije obuhvata i vojsku, obavestajne i kontraobavestajne sluzbe) ocajno. Ne radi se samo o tome sto broj nerazjasnjenih ubistava iz prethodnog i novog rezima i dalje raste, na sta Mihajlovicevi kriticari najvise vole da ukazuju, vec o citavom nizu sistemskih gresaka cije se posledice osecaju svuda. Setimo se samo trapavog nacina na koji su plasirane afere Perisic i Delimustafic, uz nedvosmislenu nameru da se saznanja o aktivnostima stranih obavestajnih centara koriste za domace politicko potkusurivanje. Kako je moguce da pripadniku jedne prigradske grupe, koja se cesto dovodi u vezu s Cedom Jovanovicem, nad bolesnickom posteljom bdi citav niz generala policije, zajedno s ljudima koji su javno osumnjiceni za visestruke otmice i iznude? Da ne pominjemo pobunu Crvenih beretki, malverzacije sa uvozom opreme (ne, nije rec o zipo upaljacima), nejasnu komandnu situaciju na jugu Srbije i povrh svega, opste osecanje gradjana da policija ima vaznija posla od hvatanja kriminalaca (na primer, obezbedjivanje istih posle radnog vremena). Ne moze se reci da je ministar Mihajlovic izvor svih tih problema, ali da nije deo resenja, to je posle vise od godinu dana mandata jasno.

U vreme kada je imenovan, Mihajlovic je izgledao kao odlican izbor: kao policajac koji je vremenom prerastao u politicara, nudio je najbolje iz obadva sveta. Desilo se obratno: profesionalni policajci ga nikada nisu doziveli kao autoritet, dok kolege politicari, po Mihajlovicevom sopstvenom priznanju, kuju zavere protiv njega i pokusavaju da ga sklone. Nezadovoljstvo Mihajlovicevim radom iskazao je, ne mnogo glasno ali uporno, i premijer Djindjic, i na to je Covic mislio kada je rekao da on dobro zna ko mu je problem. Mihajlovicu tesko pomaze izgovor da pojedinci iz Djindjicevog okruzenja pruzaju politicku podrsku nekim od centara moci koje je pominjao, sve dok otvoreno i bez uvijanja ne saopsti svima sta ga muci. Cak i nacin na koji je plasirao aferu o ugrozenom Cedi Jovanovicu nosi sva obelezja Mihajloviceve nedoslednosti: iskoristivsi jedan vise meseci star izvestaj, ministar je u stvari uputio uvijenu poruku Djindjicu, Jovanovicu i drugima: "Ja vas stitim", hteo je da kaze, "od zlih ljudi koji hoce da vas pobiju. Ocekujem od vas da i vi sacuvate mene."Poruka je uspesno desifrovana i, ako je suditi po recima najvisih funkcionera DS-a, primljena prilicno hladno. Dok je Djindjic izjavio da se on pretnji ne boji, a potpredsednik stranke i savezni Mihajlovicev kolega Zoran Zivkovic da ta mafija, uostalom, uopste ne postoji, potpredsednica DS-a Gordana Comic bila je brutalno jasna. "Demokratska stranka odavno je naucila da stiti svoje funkcionere i clanove", rekla je Comic, dodajuci, u ime politicke korektnosti, da im je sada "obaveza da stite i gradjane". Odmah nam je svima mnogo laknulo.