"Gr­lom" u Bo­lo­nju

U novu školsku godinu studenti u Srbiji ušli su sa novim nastavnim planovima i programima, usklađenim sa toliko pominjanom Bolonjskom deklaracijom. Teoretski, njima će biti mnogo bolje, ali praktično - jako komplikovano.

Ozbiljniji način studiranja, obavezno pohađanje nastave, ocenjivanje profesora, polaganje ispita pre ispitnog roka, samo su neke od novina koje su ovog oktobra ušle u srpske amfiteatre. Ali, ni jedan fakultet nije dobio ni dinara od države i nadležnog ministarstva za finansiranje ovog "procesa".

- NE može se samo zakonskim aktima finansirati nastava - kaže za "Novosti" Živoslav Tešić, dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu. - Studije su produžene za još godinu dana, a niko nam nikad nije odgovorio na pitanje ko će tu petu godinu da plaća - studenti, država ili fakulet. Bolonja traži da 1. oktobra, kad student prvi put dođe na fakultet, zna kada su mu vežbe, predavanja, konsultacije, ali kako mu to reći kada se našim fakultetima isključuje struja i voda zbog neplaćenih računa. To Bolonja ne predviđa.
Naš sagovornik smatra da takav, žestok prelaz, mora da ima jaču finansijsku injekciju. Najbolji fakulteti na zapadu upravo iz tog razloga Deklaraciju nisu ni prihvatili, kao ni visokoškolske ustanove u Sloveniji i Poljskoj. Za razliku od naših univerziteta pojedinim fakultetima u Evropi dat je rok od 10 godina da je "ubace" u svoje studije.

- Trebalo je da pustimo da oni uđu u ceo proces, da se učimo na njihovim greškama, a ne da grlom u jagode krenemo među prvima. Država nije stala iza nas nego nam je "prepustila" da se sami snalazimo. Kažu, bili smo uslovljeni, i tadašnje Ministarstvo prosvete, a i sama država - ističe prof. Tešić.

Prof. dr Branko Gardašević sa Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje ističe da smo u Bolonju krenuli sa puno saplitanja i nekritički. Ako postoji neki kvalitet studija i ako se to prepoznaje u svetu, onda ne moramo slepo da pratimo nametnuta pravila, smatra naš sagovornik.

- "Difovsko" štivo nije dovoljno zastupljeno u časopisima koji su na spisku onih u kojima bi trebalo objavljivati da bi profesori dobili akreditaciju. Niko se ne pita kako napraviti članak kada nam je oprema stara 20 i više godina, kad sa njom ne možemo da napravimo ni jedno ozbiljno istraživanje. Primera radi, zagrebački i ljubljanski fakulteti nastali su iz našeg, a sada su mnogo ispred nas - kaže prof. Gardašević. Da li nedovoljno shvaćena, ili loše prevedena, ali Bolonja je našim visokoškolskim ustanovama i studentima, bar u početku, donela mnogo više problema, a mnogo manje pogodnosti. Prvi vidljivi rezultati biće poznati već u junu 2007. godine.

Bez "večitih"

Prema Bolonjskoj deklaraciji svaki student može jedan ispit da polaže tri puta, posle toga formira se ispitna komisija. Na taj način vremenom će nestati večiti studenti. Svaki predmet nosi određeni broj bodova. U narednu godinu na teret budžeta upisuju se samo oni koji su osvojili najmanje 60 bodova, a sa 37 mogu sami da se finansiraju. Kroz vežbe i seminarske radove može se prikupiti od 30 do 70 poena, što znači da se niža ocena može "zaraditi" i bez izlaska na ispit.

Nema mastera preko noći

Konferencija univerziteta Srbije - KONUS nije ni održala sednicu, niti raspravljala o sticanju zvanja mastera za studente koji su završili studije po starim nastavnim programima. Na sastanku Rektorskog kolegijuma bilo je reči o tome, ali nikakva odluka nije doneta, pošto je reč o dugotrajnom procesu.

Ovo u izjavi za "Novosti" naglašava prof. dr Sima Avramović, predsednik Statutarne komisije Beogradskog univerziteta. On ističe da nema magistrature preko noći i da su sve informacije koje su se pojavile u javnosti netačne i proizvoljne.

- KONUS, koji je jedini zakonom ovlašćen, tek treba da utvrdi kriterijume prema kojima fakulteti svojim opštim aktima utvrđuju uslove, kako neko zvanje ranije stečeno, odgovara novim - objašnjava Avramović. - To je suviše kompleksno pitanje da bi se rešavalo preko noći, po sistemu dođi i uzmi diplomu. Takvo rešenje bi značilo anuliranje značaja dosadašnjih magistarskih, odnosno master studija u inostranstvu, da se jednim potezom pera diplomske studije proglase postdiplomskim.

Naš sagovornik ističe da i ako bi to prošlo u Srbiji, neće proći u inostranstvu jer diplomu četvorogodišnjih studija izjednačavamo sa masterom, koji svuda u svetu podrazumeva pet godina studija. Na tom planu kreće serija sastanaka na Univerzitetu, a po ovom pitanju vrlo je važno i mišljenje Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.