Šljiva najvećim delom završava u rakiji

Tako se ponavlja priča iz predhodnih godina, da najveći deo roda šljive prođe kroz lampek i završi u buradima za rakiju. Manji deo roda pretvoriće se u džem ili pekmez, ali prema proceni stručnjaka najveće količine - oko 80 odsto - prećiće iz čvrstog u tečno stanje.

Jedan od domaćina, Života Gavrilović iz Trbosilja, kaže da je računica jasna, jer "u kilo rakije ide pet kilograma šljive." Za šljivu bi 50 do 60 dinara, dok litru rakiju od iste šljive može da proda za 300 dinara.

"Otkupna cena je mala, ali da barem otkupljuju i po njoj nego i to nešto slabo. Država mora da pomogne voćarima da imamo tržiste i dobru cenu, koja bi trebalo da bude najmanje 20 dinara, jer ima puno posla oko šljive", kaže Gavrilović.

Kad je rodna godina, on u svom šljiviku nakupi i po 250 kazana šljive za ispek rakije. On u buradima već ima oko dve tone stare rakije, čak i od roda 1992. godine.

I drugi seljaci rade isto, pa u lozničkom kraju ima domaćinstava koja imaju po tonu i više stare rakije, koje prodaju u gradu. Ranijih godina, dok je moglo da se prelazi na bosansku stranu, seljaci su išli preko Drine, prodajući šljivu koja je skuplja nego u Srbiji.

Sada to, međutim, ne mogu, jer im za prenos voća trebaju odgovarajući papiri. Takođe, ne postoji ni organizovan otkup šljive za potrebe spravljenja marmelade i džemova u prehrambenoj industriji.

Na području Zavoda za poljoprivredu u Loznici, koji pored ove pokriva i tri susedne opštine Krupanj, Ljuboviju i Mali Zvornik pod šljivom je 4.354 hektara.

Ovog leta, prosečan prinos na ovom području, kretao se oko 17 kilograma po stablu, odnosno 6,8 tona po hektaru, imajući u vidu da prosečno 400 stabala stane na jedan hektar.