Razno
Na današnji dan, 17. novembar
Danas je ponedeljak, 17. novembar, a ovo su najvažniji događaji u istoriji koji su obeležili današnji dan.
0:00
17.11.2025.
5 h
Četvrtak, 08.12.2005.
09:57
Crkva na Trgu
Velimir Ilić, ministar kapitalnih investicija prekjuče uleteo u Užice i digao ga u vazduh, predlogom o izgradnji crkve na ovdašnjem Trgu partizana. Zato su Užičani, odlazeći narednog jutra na posao, zagledali mermernu površinu kojom je do pre četrnaest godina dominirao bronzani spomenik Josipa Broza Tita, sve padajuću u nesvest od okretanja glavama ulevo i udesno zamišljajući Veljinu doktorsku disertaciju u neimarstvu.
Velimir Ilić, ministar kapitalnih investicija prekjuče uleteo u Užice i digao ga u vazduh, predlogom o izgradnji crkve na ovdašnjem Trgu partizana. Zato su Užičani, odlazeći narednog jutra na posao, zagledali mermernu površinu kojom je do pre četrnaest godina dominirao bronzani spomenik Josipa Broza Tita, sve padajuću u nesvest od okretanja glavama ulevo i udesno zamišljajući Veljinu doktorsku disertaciju u neimarstvu.
Pored niza ponovo izrečenih obećanja o regionalnoj deponiji, zaobilaznici, auto-putevima, zlatiborskim i mokrogorskim kapitalnim atrakcijama, kamionima, avionima i milionima, ovog puta Velja je prevazišao sebe i komšijama u Užicu ponudio bonus-radovanje: "na mestu sa kojeg je demontiran Tito, trebalo bi namontirati jednu lepu crkvu".
Tako bi Užice, umesto nekadašnjeg partizanskog memorijalnog centra, postalo pravoslavno srpsko svetilište. Bila bi to i kapitalna investicija u izmirenje starih računa partizana i četnika. Urbanista iz Čačka kaže da je užički trg mnogo veliki te da bi na njemu dobrodošla jedna omanja crkva.
Sve je lepo predvideo- kolika bi bila i od čega bi bila, kako bi se uklopila u taj ambijent, zamalo i da rukopoloži užičkog vladiku.
Trg bi bio baš podesan "kao velika porta ove crkve", ali je ostala dilema da ne bi, možda, trebalo "demontirati" stambene zgrade iz centra grada i "namontirati" ih na Kadinjači. Tada bi, valjda, bilo i dovoljno prostora da se, uz crkvu na trgu, podignu i manastirski konaci.
Veliki zidar daće ministarske pare, a Užičani tešku mehanizaciju, pa nek crknu svi dušmani. Ima da se zna kad Veljo gradi! Kao megamarketi u Čačku , i buduća crkva u Užicu, radila bi, reče Veljo, non-stop, da bi mnogobrojni grešni Užičani imali dovoljno vremena da se Bogu mole i pale sveće. I noću i danju.
I stvarno, a što ne bi moglo? Ako je Veljo voljan, Užičani bi ga proglasili ktitorom crkve Svetog Josipa Bronzanog na Trgu partizana. Jer, zašto se i naši potomci ne bi svađali i tukli?
Treba im ostaviti nešto da i oni demontiraju, premeštaju i montiraju. Čime bi se inače bavili, a i čemu uopšte služe ministri za kapitalne invesiticije. Ništa nam nije sveto, samo je glupost večna.
Pored niza ponovo izrečenih obećanja o regionalnoj deponiji, zaobilaznici, auto-putevima, zlatiborskim i mokrogorskim kapitalnim atrakcijama, kamionima, avionima i milionima, ovog puta Velja je prevazišao sebe i komšijama u Užicu ponudio bonus-radovanje: "na mestu sa kojeg je demontiran Tito, trebalo bi namontirati jednu lepu crkvu".
Tako bi Užice, umesto nekadašnjeg partizanskog memorijalnog centra, postalo pravoslavno srpsko svetilište. Bila bi to i kapitalna investicija u izmirenje starih računa partizana i četnika. Urbanista iz Čačka kaže da je užički trg mnogo veliki te da bi na njemu dobrodošla jedna omanja crkva.
Sve je lepo predvideo- kolika bi bila i od čega bi bila, kako bi se uklopila u taj ambijent, zamalo i da rukopoloži užičkog vladiku.
Trg bi bio baš podesan "kao velika porta ove crkve", ali je ostala dilema da ne bi, možda, trebalo "demontirati" stambene zgrade iz centra grada i "namontirati" ih na Kadinjači. Tada bi, valjda, bilo i dovoljno prostora da se, uz crkvu na trgu, podignu i manastirski konaci.
Veliki zidar daće ministarske pare, a Užičani tešku mehanizaciju, pa nek crknu svi dušmani. Ima da se zna kad Veljo gradi! Kao megamarketi u Čačku , i buduća crkva u Užicu, radila bi, reče Veljo, non-stop, da bi mnogobrojni grešni Užičani imali dovoljno vremena da se Bogu mole i pale sveće. I noću i danju.
I stvarno, a što ne bi moglo? Ako je Veljo voljan, Užičani bi ga proglasili ktitorom crkve Svetog Josipa Bronzanog na Trgu partizana. Jer, zašto se i naši potomci ne bi svađali i tukli?
Treba im ostaviti nešto da i oni demontiraju, premeštaju i montiraju. Čime bi se inače bavili, a i čemu uopšte služe ministri za kapitalne invesiticije. Ništa nam nije sveto, samo je glupost večna.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 0
Pogledaj komentare