Zašto u Srbiji nema revizije spornih privatizacija?

I da nije bilo „fajta” između Socijaldemokratske partije i Vlade Srbije zbog Zakona o NIS-u, zahtev SDP-a da se po hitnom postupku preispitaju svi sporni slučajevi privatizacije u Srbiji svakako bi načeo „ekonomsko jedinstvo” kabineta Vojislava Koštunice. Jer, kako navodi ekonomista Nebojša Medojević, iako je premijerova Demokratska stranka Srbije praktično došla na vlast dominantno rušeći prethodnu vladu na korupciji u privatizaciji, u međuvremenu nije realizovala ništa od predizbornih obećanja. „Ova vlada nije pokazala liniju političke volje da sprovede nužne revizije i da tako spasi reputaciju privatizacije, koja u Srbiji dobija imidž neke prljave pljačke nacionalnog bogatstva i njegove preraspodele u džepove ljudi bliskih vlasti”, tvrdi Medojević za „Dnevnik”.

Po njemu, u Srbiji čak ima nekoliko karakterističnih slučajeva u kojima je vlast „odigrala” ili „odigrava” suprotno zakonu. Od, kaže Medojević, zrenjaninske „Jugoremedije” i kanjiške „Keramike”, pa do Veterinarskog zavoda iz Zemuna, „gde je ugovor o kupoprodaji potpisan suprotno presudi Vrhovnog suda koji je uvažio žalbu zaposlenih da je tender bio nezakonit”.

„Kod takvih slučajeva, gde izvršna ignoriše sudsku vlast, sasvim je normalno da se pokrene pitanje revizije privatizacije. To nije nikakav revolucionarni ili demagoški potez, već naprosto ispitivanje odgovornosti ljudi koji su se oglušili o sudske presude, a ne treba smetnuti s uma da u tom i takvom u činu ima i elemenata krivičnog dela. S druge strane, nesumnjivo je da su reviziji podložne i one privatizacije u kojima je više nego očigledno da kupac nije ispunio obaveze predviđene ugovorom, gde se socijalni programi ne sprovode, radnici otpuštaju, gde se, umesto ugovorenog ulaganja u razvoj izvlači supstanca...”, navodi ekonomista Medojević, međutim, upozorava i da ima slučajeva u kojima objektivna i korektna revizija privatizacije nije moguća, jer je kupac iskoristio „rupe u zakonu”.

„Ali to ne znači da tako treba da ostane doveka, već te ’rupe’ treba konstatovati i sporne zakone menjati. Čudi, međutim, da na dnevni red srpskog parlamenta nikako da dođu, recimo, zakon o tržištu kapitala ili zakon o preuzimanju kompanija putem javne ponude, koji bi trebalo da uvedu red na terenu gde trenutno vlada pravi divlji zapad i gde se koriste svi mogući marifetluci kako bi se neupućeni, siromašni akcionari obmanuli da bi se došlo do njihovih akcija. Nažalost, očigledno ne postoji politička volja da se te stvari regulišu, a ona ne postoji jer iza stranaka stoje interesni lobiji kojima odgovara mutna voda”, tvrdi Medojević.