Ne razumem

Slušam na televiziji ministra unutrašnjih poslova. Govori nešto o saradnji sa Haškim tribunalom, ono o dvosmernosti te saradnje ne razumem baš dobro, ali izgleda da je reč o tome da oni neće da sarađuju sa nama, jer - baš tako reče ministar - ova vlada sarađuje bolje nego prethodna. Jedino neće da hapsi. Ni to ne razumem baš dobro, ali stvar je, izgleda, u tome što je prethodna vlada isporučila Miloševića, pa za ovu nije ostao niko takvog formata, a smatra da za niže nivoe ne treba stavljati na kocku bezbednost zemlje. Ono što hoću da podvučem ne tiče se Tribunala (o kome nemam baš visoko mišljenje kada je pravo u pitanju, ali to je, verovatno, zbog moje nekompetencije) i odnosa naše države s njim. Poenta je u nalogu našeg nadležnog suda za privođenje određenih lica koji policija neće da sprovede, bar tako nas je obavestio portparol suda, a u međuvremenu se nije čulo da je smenjen sa dužnosti zbog netačnog obaveštavanja javnosti. Početkom leta premijer je, slaveći prvih sto dana svoje vlade, objavio da su oni za tri meseca učinili ono što nije učinjeno za prethodne tri godine: stvorili su nedostajuće institucije! Nije rekao šta su uradili sa onima koje su zatekli. Neka me neko "poklopi" time što će navesti bar jedan primer države u kojoj policija "neće" da izvrši nalog suda. Čak i kada se radi o klasičnim diktaturama, postoje nekakvi sudovi koji bar glume da postoji pravni poredak. Ne razumem, dakle, kakva smo mi to država. Odakle ova njena slabost? Možda objašnjenje pruža slučaj aktuelnog ministra prosvete. Čovek se kandidovao za predsednika države, pa za predsednika Beograda - broj glasova koje je dobio može se izmeriti ne procentima nego promilima. Zašto ga je aktuelni premijer stavio na izbornu listu svoje stranke i udelio mu tri mandata - za mene je tajna, jer ne verujem da su on i njegova dva partijska druga doneli jedan jedini glas toj "koaliciji". Tek, kada je morala da demisionira pobožna ministarka prosvete, čovek je ucenio: ja i moja dva partijska druga glasaćemo protiv Vlade ako ne budem ministar. Svejedno čega; da je pao ministar poljoprivrede, on bi postao ministar poljoprivrede, samo da je u vlasti. Tako je napokon ušao u vlast. I odmah se pojavila afera koju će on rešiti: maloletnički porno film. Sada ostaje da se vidi kako stoji stvar sa manje osetljivim pitanjima, kao što je ono koje se tiče potvrđene odluke Trgovinskog suda o zabrani trgovanja akcijama "Ce marketa"; ta se odluka može protegnuti u nedogled na štetu akcionara. Da li je to trijumf prava, ili ambicioznog direktora te kuće?

Na kraju - ne i po značaju - dolazi ekonomska poenta cele ove priče. Ovih dana je stigla dobra vest da nam je zemlja najzad dobila kreditni rejting. Nismo baš u društvu kreditno najsposobnijih, no važno je da smo došli na listu na kojoj nas nije bilo i sada postoji mogućnost da na njoj postepeno popravljamo svoj položaj. Ali ako vlada uverenje da ovde ne postoji pravni red, uključujući i sposobnost države da prinudno sprovede sudske odluke, premija na rizik biće i dalje opredeljujući činilac visine kamata i potiskivaće ih u zonu koja ne dozvoljava zaduživanje radi investiranja. I, opštije, glavna predizborna parola prošle zime bila je da treba stvoriti institucije i sve će onda samo po sebi doći na svoje mesto, ekonomski prosperitet je siguran. Međutim, nedavni izveštaj Svetskog ekonomskog foruma o globalnoj konkurentnosti pokazuje da je rang naše zemlje pogoršan za dvanaest mesta i ona se sada nalazi se na 89. mestu među 104 zemlje. Pogoršan nam je rang po svim pokazateljima. Ovo rangiranje svakako ima i izvesnu političku konotaciju, ali ekonomski rejting neizbežno zavisi i od političkog rejtinga, pogotovo kada su u pitanju zemlje veličine kakva je naša.