Aktuelno
Repriza obraćanja Aleksandra Vučića i austrijskog kancelara Kristijana Štokera
Večeras u 22:15 na TV B92!
15:58
13.8.2025.
1 d
Četvrtak, 28.10.2004.
12:18
I španske sapunice su lek
Za usporavanje starenja dobro je sve što čoveka čini zadovoljnim
Mozak prvi počinje da stari – mnogo pre naše kože ili lica. Proces je ponekad još brži zbog genetskih činilaca, ali od uticaja gena čak četiri puta je važnije koliko zdravo živimo i kako se hranimo.
Naš poznati psihijatar, profesor dr Miroslav S. Kovačević, načelnik Neurologije Kliničkog centra Srbije, kaže da mozak „ne oprašta” nemar i loše životne navike, lenjost i neumerenost svih vrsta. To je mnogo razornije za starenje mozga nego geni koje smo dobili od roditelja. Tako, čovek koji je preživeo infarkt mozga, a lekari su uspeli da ga rehabilituju, praktično dobija novu, drugu šansu. Ali, ako nastavi da puši, pije, postane debeo ili se malo kreće, u velikom je riziku da uskoro dobije novi moždani udar.
Poznato je da se sa godinama više zaboravlja. Većina od nas zaboravlja, i to je normalno, pogotovu s godinama. Ali ne mora biti tako
Dr Kovačević tvrdi da postoji niz stvari i životnih izbora koji čoveku pomažu da poboljša pamćenje, odnosno uspori starenje mozga. Prevashodno, kaže, važno je otklanjati poznate faktore rizika koji utiču na proces ateroskleroze, naročito onih krvnih sudova koji ishranjuju duboke strukture mozga „belu masu” i jedra mozga, u kojem su nam smeštene komandne funkcije.
Kretanje za dobro pamćenje
- Način ishrane kojim ćemo uticati na nivo triglicerida i holesterola u krvi veoma je bitan. Za usporavanje procesa starenja mozga naročito je važno unositi dovoljno tečnosti i antioksidantne- čistače slobodnih radikala. U samo jednoj minuti mozak koristi pet puta više krvi, znači kiseonika i glikoze nego srčani mišić, a čak 25 puta više nego skeletni sistem. Mozak zato treba „poštovati” i čuvati – kaže naš sagovornik.
U ishrani se, na primer, preporučuje što više povrća zelene i žuto-narandžaste boje – spanaća, mahunarki, prokelja, zelja, kelja, salate, šargarepe i paprike, jer su bogati antioksidantima - vitaminima Ce, E i beta karotenom. Pomažu i semenke bundeve.
Riba je takođe odlična hrana za mozak. Naročito se preporučuje takozvana plava riba: sardele, skuše, ali i tune, losos. Mozgu prija i povećani unos vitamina Be, naročito vitamina Be 12 i Be 6. Oni smanjuju količinu aminokiselina, pa time usporavaju starenje i zakrečenje arterija.
Umerena i redovna fizička aktivnost je u vrhu lista preporuka. Šetnja, vožnja biciklom, ali i baštovanstvo i rekreacija doprinose povećanju dotoka krvi u mozak i podstiču njegov rad. Fizička aktivnost, objašnjava dr Kovačević, pospešuje rad svih organa, a pogotovu mišića, koji su najveći „depo” venske krvi. Krv odlazi u srce, odatle u pluća, pa iz levog srca u mozak i time ovaj važan organ dobija dovoljno hrane, a mi smo sposobni za umni rad.
Unuci – trening za moždane funkcije
Dr Kovačević voli da kaže da „čovek treba da radi i jača sve ono što nas čini ljudima”. Znači, da čita, piše, govori, računa... Ako starije gospođe vole da gledaju španske serije, to će, tvrdi on, dobro činiti njihovom mozgu. Jer, preporučuje se sve što čoveku pričinjava zadovoljstvo, a zadovoljan čovek je srećan.
Ako je verovati ovom psihijatru, a mnogo je iskustva iza njega, za mozak starijih osoba nema blagotvornije terapije od bavljenja unucima. Bake koje su odgajale unuke, tvrdi on, visprenije su, ispunjenije i zdravije od onih koje zarad pomodarstva to odbijaju i razvijaju se u nadžak-babe.
Kratkotrajna zaboravnost i loša koncentracija često su uzrokovani lošom ishranjenošću mozga šećerom. Naš sagovornik potvrđuje da mozak „voli” slatkiše. Uostalom, ko nije doživeo „pad” šećera i dobio savršen izgovor da se počasti čokoladicom ili bombonom.
Svakodnevno, bez griže savesti, može se uživati u čaši vina, pa i čaši i po. Prema izveštaju objavljenom u uglednom medicinskom časopisu „Nju sajentist”, jedan sastojak iz grožđa i vina pomaže obnovi neurona u mozgu. Dr Kovačević kaže da naročito polifenoli iz crnog vina, kao prirodni antioksidanti, pomažu radu mozga. On preporučuje do tri decilitra crnog vina na dan.
Za dva biljna preparata - ginko bilobu i kineski koren ženšen- tvrdi se i u svetu i kod nas da izrazito pomažu poboljšanju memorije i „mladosti” mozga. Naš sagovornik, međutim, više „tipuje” na domaći paradajz prepun kalijuma, ili banane, uz primedbu da svoju slavu ginko biloba i ženšen više duguju dobroj reklami nego što stvarno zaustavljaju senilnost i starenje mozga.
Za memoriju nema ničeg boljeg od kvalitetnog noćnog sna. San daje moždanim ćelijama priliku da se obnove i odmore.
Mozak prvi počinje da stari – mnogo pre naše kože ili lica. Proces je ponekad još brži zbog genetskih činilaca, ali od uticaja gena čak četiri puta je važnije koliko zdravo živimo i kako se hranimo.
Naš poznati psihijatar, profesor dr Miroslav S. Kovačević, načelnik Neurologije Kliničkog centra Srbije, kaže da mozak „ne oprašta” nemar i loše životne navike, lenjost i neumerenost svih vrsta. To je mnogo razornije za starenje mozga nego geni koje smo dobili od roditelja. Tako, čovek koji je preživeo infarkt mozga, a lekari su uspeli da ga rehabilituju, praktično dobija novu, drugu šansu. Ali, ako nastavi da puši, pije, postane debeo ili se malo kreće, u velikom je riziku da uskoro dobije novi moždani udar.
Poznato je da se sa godinama više zaboravlja. Većina od nas zaboravlja, i to je normalno, pogotovu s godinama. Ali ne mora biti tako
Dr Kovačević tvrdi da postoji niz stvari i životnih izbora koji čoveku pomažu da poboljša pamćenje, odnosno uspori starenje mozga. Prevashodno, kaže, važno je otklanjati poznate faktore rizika koji utiču na proces ateroskleroze, naročito onih krvnih sudova koji ishranjuju duboke strukture mozga „belu masu” i jedra mozga, u kojem su nam smeštene komandne funkcije.
Kretanje za dobro pamćenje
- Način ishrane kojim ćemo uticati na nivo triglicerida i holesterola u krvi veoma je bitan. Za usporavanje procesa starenja mozga naročito je važno unositi dovoljno tečnosti i antioksidantne- čistače slobodnih radikala. U samo jednoj minuti mozak koristi pet puta više krvi, znači kiseonika i glikoze nego srčani mišić, a čak 25 puta više nego skeletni sistem. Mozak zato treba „poštovati” i čuvati – kaže naš sagovornik.
U ishrani se, na primer, preporučuje što više povrća zelene i žuto-narandžaste boje – spanaća, mahunarki, prokelja, zelja, kelja, salate, šargarepe i paprike, jer su bogati antioksidantima - vitaminima Ce, E i beta karotenom. Pomažu i semenke bundeve.
Riba je takođe odlična hrana za mozak. Naročito se preporučuje takozvana plava riba: sardele, skuše, ali i tune, losos. Mozgu prija i povećani unos vitamina Be, naročito vitamina Be 12 i Be 6. Oni smanjuju količinu aminokiselina, pa time usporavaju starenje i zakrečenje arterija.
Umerena i redovna fizička aktivnost je u vrhu lista preporuka. Šetnja, vožnja biciklom, ali i baštovanstvo i rekreacija doprinose povećanju dotoka krvi u mozak i podstiču njegov rad. Fizička aktivnost, objašnjava dr Kovačević, pospešuje rad svih organa, a pogotovu mišića, koji su najveći „depo” venske krvi. Krv odlazi u srce, odatle u pluća, pa iz levog srca u mozak i time ovaj važan organ dobija dovoljno hrane, a mi smo sposobni za umni rad.
Unuci – trening za moždane funkcije
Dr Kovačević voli da kaže da „čovek treba da radi i jača sve ono što nas čini ljudima”. Znači, da čita, piše, govori, računa... Ako starije gospođe vole da gledaju španske serije, to će, tvrdi on, dobro činiti njihovom mozgu. Jer, preporučuje se sve što čoveku pričinjava zadovoljstvo, a zadovoljan čovek je srećan.
Ako je verovati ovom psihijatru, a mnogo je iskustva iza njega, za mozak starijih osoba nema blagotvornije terapije od bavljenja unucima. Bake koje su odgajale unuke, tvrdi on, visprenije su, ispunjenije i zdravije od onih koje zarad pomodarstva to odbijaju i razvijaju se u nadžak-babe.
Kratkotrajna zaboravnost i loša koncentracija često su uzrokovani lošom ishranjenošću mozga šećerom. Naš sagovornik potvrđuje da mozak „voli” slatkiše. Uostalom, ko nije doživeo „pad” šećera i dobio savršen izgovor da se počasti čokoladicom ili bombonom.
Svakodnevno, bez griže savesti, može se uživati u čaši vina, pa i čaši i po. Prema izveštaju objavljenom u uglednom medicinskom časopisu „Nju sajentist”, jedan sastojak iz grožđa i vina pomaže obnovi neurona u mozgu. Dr Kovačević kaže da naročito polifenoli iz crnog vina, kao prirodni antioksidanti, pomažu radu mozga. On preporučuje do tri decilitra crnog vina na dan.
Za dva biljna preparata - ginko bilobu i kineski koren ženšen- tvrdi se i u svetu i kod nas da izrazito pomažu poboljšanju memorije i „mladosti” mozga. Naš sagovornik, međutim, više „tipuje” na domaći paradajz prepun kalijuma, ili banane, uz primedbu da svoju slavu ginko biloba i ženšen više duguju dobroj reklami nego što stvarno zaustavljaju senilnost i starenje mozga.
Za memoriju nema ničeg boljeg od kvalitetnog noćnog sna. San daje moždanim ćelijama priliku da se obnove i odmore.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 1
Pogledaj komentare