Ljubav za nove prijatelje

Želim vam prijatan boravak i druženje sa nama. A, kada prođe 13 meseci, verujem da ćete odavde poneti najlepše uspomene. I posle toga, i uvek, bićete nam dragi gosti.
Umesto klasičnog i uobičajenog pozdrava starešina i umesto da je to učinjeno u kasarni, mladiće iz Novog Sada, koji su se opredelili da vojni rok odsluže u civilu ovim rečima dočekala je Branislava Balaban, direktor Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici. I ne samo ona, već i ostali zaposleni i 150 mališana.
Druženje civilnih vojnika i stanovnika Dečjeg sela počelo je krajem prošle godine. U “decembarskoj klasi” došla su njih četvorica. Tri meseca kasnije, još dva... Sada se Dečje selo može pohvaliti da u svojoj “kasarni” ima 14 vojnika. “Naoružani” strpljenjem, dobrom voljom i ljubavlju prema deci lišenoj roditeljskog staranja, lako savlađuju sve “zadatke”.
- Svi naši vojnici su fakultetski obrazovani - sa ponosnom kaže Branislava Balaban. - Imamo neku vrstu privilegije da među onima koji se opredele za mogućnost civilnog služenja vojnog roka, dobijemo najbolje. Zadovoljstvo je obostrano, jer smo se sa njima baš sprijateljili.
Boris, Aleksandar, Robert, Igor, Gabor i ostali imaju svoje svakodnevne obaveze i zadatke. Ništa se ne prepušta slučaju. Deci pomažu u učenju, druže se, zajedno odlaze u bioskop...
- Mnogo toga je drugačije od kako su naši vojnici sa nama - sa osmehom će Mira Marković, učenica osmog razreda. - Generacijski su nam mnogo bliži, i sa njima možemo otvoreno da pričamo o svemu. Čak i da im poverimo neke tajne ...
NJeno mišljenje deli i dvanaestogodišnji Dejan Milenković. Stidljivo, tihim glasom kaže da mu mnogo znači njihova pomoć u savlađivanju školskog gradiva za šesti razred.
U kućici broj 4, u dnevnoj sobi zatičemo Miru, Jelenu, LJubišu, Gocu i Dejana. Na stolu rasprostrte knjige i sveske. Ulazak vojnika Igora, Borisa, Aleksandra i Roberta izmamio je osmehe. Srdačan pozdrav svedoči koliko su se sprijateljili.
- Zadovoljan sam što sam raspoređen baš u Dečje selo - objašnjava Boris Popov, psiholog po struci. - Ovde radim posao za koji sam se školovao: pomažem deci da lakše odrastu.
Apsolvent engleskog jezika Robert Pongo iz Novog Sada, služenje civilnog vojnog roka u Dečjem selu doživeo je kao nešto najlepše. Posebno je ponosan što je 35 “njegovih” đaka, stanovnika Dečjeg sela, popravilo ocenu iz engleskog jezika.
Vojnik Igor Bjelac, profesor fizičkog vaspitanja, kaže da u Selu ima najveću radost i najveće kritičare, a to su deca. Vojni rok od 13 meseca, koji će provesti u Selu, doživljava kao dobru pedagošku praksu za poziv kojim će se baviti, ali i kao smisleno provedeno vreme.

IZJAVA KAO ZAKLETVA
UMESTO svečanosti polaganja zakletve, 14 civilnih vojnika u Dečjem selu potpisuje izjavu: “Kao lice na civilnom služenju vojnog roka prihvatam u potpunosti raspored radnog angažovanja u skladu sa potrebom dece u Ustanovi i svojim ličnim afinitetima".

PLATA
SVIH 14 vojnika, koliko ih je trenutno na civilnom služenju vojnog roka u Dečjem selu, odreklo se plate u korist novih drugara - stanovnika Dečjeg sela. Odlučili su da sav novac potroše na zajednički izlazak - odlazak u piceriju.