Bez prava na blokadu

Teško je reći koje će stranke činiti novu vladu Srbije. Teško bi u ovom trenutku to rekli čak i lideri skupštinskih partija, a i nezavisni eksperti. 

Jedan od eksperata, dr Vladimir Goati, kaže da izjašnjavanjem o tome kako će biti formirana nova vlada ulazimo u polje visoke nesigurnosti, jer ovdašnji akteri su teško predvidljivi, s mogućim iracionalnim odlukama.

– Bitku na izborima za novi parlament, po broju osvojenih glasova, prvi put je dobila SRS. Ranije su radikali obično bili drugi. Ali, ako je ova partija dobila bitku, rat je dobio blok stranaka pobednica i na izborima dvehiljadite godine, ovog puta uz povratak SPO. Ta pobeda, doduše, nije tako ubedljiva kao na prošlim izborima, ali odnos je ipak šezdeset prema četrdeset. Pitanje je, međutim, da li će rukovodstva stranaka koje su dobile podršku na izborima biti spremna na odgovarajući dogovor, primećuje Goati.

• Šta je smetnja dogovoru?

– Na jednoj strani su programsko-političke razlike, jer različita su viđenja odnosa sa Crnom Gorom, statusa Vojvodine i drugih pitanja, ali verujem da je kompromis u tom domenu moguće postići. Teže je rešiti netrpeljivosti između vrhova stranaka.

• Da li je i njih moguće prevazići?

– Dogovor partija zahtevaju pre svega građani koji žele da vreme između dve vlade bude što kraće. U racionalnim državama taj period je veoma kratak. Treba imati u vidu i međunarodne institucije koje su u većini postkomunističkih zemalja veoma uticajne. I mi spadamo u te poluautonomne zemlje, tako da su i naše političke elite, u odnosu na međunarodne činioce – poluautonomne. Koliko god da su nespremne da slušaju jedne druge, moraju uvažavati evropske predstavnike koji su već saopštili svoje viđenje rezultata izbora. S tim što je postizanje dogovora stranaka takozvane demokratske opcije pre svega u njihovom interesu, jer bi neuspeh u formiranju vlade i, odmah potom, održavanje novih izbora, pokazao da ove partije blokiraju volju građana. Na sledećim izborima birači bi to i te kako sankcionisali.

• Pomenuto je i moguće formiranje koncentracione vlade koju bi činile praktično sve parlamentarne stranke?

– Mislim da je to skoro neverovatna mogućnost, i zbog programskih razlika među strankama, a i ako imamo u vidu izjave pojedinih lidera neposredno pred Novu godinu. Rekli su da ni na koji način neće ući u vladu sa strankama na vlasti iz predoktobarskog razdoblja.

Jaki a – sami

• Na primeru SRS se tako pokazuje da snaga partije ne zavisi samo od broja osvojenih mandata nego i od njenih koalicionih kapaciteta?

– Da, neke stranke ponekad nemaju s kim u koaliciju. One mogu da budu jake, a da njihov uticaj na donošenje odluka bude mali. Primer za to je nekadašnja pozicija KP Francuske, sa podrškom četvrtine birača. Ostale partije s njom nisu sarađivale. U takvoj situaciji stranka se menja i postaje prihvatljiva za druge, kao što je davno učinila KP Italije, ili ostaje izolovana, postepeno gubeći pozicije.

• Ako bi DSS, DS, G17 plus i SPO–NS formirali vladu, smatra se da bi ona bila privremena?

– Ima jedna dobra izreka koja kaže da su privremena rešenja u politici često dugotrajna. I DOS-u su 2000. predviđali kratak mandat, a koalicija je bila na vlasti tri godine. Uz to, novi parlament će u odnosu na stari više odražavati odnose snaga u društvu. Fiktivnih veličina nema, a ekstremni višepartizam je eliminisan.

• Toj promeni je najviše doprineo cenzus od pet odsto?

– Rezultati ovih izbora su rekvijem za male stranke koje su eliminisane iz parlamenta. Ako imamo u vidu i to da je 1. januara stupio na snagu novi zakon o finansiranju stranaka, koji stimuliše parlamentarne partije, a ne vodi računa o vanparlamentarnim, onda je jasno da će patuljaste organizacije van skupštine biti veoma skupa igračka. Izbori su, dakle, proredili prenaseljeni partijski prostor. Kao posledica te činjenice doći će do gubitka velikog dela ,,partijske aristokratije": partijska "plava krv", mnogi predsednici, potpredsednici i članovi glavnih odbora će nestati.

• Gde će nestati?

– Uslovno rečeno, u partijama je moguće razlikovati "plemstvo mača" i "plemstvo položaja". U prvoj grupi su osnivači partija, oni koji ih se lako ne odriču, dok su u drugoj ličnosti koje su dospele u njihove redove naknadno, da bi jačale "imidž" stranke ili kao finansijeri. Oni su slabije vezani za stranke i biće zanimljivo pratiti putanje ovih bivših partijskih aristokrata ka novim "aristokratijama".

Relativna snaga

• U novoj skupštini nema stranaka nacionalnih manjina?

– To je rešenje nepovoljno za Srbiju u celini, ali i za Srbe u susednim zemljama. Ako se traži da Srbi kao manjina budu zastupljeni u parlamentima u okruženju, onda i Srbija treba da obezbedi učešće ovdašnjih manjina. Cenzus od pet odsto je to onemogućio.

• Problem se može ublažiti ako stranke pobednice izaberu za poslanike i pripadnike manjina?

– Delimično da, jer manjine traže političke predstavnike pre svega iz svojih nacionalnih stranaka. Ipak, ako bi pripadnici manjina ušli i u vladu, problem bi bio ublažen. Mada je to teško postići u širokim koalicijama.

• I u uslovima kad i od neke male stranke zavisi da li će vlada uopšte biti formirana?

– Za razliku od prošlog mandata, sad se ipak zna relativna snaga svake stranke.

• Ali ni sad nisu isključene i neke preterane ambicije?

– Ako se to dogodi, i ako zbog toga vlada ne bude formirana, zaključak bi mogao da bude da su građani pokazali da su zreliji od političkih elita koje ne znaju da organizuju vlast na osnovu iskazane volje birača. To bi samo značilo da lideri nisu spremni na kompromise, niti mogu da sagledaju dalekosežne posledice svojih odluka. Bojim se da bismo u tom slučaju mogli da konstatujemo da su građani izabrali nezrela politička vođstva.

• Zaključak je da su Srbiji potrebni kompromisni političari, spremni na saradnju?

– U stranakama se manje-više stalno vodi borba između tvrdih ortodoksnih i pomirljivijih struja. Ortodoksni su za to da se na udarce od pre dva meseca odgovori istom merom, ali iako je to ljudski razumljivo, kad neko donosi odluke od kojih zavise milioni ljudi, onda se mora imati više odgovornosti nego u privatnom životu. Demokratija ne može bez takvih demokratski izabranih, tolerantnih lidera, spremnih na međusobne ustupke, rekao nam je na kraju razgovora dr Vladimir Goati.