Hiljadita privatizacija

U Agenciji za privatizaciju juče je proslavljen jubilej - na aukciji je prodato hiljadito preduzeće. Za protekle dve i po godine budžetski prihodi od privatizacije iznosili su 1,3 milijarde evra, a sa kupcima su ugovorene i obavezne investicije u visini od 750 miliona evra i ulaganja u socijalne programe od 260 miliona evra. Suma nije mala, ali njena visina neće mnogo uticati na suštinu polemike u kojoj Vlada Srbije trvrdi da smo imali najuspešniji privatizaciju od svih zemalja u tranziciji, dok će oponenti dokazivati da je dodadašnja privatizacija bila krajnje neuspešna. Izbori, naravno, neće pomiriti ove nepomirljive stavove, ali će posle njih verovatno biti jasnije - šta i kako dalje.

Za jubilej ipak valja priznati da je bilo i veoma uspešnih privatizacija. Uoči prodaje Beočinske cementare je, recimo, bilo dosta primedaba i zamerki. Ipak, ostaje činjenica da zaposleni u cementari nemaju razloga da se žale - Beočin je postao opština sa najvećim platama u zemlji. Da li će takve plate dostići i prestići zaposleni u fabrikama duvana u Nišu i Vranju ili u Beopetrolu tek ćemo videti. Možda će biti nezadovoljni kao radnici u Smederevskoj željezari, ali je činjenica jedino da je u svim ovim slučajevima ostvaren cilj da se prodajom preduzeća na naše tržite dovedu velike svetske kompanije koje će doneti ne samo svež kapital nego i otvoriti vrata svetskog tržišta i organizovati savremen i efikasan menadžment.

Nevolja je, naravno, što takvih primera zasad ima malo, ali za krupne prodaje ima još kandidata, kao što su Naftna industrija Srbije, Elektroprivreda Srbije, Telekom, pa i Mobtel kod kojeg tek treba utvrditi da li je vlasnički udeo države manjski ili većinski. Dobro je što je odlučeno da se takva preduzeća ne prodaju i dok se ne izabere nova vlada. Sitne prodaje će se nastaviti, a trebalo bi da se okončaju do polovine godine prodajom još hiljadu preduzeća.

Zvanično bi time privatizacija trebalo da bude završena, ali se to zapravo odnosi samo na prodaju manje ili više uspešnih preduzeća preko Agencije za privatizaciju na tenderima i aukcijama. Nova vlada Srbije će morati da se suoči sa ozbiljnim problemom kako prodati neuspešne. Dosadašnja prodaja preko sudova pokazala je dosta mana, pa je neophodno da se donese novi zakon o stečaju koji bi omogućio da i prodaja tih preduzeća bude dovoljno javna kao što je to ova na aukcijama i tenderima. Poseban je problem šta uraditi sa propalim gigantima kao što je Zastava u koju i danas odlaze poprilična državna sredstva. Nova vlada će, takođe, morati da donese i zakon o restituciji, odnosno vraćanju imovine nacionalizovane posle Drugog svetskog rata. Tu je, zatim, veća i potpunija kontrola o tome da li kupci izvršavaju obaveze koje su kupovinom preuzeli. Neki najsvežiji primeri kao onaj o poništavanju prodaje užičke mlekare pokazuje da će i tu biti još intervencija. Istražni organi moraće, zatim, efikasnije nego što su to činili dosad da provere da li su neki novi vlasnici kupovinom preduzeća zapravo oprali nelegalno stečene pare. Konačno, tu je i primer Knjaza Miloša koji pokazuje da kod prodaje akcija koje su u vlasništvu malih akcionara i države treba utvrditi neka pravila.

Sve u svemu - privatizacija ipak nije pri kraju. Biće oko toga još posla, još glavobolje, još ljutnji, a valjda i oduševljavanja.