Od nesanice pati svaki peti čovek

Loše spavate? Često se budite tokom noći? Umorni ste u toku dana? Hrčete? Hodate u snu? Imate česte noćne more?

Gotovo svaki čovek bar na jedno od ovih pitanja odgovoriće potvrdno, jer je bar jednom u životu iskusio problem sa poremećajem sna, koji je trajao neko kraće vreme i prošao. Ali malo ko zna da nesanica i drugi oblici poremećaja sna ozbiljno muče čak 20 odsto čovečanstva. Svaki peti čovek, otprilike, ima hronične probleme sa spavanjem, a samo mali broj specijalista lekara, i to najviše u Severnoj Americi i zapadnoj Evropi poslednjih 15 godina, bavi se ovom novom mukom savremenog čoveka.

- Posle najobičnije kijavice, nesanica je problem koji je najčešći u svetu i smatra se da od ovog problema pati između 10 i 30 odsto stanovništva planete. Može se takođe reći da u svakom trenutku oko 20 odsto stanovništva ima neki od problema poremećaja spavanja - kaže za „Blic“ dr Nikola Trajanović, naš jedini specijalista medicine spavanja, konsultant beogradske privatne klinike „Medijan“ i upravnik Klinike za poremećaj spavanja i budnosti u Torontu.

- Među ovih 30 odsto najveći broj je takozvanih tranzijentnih nesanica, prolaznih, izazvanih stresom, bolešću i slično. Tranzijentne nesanice su periodične, češće kod žena nego kod muškaraca, što afirmativno govori ženama koje intenzivnije doživljavaju sve što se dešava - kaže dr Trajanović.

Prema njegovim rečima, postoje tri vrste nesanica: prva je vezana za psihijatrijske poremećaje kao što su depresija ili hronično stanje anksioznosti.

- Dešava se često da psihijatrijski poremećaj počne nesanicom, ali i da poremećaj, na primer depresija, izazove nesanicu, tako da se pacijent nađe u začaranom krugu iz kojeg mu treba pomoć da izađe - napominje Trajanović.

Druga vrsta nesanice vezana je za medicinska oboljenja, kao što je oboljenje koštanog zglobnog tkiva, stanja hroničnog bola, hormonski poremećaji itd. Treća vrsta su takozvane primarne ili idiopatske nesanice, kod kojih se ne zna uzrok. One čine 10 odsto od ukupnog broja dijagnostikovanih nesanica.

Pored ovakvih problema, kaže dr Trajanović, dešavaju se i zanimljivi slučajevi: čovek dođe sa tvrdnjom da ne spava dovoljno, jednostavno misli da nije ni spavao. Posle snimanja, utvrdimo da je spavao i to dovoljno. Radi se o subjektivnom doživljaju nedovoljnog spavanja, što je takođe veoma važno.

Ljudi često pitaju koliko je sati spavanja potrebno da bi čovek mogao normalno da funkcioniše? Najbolji odgovor je - čovek je dovoljno spavao kada ustane sa osećanjem da se odmorio. To može biti i posle pet i posle deset časova. Dr Trajanović kaže da se raspon između pet i deset sati smatra graničnim. Svako spavanje koje traje kraće od četiri ili duže od 12 sati trebalo bi ispitati.

Veliki broj nesanica rezultat je toga što radimo stvari koje ne bi trebalo da radimo, a koje utiču na to da loše spavamo. Jednostavnije rečeno, nemamo poremećaj spavanja, ali se i ne pridržavamo mera higijene spavanja.

Takve mere stručnjaci svrstavaju u 16 tačaka i ako ih se čovek pridržava, jedna četvrtina može biti izlečena.

- Najvažnije je nekoliko stvari, kaže dr Trajanović. - Treba izbegavati kofein za koji se pogrešno veruje da je sedativ, a u stvari je stimulans. On kod manjeg broja ljudi pomaže lakšem uspavljivanju, samo kao deo rituala uspavljivanja. Zatim, izbegavati alkohol i cigarete nekoliko sati pre odlaska na spavanje.

Alkohol može u prvom delu noći da uvede u spavanje, ali zato prouzrokuje često buđenje u drugom delu sna.

Takođe, preporučuje se izbegavanje spavanja po danu, ali ako se već bez toga ne može, onda taj popodnevni san ne sme trajati duže od 20 minuta. Ko noću dugo ne može da zaspi, ne treba sebe ni da tera na spavanje, nego da ustane posle 20 minuta. Nemojte gledati na sat, kaže dr Trajanović, i zaključuje - čovek treba da spava samo onoliko koliko mu je dovoljno da se odmori, ni manje ni više.

- Postoje određeni poremećaji spavanja koji mogu da ostanu neprepoznati, a da izazivaju mnoštvo simptoma u budnosti - kaže za „Blic“ neuropsihijatar dr Vladimir Radivojević iz ordinacije „Medijan“. Tako na primer apneja u spavanju dovodi do jutarnjeg osećaja neispavanosti, glavobolja, smanjenja koncentracije, otežanog pamćenja, razdražljivosti i anksioznosti i stalnog osećanja umora. Najveći broj osoba koje imaju apneju u spavanju nije ni svestan šta im se dešava u toku spavanja i obraća se lekaru zbog tegoba koje imaju preko dana. Komplikacije apneje u spavanju mogu biti veoma ozbiljne pa i fatalne. Najčešće se javljaju arterijska hipertenzija, srčane aritmije i povećava se rizik od kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti, upozorava dr Radivojević.

Za ljude koji imaju hroničnih problema potrebno je ozbiljno lečenje koje, prema najnovijim naučnim saznanjima, treba da uključe kombinaciju bihejvioralnog tretmana i tretmana lekovima. Nažalost, bihejvioralna terapija nije uvek dostupna, dok se s druge strane lekovi vrlo često prepisuju bez prave indikacije ili u pogrešnom kontekstu. Poremećaj sna je ozbiljan problem koji utiče na zdravlje i skraćenje životnog veka, tvrde stručnjaci.

U Srbiji se ovaj problem slabo prepoznaje. Dr Trajanović kaže da najveći problem predstavlja ispravno dijagnostikovanje:

- Ono je često pogrešno zato što ni obična ni stručna javnost nije dovoljno edukovana, pa ni obaveštena o tome kako prepoznati poremećaje spavanja. Često se upravo ovi poremećaji proglašavaju drugim bolestima i na neadekvatan način leče.