Na potezu je premijer

Sve je, dakle, u previranju i znaku instrumentalizovanog radikalizovanja sa osnovnom ambicijom da se stvori takav oblik konfuzije u kojoj više neće biti centralna dilema (ni najbitnije) hoće li vlada Srbije (sa njom i DOS) preživeti parlamentarnu raspravu o poverenju, već da li će i na koji način uskoro biti okončana političko- parlamentarna agonija, koja je na dobrom putu da parališe kompletnu državu.

U Srbiji više ni profesionalnim hroničarima nije lako da makar samo pobroje šta se sve na političkoj sceni za sedam dana ispodešavalo. Još je teže objektivno proceniti šta se iza svakodnevnih "iznenađenja", "otkrića" i "slučajeva" valja. Najteže je, ipak, pouzdanije predvideti da li je i kakav izlaz iz sadašnjeg svekolikog mrcvarenja moguć a da to ne bude puko tabloidno naklapanje o nekakvim "već dogovorenim scenarijima" za izbore.

No, šta je – tu je: ministar policije Mihajlović – samo što je na svoj lidersko-funkcionerski konto uknjižio (ili se bar ponadao da će mu to poći za rukom) pregršt patriotskih poena izjavom da mu ne pada na pamet da "bude izdajnik" i generale Lukića i Lazarevića hapsi i isporučuje Hagu – našao se odjednom na novim mukama. Najpre, kako da odgovori na optužbe "malog štetočine" (Dinkića) i objasni otkud mu 13 do 17 privatnih firmi, da li je pokupio 2,5 miliona evra od informativne kompjuterizacije MUP, a zatim jesu li njegovi žandarmi zaista tukli ili samo "prijateljski" gurali Smiljanićeve "ratoborne" sindikaliste.

DSS kao sindikalni mentor

U Skupštini je, u međuvremenu, završena debata o poverenju Nataši Mićić, započela rasprava o vladi, ali još zadugo nećemo znati da li je predsednica parlamenta "prošla", još manje kako će vladin kabinet, kad se "propitivanje" završi (ako se ikad dokrajči), proći. Živković je, usput, u Brazilu i formalno verifikovao najnoviji socijaldemokratski imidž svoje DS, pa mu sada preostaje da radničkom svetu u Srbiji, koji mu je, po logici stvari, socijalna baza – umesto što mu prebrojava ispijene vinjake – razjasni u kakvoj to "normalnosti" živi ako ga surovi vladin neoliberalizam izbacuje na ulicu i gura u očaj. A Srbiju pretvara u privatno vlasništvo stotinak ili nešto više prebogatih, a i dalje na novac, moć i uticaj jako alavih porodica. U tome će mu – ako bude (Živković) raspoložen – svakako pomoći vladin doskorašnji štićenik Nemanja Kolesar, koji je, nakon tri meseca nagađanja i pogađanja, priznao da je utajio porez i da mu preti zatvor. Kao što bi mu, nema sumnje, pripomogli i ministarka Rašeta i njen kolega Mihajlović tako što bi potvrdili da im sukob biznis-interesa nije bio neka naročita smetnja.

Nešto bi, opet, morao da pojašnjava i raspojasani sindikalni lider Smiljanić. Najpre, gde mu nestadoše obećanih 50.000 buntovnih radnika i nisu li rvačke scene ispred Skupštine Srbije u neku ruku osvetnički pokušaj bivšeg režimskog sindikata da vladi vrati milo za drago što se drznula da mu oduzme "vlasništvo" nad pozamašnom sindikalnom "imovinom". "Šarmantni i govorljivi Mika", međutim, već ima razloga za zadovoljstvo: baza mu se baš i nije odazvala a ipak je stvorio neviđenu frku ušavši u klinč sa "demokratskom" policijom. Povrh toga, izazito političkim zahtevima (pad vlade, vanredni izbori) pridobio je za sebe – koga bi drugog – stare "crveno-crne" političke pajtaše, socijaliste, radikale i arkanovce. Zadovoljstvo mu je tim veće što mu je pošlo za rukom da i samog Koštunicu primora da konačno batali svoje "principijelno" akademsko-kabinetsko distanciranje od "ulične demokratije" (iz vremena građanskih protesta protiv Miloševića) i pređe na teren agilnog sindikalnog političkog mentora. Sve u maniru "dok ne oborimo nenarodni dosovski režim bio bi pravi luksuz lišiti se usluga jednog, istini za volju, kompromitovanog sindikata, još iskompromitovanijih socijalista, radikala i Pelevićevih nacionalista". Pa neka neko posle kaže da ima nečeg "čudnog, neprirodnog i zlokobnog" u kolaboraciji osvedočenih demokratskih legalista sa onima koji sa parlamentarne govornice pozivaju vojsku i policiju da izvrše državni udar, prizivaju krvoproliće i koji kao da jedva čekaju da "transformisana" policija udari svom snagom po Smiljanićevim aktivistima.

Forsiranje haosa

U takvom "uzbudljivom" ambijentu, naravno, malo je ko primetio da je nemački kancelar Šreder boravio u Beogradu (osim po novom saobraćajnom kolapsu) i da "zahuktala" predsednička predizborna kampanja ulazi u samu završnicu. Još je teše bilo uočiti da – dok traje besomučna bitka za obaranje jedne i uspostavljanje nove vladavine Srbijom – neko uopšte ozbiljnije razmišlja o evropskim integracijama, nastavku (novembarskom) pregovora o Kosovu, srpsko-crnogorskim odnosima, ali i o uvođenju viza za putovanja kroz Mađarsku, mukama stanovnika beogradskih naselja Konjarnik i Mirjevo...

Sve je, dakle, u previranju i znaku instrumentalizovanog (doduše, očekivanog jesenjeg) radikalizovanja sa osnovnom ambicijom da se stvori takav oblik konfuzije u kojoj više neće biti centralna dilema (ni najbitnije) hoće li vlada Srbije (sa njom i DOS) preživeti parlamentarnu raspravu o poverenju, već da li će i na koji način uskoro biti okončana političko-parlamentarna agonija, koja je na dobrom putu da parališe kompletnu državu.

Vlada, koja trenutno trpi udarce i pritiske gotovo sa svih strana, praktično nema izbora. Čak i ako zaista ima najmanje 126 poslanika i prođe parlamentarnu proveru poverenja, jasno je da time neće rešiti nijedan ozbiljniji problem. Ruke će joj biti u velikoj meri vezane, parlament blokiran, a povremene afere će joj dodatno umanjivati kredibilitet. Svako dalje odugovlačenje raspleta ići će, u stvari, na ruku isključivo opoziciji koja će imati više i vremena i argumenata da političke strasti dovede do usijanja, a demokratski izlaz iz svega toga učini još komplikovanijim i riskantnijim.

U tom smislu, bez obzira kako će se završiti trenutno parlamentarno maltretiranje Srbije i njenih građana, hoće li prevagu odneti vlast koja je izgubila inicijativu, ili opozicija koja se ni po čemu nije odrekla sindroma destrukcije i opstrukcije, na potezu mora biti – Živković. Ako, pak, taj (očekivani) potez izostane, situacija u Srbiji će se nastaviti još radikalnijimm forsiranjem haosa.