Stabilnost? Kakva stabilnost?

OLIGARSI NA METI

Ime: Mikhail Khodorkovsky

Posedovao ranije: Yukos

Poseduje danas: Yukos (za sada)

Zvanični prestup (i godina kada je optužen): Pronevera, utaja poreza (2003)

Stvarni prestup: Postao je suviše moćan

Sudbina: Tek će se o njoj odlučiti…

Ime: Roman Abramovich

Posedovao ranije: Sibneft, polovinu ruskog aluminijuma

Poseduje danas: Keš, fudbalski klub Chelsea

Zvanični prestup (i godina kada je optužen): Izbegavanje plaćanja poreza (2001)

Stvarni prestup: Mešao se poslove Gazproma, postao je suviše pohlepan

Sudbina: Guverner Čukotke, penzija?

Ime: Vagit Alekperov

Posedovao ranije: Lukoil

Poseduje danas: Lukoil

Zvanični prestup (i godina kada je optužen): Utaja poreza (2000)

Stvarni prestup: Najverovatnije privatan sukob

Sudbina: Još uvek je u poslu

Ime: Vladimir Potanin

Posedovao ranije: Interros

Poseduje danas: Interros

Zvanični prestup (i godina kada je optužen): Pronevera (2000)

Stvarni prestup: Nejasno

Sudbina: Još uvek je u poslu

Ime: Boris Berezovsky

Posedovao ranije: ORT, RTR (TV stanice)

Poseduje danas: Keš, lepe kuće

Zvanični prestup (i godina kada je optužen): Malverzacije, pranje novca (2000)

Stvarni prestup: Napadi na Putina

Sudbina: Egzil

Ime: Valdimir Gusinsky

Posedovao ranije: NTV

Poseduje danas: Keš, lepe kuće

Zvanični prestup (i godina kada je optužen): Malverzacije, pranje novca (2000)

Stvarni prestup: Napadi na Putina

Sudbina: Egzil

Najveći broj posmatrača se makar slaže u jednoj stvari: da je kampanja tužilaca protiv najveće ruske naftne kompanije, Yukos, koja je kulminirala hapšenjem njenog šefa i najvećeg deoničara, Mikhaila Khodorkovkog, izvedena uz odobrenje Vladimira Putina. Niko osim njega, opšta je pretpostavka, ne bi mogao da sankcioniše hapšenje najbogatijeg čoveka u zemlji i najpoznatijeg biznismena. Ali malo je verovatno da je Mr Putin odobrio način na koji je to izvedeno zbog čega se hapšenje pretvorilo u neku vrstu političke i makroekonomske krize i potreslo moskovksu berzu i rublju. Odista, zbog ove afere mnogi investitori su počeli da se osećaju isto nekomforno kao i Khodorkovsky, naročito nakon što su u četvrtak 30. oktobra ruski zvaničnici konfiskovali 44% deonica u Yukosu. Glavni čovek u Kremlju podneo je ostavku zbog ove afere.

Još od prvog hapšenja Yukosovog deoničara, Platona Lebedeva, u julu, koje je usledilo nakon istrage o zloupotrebama u Yukosu i sličnim kompanijama, Moskva je preplavljena teorijama zavere o motivima koji stoje iz svega toga. Khodorkovsky je bio očigledna pretnja moći i same države i ljudi koji su povezani s državnim kompanijama. On je navodno iskoristio svoju lobističku moć u parlamentu kako bi blokirao donošenje nacrta zakona o oporezivanju naftne industrije, kritikovao je vladinu politiku vezanu za naftovode, tokom jednog javnog sastanka sa Putinom izjavio je da u državnim firmama caruje korupcija, i nagovestio da u budućnosti može imati političke ambicije.

Ali da li je kampanju protiv Yukosa započeo Putin kao odgovor na rastući politički uticaj Khodorkovskog? Ili je, kao što Yukos to neprekidno ponavlja, to delo grupe ljudi iz Kremlja, uglavnom povezanih sa tajnom službom, koji se bore za kontrolu protiv drugog klana u Kremlju koji je povezan sa velikim biznisom? Da li je konačni cilj bio da se konfiskuje bogatsvo Khodorkovskog, da se ugasi njegova politička vatra, ili da se odfikari komad imperije koju gradi od kada je devedesetih za crkavicu došao do državne imovine, kao što su to učinili i neki drugi ključni "oligarsi"? Da li je to bio pokušaj da se preplaše strane kompanije i odvrate od kupovine deonica u Yukosu – i ExxonMobil i ChevronTexaco razmatraju upravo takav potez – kako bi ruska nafta ostala u ruskim rukama? Ili je to samo bio pokušaj ratosiljavanja Khodorkovskog pre nego što ove firme izvrše kupovinu, jer sa velikim stranim partnerom on bi bio gotovo nedodiriv?

Najverovatnije objašnjenje je miks svega ovoga. Khodorkovsky je sebi napravio više nego dovoljno neprijatelja koji ga mogu dovesti u neprilike. Pojedini smatraju da je možda Putin odobrio istragu Yukosa ne shvatavši do čega to može dovesti. Ili je možda jednostavno pomislio da će Khodorkovsky postupiti racionalno i povući se. Umesto toga, međutim, naftni baron je nastavio da daje izjave kako ka vlasti gone, kupio je jedne dnevne novine (medijske kompanije koje kontrolišu oligarsi su jedan od Putinovih najozbiljnijih problema) i dalje bio politički vrlo uticajan: početkom meseca, 101 poslanik u Dumi, donjem domu parlamenta, potpisao je pismo predsedniku sudskog veća koje je vodilo istragu u Yukosu, u kojem se žale zbog navodnog lošeg postupanja prema jednom od osumnjičenih. Alexander Voloshin, glavni čovek u Kremlju i čovek koji nije u prijateljskim odnosima sa klanom iz tajne službe koji je nasrnuo na Khodorkovskog, podneo je ostavku zbog hapšenja naftaša; Putin je u četvrtak najavio Voloshinov odlazak. Dmitry Medvedev, koji je bio predsednik Gazproma (još jedan rusku energetski gigant), došao je na njegovo mesto.

Imajući sve to u vidu, hajka na Khodorkovskog slična je kampanji protiv Vladimira Gusinskog i Borisa Berezovskog, dva magnata, danas u egzilu, kojima je pre tri godine konfiskovana imovina. I tada je Putin fingirao da nema veze sa aferom; ali postalo je jasno da su ta dva čoveka, obojica bliski savetnici Putinovog prethodnika Borisa Yeltsina, kažnjena jer su odbili da se pridržavaju Putinove nagodbe sa oligarsima da se drže dalje od politike. Kada su ova dvojica otišla, oni biznismeni koji su poštovali pravila mogli su slobodno da uvećavaju svoje bogatstvo.

Mnogi su, kao što se i očekivalo, nezadovoljni zbog činjenice da hapšenje Khodorkovskog može negativno da utiče na poverenje investitora. U ponedeljak je došlo do pada na ruskim berzama kada su pale deonice Yukosa. U sredu su se deonice ove firme još više srozale, nakon što je objavljena vest da tužioci nastoje da još jednom velikom deoničaru, Vasilyju Shakhnovskom, oduzmu parlamentarni imunitet kako bi odgovorio na optužbe za utaju poreza. U četvrtak (nakon što su Khodorkovskom oduzete njegove deonice), deonice Yukosa su od njegovog hapšenja izgubile više od četvrtine vrednosti, mada im je vrednost delimično skočila u petak.

U međuvremenu, za strance koji vode biznis u Rusiji, hapšenje Khodorkovskog deluje obeshrabrujuće, ali ne mora obavezno da promeni njihove stavove; većina je svesna da njihova najbolja zaštita još uvek nije zakon već krysha, ili "krov" – dobra veza s vlašću. Putin, najbolja veza od svih, u ponedeljak je rekao da neće sklapati nikakve nagodbe čime bi se ograničila istraga u Yukosu, ali je rekao i da od toga neće praviti širu kampanju protiv onih koji su se obogatili 1900ih. Pozvao je da se prekine sa "svim špekulacijama i histerijom" oko hapšenja, a u četvrtak je rekao investicionim bankarima da njegova podrška tržišnoj privredi ostaje nepromenjena.

Histerično ili ne, pojedini bogati Rusi sada imaju utisak da je njihova zemlja manje bezbedno mesto. Priliv kapitala koji je doveo do skoka na berzi početkom godine počeo je od hapšenja Lebedeva da se pretvara u odliv novca. Neki biznismeni, kao što je Roman Abramovish – naftni magnat koji je kupio Chelsea, najjači engleski fudbalski klub – konstantno rasprodaju svoj ruski kapital. Ostali su jednostavno otišli: Leonid Nevzlin, jedan od saradnika Khodorkovskog, nedavno je zatražio izraelsko državljanstvo. Novac ovih oligarha igrao je bitnu ulogu u izgradnji ruske privrede; jedan značajan izvor tog rasta, koji Putin očajnički želi, biće izgubljen.