Gardijan ishvalio muziku u Jugoslaviji: "Zemlja se zbog rata raspala, a kultura je preživela"

Ova zemlja više ne postoji jer se raspala na delove nakon rata u devedesetim godinama. Ali pre nego što su se pojavile linije ekonomskih i etničkih grešaka i podela, Jugoslavija je prešla granicu između Istoka i Zapada te na neko vreme postala uspešan socijalistički eksperiment s otvorenim društvom i živahnim kulturnim životom. Jugoslovenska disko, postpank i elektronska muzika napredovala je sedamdesetih i osamdesetih godina, ali je uglavnom bila zaboravljena sve do nedavnih napora hobističkih arhivista i specijalnih izdavačkih kuća, piše Gardijan (The Guardian).

Počelo je opsesivno kopanje po ovom zaboravljenom kutku popa, ponovnim izdavanjem nosača zvuka (poput kompilacije Pop Not Pop, koju je objavila izdavačka kuća Light in the Attic) ili objavama na Jutjubu, na kojem kanali s jugoslovenskom muzikom imaju stotine hiljada pregleda. Ova je muzika stigla čak i do Kendrika Lamara kada je producent 9th Wonder iskoristio pesmu Ostavi trag jugoslovenske grupe Septembar iz 1976. godine za Lamarovu pesmu Duckworth.

Sve je počelo u dvorani u Novom Beogradu

Sve je počelo još u onoj sportskoj dvorani u Novom Beogradu. Promoter i DJ Boban Petrović otvorio je klub 1967. godine radi osiguranja mira, odnosno "bratstva i jedinstva", što je bio slogan ove balkanske države predvođene maršalom Titom, antifašističkim partizanom koji je bio predsednik Jugoslavije od 1953. do svoje smrti 1980. Petrović je bio među prvima koji su fank, bugi i disko doneli među jugoslovenske mase.

Petrović je naporno radio na stvaranju ugodnog okruženja. "To nije bilo samo mesto za ples, tamo se stvarao ukus za muziku i modu. Pokušavao sam da prenesem atmosferu sa svog rođendana i rođendana mojih prijatelja, čak sam se odlučio za nameštaj sličan kao u mojoj dnevnoj sobi", govori Boban Petrović za Gardijan.

Kao dete, Petrović je s prozora njihovog stana puštao uvezene ploče Elvisa i Glena Milera koje su kupovali njegovi roditelji. "Tako sam verovatno bio prvi DJ na tom području", kaže ironično. Ovaj ambiciozni fudbaler s 18 godina bio je pred potpisivanjem ugovora s beogradskom Crvenom zvezdom, ali povreda kolena koja mu je prekinula karijeru usmerila ga je prema muzici. Osnovao je disko-pop bend Zdravo, u kojem je pevao i svirao klavijature. Petrović je takođe uživao lokalnu reputaciju solo izvođača, objavivši 10 singlova i dva fank, pop i disko albuma, ali njegove su međunarodne težnje isparile kad su propali razgovori s diskografskim kućama u Londonu.

Novi talas

Početkom osamdesetih, neizvesnost u vazduhu izazvala je nešto drugo – novi talas ili novi val – jugoslavenski nju vejv s postpank i eksperimentalnom elektronskom muzikom, podstaknut sličnim zvukovima u Britaniji.

Niz novih bendova, poput Haustora i Boe iz Zagreba, Električnog orgazma i Idola iz Beograda i Videoseksa iz Ljubljane, izazvao je skromnu pažnju u međunarodnom muzičkom svetu. Elektronska muzika isprva je bila "potpuno andergraund", ističu vlasnici Diskoma, s umetnicima koji traže nove mogućnosti izražavanja. Nedostatak opreme – u Beogradu je postojao samo jedan roland TR-808 – naterao je muzičare na kreativnost.

U međuvremenu, u Skoplju u Makedoniji, još jedan od retkih rolanda 808 u Jugoslaviji bila je u posedu Kirila Džajkovskog, koji je osnovao Bastion s pevačicom Anom Kostovskom, tekstopiscem Milčom Mančevskim i Ljubomirom Stojsavljevićem na basu. Grupa je potrajala kratko vreme, ali njen se uticaj snažno osetio.

Još u srednjoj školi i uz pomoć svojih roditelja Kiril Džajkovski, koji je danas poznati elektronski muzičar koji se vratio iz Australije i sada živi u Skoplju, nabavio je jedan sintisajzer, jednu ritam-mašinu i jedan kasetofon s četiri trake. "To je sve s čime sam mogao da radim. Ali to su bili klasični primerci opreme, imao sam osamstoosmicu i sintisajzer jupiter-4 roland. Nisam imao sekvencer pa se sve snimalo uživo na traci", kaže Džajkovski.

Suptilnija cenzura

"Ljudi se lako zabune, Jugoslavija nikad nije bila deo Istočnog bloka. U kreativnom smislu, to je bilo zaista lepo razdoblje. Moja sećanja na to vreme ne kvari politika ili slično."

Za razliku od SSSR-ovog često restriktivnog pristupa kulturi, vlasti u Jugoslaviji uglavnom su ostavljale svoje muzičare na miru. Kad se cenzura ipak događala, bila je suptilnija, smatra Petrović, koji se priseća kako su nakon jednog njegovog komentara u kojem je prozvao nacionalnu vladu zbog zagađenja njegove pesme misteriozno nestale s radija.

"Nosimo nostalgiju za svim što je Jugoslavija predstavljala, ne samo za muzikom"

Ova vrsta represije pojačaće se s nadolazećim sukobom. Pažnja sveta usmerena je na Jugoslaviju 1991. godine, kada je započeo najbrutalniji evropski ratni sukob nakon Drugog svetskog rata. Tokom gotovo jedne decenije komšije su se okrenule jedni protiv drugih, a izraz "etničko čišćenje" prvi put je ušao u engleski leksikon.

Osim trenutnog ponovnog otkrića popa iz doba Jugoslavije, ostala su i lepa sećanja na staru ujedinjenu državu u celini, koja je prema rečima muzičara s kojima je Gardijan razgovarao zaista živela svoj moto mira, bratstva i jedinstva. Petrović kaže da je životni standard bio toliko dobar da je svojim američkim prijateljima govorio kako se kalifornijski način života koji uzdižu Bič bojs (Beach Boys) pre mogao pronaći u Jugoslaviji. Jevtić dodaje: "Mama mi je bila iz Hrvatske, tata iz Srbije, ali nikad se nismo tako identifikovali. Prilično je teško za sve nas koji smo odrasli u Jugoslaviji i koji smo se osećali zaista slobodnim da prihvatimo da više ne postoji. Nosimo nostalgiju za svim što je Jugoslavija predstavljala, ne samo za muzikom."