Deset događaja na Kubi u 2002. godini

1. Solidarnost sa petoricom heroja, zatvorenika Imperije.

Svi dobri ljudi celog sveta počeli su da shvataju užasnu nepravdu počinjenu protiv Renea Gonsalesa, Herarda Ernandesa, Antonija Gerera, Ramona Labanjina i Fernanda Gonsalesa, a već je i osnovano 90 Komiteta solidarnosti u 52 zemlje radi odbrane slučaja pet kubanskih heroja, političkih zatvorenika u Sjedinjenim Američkim Državama zato što su se borili protiv terorizma. U tom smislu je Leonard Vajnglas, Gererov advokat, podneo predlog kojem su se pridružili i ostali advokati odbrane da se, pošto su pronađeni novi prekršajni dokazi, održi novo suđenje, imajući u vidu nepovoljne uslove sa kojima su morali da se suoče pre godinu dana tokom slučaja, u nimalo nepristrasnom sedištu Majamija, Florida, a koji ih je osudio na veoma stroge kazne usred jednog mutnog i nameštenog procesa.

2. Idejna bitka

Predani idejnoj bici, započetoj odmah posle otmice dečaka Elijana u Sjedinjenim Američkim Državama, Kubanci su udvostru ili svoje napore u cilju sticanja obrazovanijeg naroda a, samim tim, i slobodnijeg da se bori za svoja shvatanja demokratije i za društveni razvoj. Okrugli stolovi na televiziji, otvorene tribine revolucije i marševi borbenog naroda, predstavljali su odgovarajući okvir za odbranu njegovih principa suverenosti i nezavisnosti, čemu se pridružila ove godine i rekonstrukcija škola, prvenstveno u prestonici zemlje, kao i obnova škola sa maksimalnim kapacitetom od 20 učenika, što postavlja Kubu na čelo onih sa istim ciljevima, što je još uvek san, čak i za neke razvijene zemlje. Ključni elementi idejne bitke su i razvoj veoma značajnih socijalnih programa, kao što su obučavanje učitelja i bolničarki u večernjim školama, škole za socijalne radnike i nastavnike umetnosti i kurs za opšte usavršavanje.

3. Narod podržava Predlog o izmenama u Ustavu 

Podnet od strane masovnih organizacija kao odgovor na nametljivi i agresivni govor predsednika Sjedinjenih Država, Džordža Buša, održanog 20. maja, Predlog o izmenama u Ustavu postaće narodni pokret u kojem će Kubanci pokazati svoje jedinstvo, kako u masovnim marševima koji su se proširili na celu zemlju, tako i u akciji skupljanja potpisa za podršku predloga podnetog Parlamentu. Tako je 99,25 odsto građana sa pravom glasa potpisalo peticiju kojom bi se, pošto je odobri Parlament, utvrdilo voljom naroda da je na Kubi socijalizam nepobitan.

4. Pobedili smo letećeg neprijatelja.

Ponovo je zapretio komarac Aedes Aegypti i ponovo je kubanski narod, pod Fidelovim vođstvom, pobedio, ovog puta za samo 70 dana. Stepen zaraze prenosnog agensa denge smanjen je na najniže pokazatelje u periodu od januara do marta meseca, kada su jedanaest hiljada muškaraca i žena preuzeli na sebe zadatak da povedu odlučujuću bitku protiv ovog vektora, a uz pomoć cele zajednice, pretvorili su Kubu u jedinu zemlju koja je uspela da zaustavi napredovanje ovog tako opasnog letećeg neprijatelja.

5. Pobeda u Organizaciji Ujedinjenih Nacija

Dana 12. novembra, na 57. redovnom zasedanju, Generalna skupština OUN-a se po jedanaesti put zaredom izjasnila za ukidanje blokade koju SAD održava na Kubi, ovog puta sa ogromnom većinom od 173 zemlje u korist predloga podnetog od najvećeg ostrva na Antilima, četiri uzdržanih i samo tri protiv (SAD, Maršalska ostrva i Izrael).

6. Fidelova putovanja

Kito, glavni grad Ekvadora, dočekao je Vrhovnog komandanta Fidela Kastra, čiji je boravak bio kratak ali intenzivan, a koji je pozvan na ceremoniju otvaranja čovekove kapele ("La Capilla del Hombre"), dela za kojim je žudeo Osvaldo Gvajasamin, kao simbol kulturnog identiteta između njegove zemlje i ostalog dela Latinske Amerike; predstavlja osudu rata i nadu za stvaranje jednog pravednijeg društva. Fidel će tom prilikom okarakterisati iberoameričkog slikara kao genija likovnih umetnosti, gladijatora ljudskog dostojanstva i proroka budućnosti. Zatim će se susresti sa članovima Konfederacije indijanskih naroda Ekvadora i sa mnogočlanom delegacijom ekvadorske Organizacije za koordinaciju solidarnosti sa Kubom i uverio ih je da će doći dan kada će čovečanstvo biti Otadžbina svih. Ove godine je kubanski predsednik učestvovao u Montereju, Meksiko, na Svetskom samitu o finansiranju razvoja, konferenciji održanoj pod pritiskom Sjedinjenih Država, na kojoj će Kuba opet govoriti otvoreno. Nekoliko dana kasnije, sam Fidel će uvideti da je potrebno da se otkrije istina vezana za ovaj skup, proganjanja i pritisci vršeni na Kubu da bi se sprečilo njegovo prisustvo ili da bi se ubrzao njegov povratak u rodnu grudu odmah po održanom govoru, što je i učinjeno.

7. Izložba poljoprivredno - prehrambenih proizvoda iz Sjedinjenih Američkih Država

Prvi put posle više od četiri decenije bez ikakvog trgovinskog kontakta, organizovana je u Havani izložba američkih proizvoda; skup koji će Fidel nazvati istorijskim i u kojem je učestvovalo 700 poslodavaca iz 33 države ovog Saveza. U 2002. godini značajno je i to što je naša zemlja kupila u gotovom prehrambene proizvode od Sjedinjenih Država u vrednosti od 140.000.000 dolara, kao i poseta 126 delegacija različitog tipa.Takođe je veoma važna poseta bivšeg predsednika SAD, Džejmsa Kartera, dobitnika Nobelove nagrade za mir u 2002, koji je poremetio rad funkcionera Bušove administracije vezan za navodnu nameru Ostrva da proizvodi oružje za masovno uništenje. Bivši mandatar je takođe zatražio prekid blokade.

8. Nacionalna sportska olimpijada

Zbog opasnosti koja je pretila bezbednosti naših sportista prilikom učešća na XIX Centralnoameričkim i Karipskim igrama u San Salvadoru, kao i da se ne bi obustavila priprema atletičara, organizovana je i Nacionalna olimpijada kubanskog sporta koja je za 13 dana okupila 1.585 najboljih predstavnika u 33 discipline. Ekipa Orientales je postala šampion sa 119 zlatnih medalja, 97 srebrnih i 102 bronzane. Iza nje bile su ekipe Centrales i Occidentales. Posebnu pohvalu zaslužuje i gigantska simultana partija šaha koja je održana na Trgu Revolucije sa 11.320 šahovskih tabli. To je bio pravi svetski rekordu kojem je učestvovao i Vrhovni komandant Fidel Kastro. U opštem smislu, ovo je bila uspešna godina za kubanske sportiste koji su osvojili 59 medalja na svetskim takmičenjima i 9 na svetskim kupovima.

9. Cikloni čija imena nećemo zaboraviti

Uragani Isidora i Lili su u razmaku od 11 dana zahvatili Ostrvo Mladosti i Pinar del Rio i izazvali gubitke u vrednosti od 713.000.000 dolara. Iako oba nisu dostigla jačinu uragana Mišel u novembru 2001, prouzrokovali su štetu u skoro 92.300 stambenih objekata, od kojih se 17.000 potpuno srušilo. S druge strane, 26. oktobra održao se skup na kojem je proglašen potpuni oporavak zemlje od udara ciklona Mišel, koji je naneo gubitke od 1.966.000.000. dolara posle njegovog tragičnog prolaska preko skoro cele nacionalne teritorije. Tom prilikom, Fidel je pohvalio napore naroda i volju da se završe radovi za godinu dana, a da se istovremeno nastavi sa prioritetnim programima Revolucije, bez obzira na složenu ekonomsku situaciju koju proživljava svet danas.

10. Samit Karipske zajednice (CARICOM) i posete šefova država

Jedini izlaz za naše narode je integracija i saradnja, istakao je Vrhovni komandant Fidel Kastro 8. decembra na Samitu održanom u Havani povodom tridesetogodišnjice diplomatskih odnosa sa Barbadosom, Jamajkom, Gvajanom i Trinidadom i Tobagom. U prisustvu šefova država ili vlada karipskih zemalja, vođa Revolucije je ponovo izrazio spremnost Kube da podrži inicijativu za Karibe u borbi protiv virusa side i istovremeno najavio spremnost najvećeg ostrva na Karibima da podnese zahtev za pristup Ekonomskom sporazumu iz Kotonua. Osim toga, tokom ove godine Kuba je uspostavila ili normalizovala diplomatske odnose sa Hondurasom, Kirivatijem, Istočnim Timorom, Ostrvom Kuk, Nauru, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Ostrvom Fidži i Kraljevinom Tonge, povećavši tako broj država sa kojima je Kuba uspostavila veze na 181. Osim toga, Havanu je u ovih dvanaest meseci posetilo 646 stranih delegacija iz 116 zemalja i 23 međunarodnih organizacija, uključujući i 23 šefova država i vlada, tri potpredsednika, četiri premijera, 17 kancelara i 93 ministra iz drugih sektora.