Nemačka ne funkcioniše

"MI SMO bogata zemlja i to nameravamo da budemo i dalje". Tako kaže Gerhard Schroeder u novogodišnjoj poruci nemačkom narodu. S druge strane, čini se da ni Schroeder ni mnogi Nemci nisu u potpunosti shvatili u kojoj meri su promene neophodne da bi ova zemlja održala prosperitet posleratnih godina. Nedugo nakon Schroederove izjave, podaci su pokazali dalji pad u nemačkoj proizvodnji. Izgleda da je čak i izvoz oslabio, delom i zbog porasta vrednosti eura zbog čega su nemački proizvodi postali manje konkurentni na svetskom tržištu.

Kancelar je u poruci ukazao na neophodnost reformi, govorio je o potrebi za fundamentalnim promenama - međutim, posle više od četiri godine na vlasti, njegova novoizabrana vlada nije pokazala naročitu želju za sprovođenjem nepopularnih mera. Da ironija bude veća, popularnost vlade neverovatno je pala upravo zbog njene neodlučnosti. Samo nekoliko nedelja od kako je započela s radom, Schroederova popularnost je vrtoglavo padala, više i brže u odnosu na bilo kog savremenog nemačkog kancelara. 

Nisu samo poslodavci izgubili poverenje u vladu. Podrška od strane sindikata, koji tradicionalno stoje iza Schroederovih Socijaldemokrata, takođe opada. 6. januara, pregovori s ciljem da se izbegne eventualni štrajk nekoliko miliona zaposlenih u javnom sektoru propali su pošto su vladini poslodavci odbili predloge arbitraže da se postigne kompromis oko visine nadnica. Ukoliko na finalnoj rundi razgovora ove nedelje ne bude postignut dogovor, smatraju lideri sindikata, Nemačku će zahvatiti generalni štrajk javnih radnika koji nije viđen od 1992. Ekonomisti tvrde da takav zastoj može gurnuti Nemačku nazad u recesiju.

Vlada nije u poziciji da bude velikodušna prema svojim zaposlenima s obzirom da je budžetska politka jedna od njenih najvećih glavobolja. Nemačke vlade su propustile priliku da tokom komfornijih devedesetih godina konsoliduju fiskalnu politiku, tako da sada Schroeder i njegove kolege pljaćaju ceh.

Ograničenja zbog potreba stabilnosti euro zone znači da će vlada morati da stegne kaiš, ne da ga olabavi. Smanjenje poreza planirano za ovaj mesec odloženo je za sledeću godinu kako bi vlada mogla da pokrije ekstra troškove usled letošnjih poplava i ispuni uslove pakta stabilnosti. Ti uslovi su već olabavljeni kako bi se Nemačkoj, Francuskoj i Italiji ostavilo više vremena da ispune konkretne zahteve definisane u paktu.

Međutim, dokaz je tu. Nezaposlenost je trenutno iznad 4 miliona - viša nego kada je 1998. Schroeder došao na vlast. Wolfgang Clement, ministar ekonomije, 2. januara je rekao da očekuje da će tokom godine tu cifru moći da snizi. Ali takav optimizam nije bio prisutan u zvaničnim vladinim kalkulacijama, kao ni u mnogo mračnijim predviđanjima ekonomista iz privatnog sektora. Reforme tržišta rada sprovedene su prošlog avgusta, ali je mali je broj ekonomista koji veruje da će one biti dovoljne da u roku od tri godine prepolove broj nezaposlenih.  

istovremeno, Schroeder se trudi da ubedi Nemce da glomazni sistem socilajne pomoći treba da se sredi. Nemačke penzije i pomoć koju dobijaju nezaposleni su među najvišim u svetu, i otpor prema promenama je samim time ogroman. Lideri sindikata, pa čak i neki viši zvaničnici Socijaldemokratske partije i dalje se protive smanjenju tih iznosa, kao i uvođenju veće konkurencije privatnog sektora u zdravstvu.

Intimno, mnogi ekonomisti su očajni zbog nesposobnosti Nemačke da definiše razumnu, koherentnu ekonomsku politiku. Nepostojanje politčkog vođstva u debati o reformama moglo bi od Nemačke stvoriti evropski Japan: zemlju koja je neprekidno i nepovratno u opadanju. U Japanu je jedan od najvećih problema što je japanska privreda u toliko sporoj deklinaciji da mnogi prosečni Japanci to i ne primećuju. Isto se može reći i za mnoge Nemce koji jedino vode da su,  za sada, materijalno bogatiji od većine svojih suseda. Međutim, jednog dana će se probuditi i shvatiti da to više nije tako.