Na današnji dan, 25. septembar

1345. Posle tri godine pokušaja, srpski car Dušan osvojio Ser i došao u posed puteva koji su vodili u Trakiju i ka poluostrvu Halkidiki, gde je Sveta gora.

1493. Kristifor Kolumbo isplovio iz luke Kadiz na drugo putovanje u Novi svet, koji je otkrio 1492.

1513. Španski istraživač Vasko Nunjez de Balboa prešao Panamski zemljouz i postao prvi Evropljanin koji je video Tihi okean.

1555. Sklopljen Augsburški verski mir. Mir postigli nemački kralj Ferdinand I i luteranski knezovi. Izjednačena prava luterana, protestanata, i rimokatolika, usvojen zakon o slobodi veroispovesti po principu "Čija je zemlja, onoga je i vera".

1744. Rođen pruski kralj Fridrih Vilhelm II. Tokom vladavine ratovao protiv Francuske Republike, a u drugoj i trećoj podeli Poljske anektirao velike delove poljske države.

1823. Srpskom piscu i jezičkom reformatoru Vuku Stefanoviću Karadžiću dodeljen počasni doktorat Univerziteta u Jeni.

1849. Umro austrijski violinist, dirigent i kompozitor Johan Štraus Stariji. Bečkom valceru dao klasičan oblik i učinio ga popularnim širom Evrope. Komponovao više od 150 valcera, kadrile, marševe i polke.

1866. Rođen američki biolog i genetičar Tomas Hant Morgan, osnivač genetike, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1933. za otkriće funkcije hromozoma u prenošenju naslednih svojstava.

1896. Rođen italijanski državnik Alesandro Pertini, predsednik Italije, najpopularniji italijanski političar posle Drugog svetskog rata. Član Socijalističke partije Italije postao 1918, mnoge godine proveo u fašističkim zatvorima, u Drugom svetskom ratu učestvovao u pokretu otpora, potom bio poslanik i senator.

1897. Rođen američki pisac Vilijam Fokner, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1949.

1897. Rođen srpski pisac Aleksandar Vučo, jedan od osnivača nadrealističkog pokreta u Srbiji između dva svetska rata, tvorac moderne poezije za decu. Njegova poema "Podvizi družine Pet petlića" smatra se najznačajnijim delom srpske dečje poezije posle Jovana Jovanovića Zmaja. Pisao i filmska scenarija i bavio se filmskom kritikom.

1906. Rođen ruski kompozitor Dmitrij Šostakovič. Prvi među muzičkim umetnicima sovjetske Rusije stekao međunarodnu slavu. Uspešno spojio rusku tradiciju i modernu zapadnoevropsku muziku i razvio svoj muzički izraz. Napisao monumentalnu V simfoniju, u najtežim danima blokade Lenjingrada u Drugom svetskom ratu VII, Lenjingradsku simfoniju.

1932. Španska pokrajina Katalonija dobila autonomiju, odnosno pravo na zastavu, skupštinu i jezik. Autonomija ukinuta 1939, po dolasku Franka na vlast.

1943. Sovjetska Crvena armija u Drugom svetskom ratu oslobodila Smolensk, jedno od poslednjih značajnih uporišta nemačkih nacističkih snaga na teritoriji SSSR-a.

1956. U upotrebu pušten prvi transatlantski telefonski kabl, postavljen između Obena, u Škotskoj, i Njufaundlenda, u Kanadi.

1959. Razočaran politikom vlade, jedan budistički monah u Kolombu izvršio atentat na premijera Cejlona Solomona Bandaranaikea, koji je narednog dana podlegao povredama.

1962. Soni Liston postao svetski bokserski šampion u teškoj kategoriji pošto je u Čikagu u prvoj rundi nokautirao Flojda Patersona.

1963. Vojska u Dominikanskoj Republici oborila liberalnu vladu Huana Boša Gavinja, formiranu sedam meseci ranije, i suspendovala Ustav.

1970. Umro nemački pisac Erih Marija Remark. Proslavio se antiratnim romanom "Na zapadu ništa novo". Njegovi romani bili zabranjeni u nacističkoj Nemačkoj, a on prisiljen da emigrira. Od 1947. državljanin SAD.

1973. Američki vasionski brod Skajlab 2 spustio se u Pacifik s tri člana posade, koji su proveli 59 dana u orbiti Zemlje.

1990. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija uveo vazdušni embargo nad Irakom i okupiranim Kuvajtom. Zabranjeni svi letovi sem humanitarnih.

1991. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio rezoluciju o embargu na uvoz oružja Jugoslaviji i pozvao jugoslovenske lidere da prekinu sukobe.

1992. Moskva i Vašington odbacili jedan od poslednjih ostataka Hladnog rata, dozvolivši slobodu putovanja ruskim i novinarima SAD i poslovnim ljudima koji rade u Rusiji, odnosno u SAD, u te zemlje.

1994. Švajcarci na referendumu prihvatili plan Vlade o donošenju zakona protiv rasizma.

1997. Britanski supersonični automobil u Nevadi postavio svetski rekord postigavši brzinu od 1.142 kilometra na čas.

2001. Oficir Armije Bosne i Hercegovine, jedan od komandanata u ratu u BiH od 1992. do 1995, Sefer Halilović, predao se Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. Optužen da je u septembru 1993. učestvovao u masakru više od 60 civila, bosanskih Hrvata.