Papa u Srbiji

Svaki put kada se spomene moguća poseta pape Srbiji, a to se ciklično događa svakih nekoliko meseci, u Beogradu se podigne politička temperatura. Konzervativni krugovi u toj poseti vide udar na čistotu pravoslavlja u skladu sa doktrinom prethodnog pape Jovana Pavla II da su „pravoslavlje i i rimokatolicizam dva plućna krila”. Za one liberalnije i pragmatičnije, dolazak pape Benedikta XVI značio bi pozitivnu promenu imidža Srbije u svetu i jačanje duha tolerancije i afirmaciju hrišćanskih vrednosti, ali i snažni zamajac započetim evropskim integracijama.

Zato i poslednja izjava papskog nuncija u Beogradu Euđenija Zbarbara da bi poglavar Rimokatoličke crkve rado došao u Srbiju pod uslovom da njegova poseta bude korisna civilnom društvu i verskim zajednicama nije novost. Nije ništa novo ni da episkopi SPC različito gledaju na eventualnu posetu pape Benedikta XVI.

Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Jovan kaže da mu nije jasno zbog čega se neko u Srbiji još toliko boji papine posete. Vladika Jovan smatra da bi papina poseta Kosmetu pomogla da se u svetu snažnije čuje o stradanju preostalih Srba u pokrajini. Episkop raško-prizrenski Artemije, pak, poručuje da od posete nema ništa sve dok se papa prvo ne izvini za sve zločine u Jasenovcu i na drugim mestima gde su Srbi ubijani sa blagoslovom Katoličke crkve, samo zato što su pravoslavne vere.

Nije dakle, nikakva tajna da u Srpskoj pravoslavnoj crkvi još nema saglasnosti oko dolaska pape. Kada su prošle godine mitropolita Amfilohija upitali da li je SPC pozvala poglavara Rimokatoličke crkve da dođe u tadašnju državnu zajednicu SCG, on je odgovorio da je kardinal Jozef Racinger imao poziv SPC, ali pošto je izabran za papu stvari se menjaju i procedura je drugačija.

Prošle jeseni su i Boris Tadić, ali i Svetozar Marović, posetili Vatikan. Predsednik sada već nepostojeće državne zajednice uputio je poziv papi da dođe u Srbiju i Crnu Goru. Tadić je bio nešto uzdržaniji. Predsednik Srbije je rekao da će papa doći u Beograd čim se ispune uslovi, „ali i da se radi na ispunjavanju tih uslova”.

Teoretski papa bi mogao u Srbiju da dođe samo na poziv rimokatolika, ali i državnog vrha. Međutim, teško da bi papa hteo da dođe u Beograd bez poziva SPC, a o takvom pitanju odluku bi morao da donese Sveti arhijerejski sabor. Sabor će se ponovo sastati u oktobru i da li će se pitanje papine posete naći na dnevnom redu teško je reći.

Ima onih koji misle da bi u našem slučaju pomogao „grčki scenario”. Grčka pravoslavna crkva dugo se protivila papinoj poseti, ali je na kraju pod pritiskom državnog vrha popustila. Atinska arhiepiskopija je izdala saopštenje da se ne protivi poseti poglavara Rimokatoličke crkve Grčkoj prvoj posle velike šizme 1054. godine.

Beograd i Moskva su još jedini gradovi u pravoslavnom svetu u koje papa nije kročio. Ima onih koji tvrde da Ruska pravoslavna crkva koči posetu poglavara rimokatolika Srbiji. Ali, odnosi Vatikana i Moskovske patrijaršije poslednjih meseci i pored niza nesporazuma sve su prisniji. Naročito posle posete ruskog mitropolita Kirila Vatikanu u aprilu ove godine. Tako da se možda ne bi trebalo čuditi ako papa Benedikt XVI pre poseti Kremlj nego Beograd.