Suša preti bogatim zemljama

Fond kaže se u mnogim od najbogatijih gradova na svetu, poput Sidneja i Hjustona, troši više vode nego što je moguće nadoknaditi. U drugim gradovima, kao što je London, potrošnja vode je prevelika zbog zastarelih vodovoda i ukupne infrastrukture.

Svetski fond za prirodu se zato zalaže za štednju vode na globalnom nivou, pre svega efikasnijom upotrebom postojećih resursa i modernizacijom vodovoda. Najnoviji dokaz da se klima menja je talas vrućina pod kojim grca veći deo Evrope.

Britanska akademija nauka juče je objavila izveštaj u kojem najavljuje da će nestašice vode dovesti do sve većih suša na sve većim područjima. Jedno od njih je i južna Evropa. Da je ovaj trend već počeo svedoče i suša i šumski požari širom Sredozemlja. Najgore je u Španiji, koju naučnici u sledećih nekoliko decenija vide kao delimično pustinjsku zemlju.

Promena strategije

Ministarka za zaštitu čovekove okoline Kristina Narbona upravo je obišla područja najpogođenija sušom. Ona ipak smatra da će Španija uspeti da pobedi ovaj problem.

"Menjamo pristup resursima vode. Pre izvesnog broja godina svi naši napori bili su usmereni ka izgradnji brana i skretanju vode iz reka ka obradivim površinama.

Međutim, prema najnovijoj evropskoj politici, neophodno je da se poboljša efikasnost potrošnje vode, pre svega prilikom navodnjavanja," saopštila je ministarka Narbona.

"Osamdeset odsto potrošnje vode otpada na poljoprivredu. Jedan od najvećih izazova je da se ta potrošnja smanji, a da se paralelno, širom Sredozemlja, izrade pogoni za desalinizaciju vode. Sigurna sam da ćemo za dve do tri godine imati dovoljno vode u priobalnim područjima i da suše više neće biti," objasnila je ona.

Veliki deo potrošnje vode u Španiji otpada na turizam, a posebno na održavanje terena za golf, koji niču kao pečurke, ali bez kiše. Međutim, ministarka Kristina Narbona ističe da je vlada u Madridu nemoćna da tako nešto spreči, jer je to u nadležnosti regiona.

Povećanje cena vode neophodno pre 2010.

I portugalski farmeri pogoðeni sušom

Dodatni problem predstavlja i činjenica da je cena vode u Španiji čak 30 puta niža nego u ostalim delovima Evropske unije.

"To moramo da uradimo pre 2010. godine. Imamo 3 godine da postepeno povećavamo cenu vode, a to je je teško kada je reč o poljoprivrednicima.

Oni su navikli na jeftinu cenu vode i promena će izazvati socijalne i političke probleme.

Međutim, došlo je do važne promene u evropskoj poljoprivrednoj politici. Obim poljoprivrede se smanjuje širom Španije i to će svakako imati uticaj. Suša će svakako dodatno ukazati na činjenicu da prioritet mora da postane upravljanje resursima vode, a ne samo povećavanje snabdevanja", rekla je Narbona.

Pogođena i Francuska

Situacija nije bolja ni u susednoj Francuskoj. Poljoprivrednik i sindikalista Žan Mišel Delma uzgaja šljive na jugozapadu te zemlje. Nestašice vode su već uobičajene, ali Delma upozorava da su pašnjaci previše suvi da bi stoka mogla da se hrani, pa se već koriste zalihe sena, koje se inače čuvaju za zimu.

"Sena ima dovoljno, ali pošto koristimo zimske zalihe, počinjemo da čuvamo slamu za zimu.

Žetva pšenice je ove godine za tri odsto manja. Berba grožđa za čak 20 odsto. Ovo je već druga sušna godina. Veoma nam je teško. Tražili smo od ministra za poljoprivredu da nam dodeli sredstva iz Fonda za vanredne situacije i prirodne katastrofe. Prvu ratu primićemo u septembru ili oktobru," rekao je Delma.

Italijanski poljoprivrednici već upozoravaju da će šteta od suša u toj zemlji lako premašiti milijardu evra. Međutim, visoke temperature nisu ovoga leta ograničene na pojas Sredozemlja.

Najtopliji jul u Britaniji u poslednjih 350 godina

Ovo leto uništilo je stereotip o Britaniji, kao zemlji u kojoj gotovo svaki dan pada kiša, pa makar i nakratko. Na ostrvu, međutim, i zvanično vlada suša.

"Nije toliko ozbiljno kao prilikom suše 1976. godine. Međutim, jul je bio najtopliji mesec u poslednjih 350 godina, otkako o tome postoje podaci u Britaniji.

Primetili smo promenu u periodima i količinama padavina širom Evrope," objašnjava stručnjak za klimatske promene Univerziteta u istočnoj Angliji, Dejvid Vajner.

"Tokom godine ima više padavina nego ranije, ali se promenilo doba godine kada kiše ima. Zimi padne mnogo više kiše nego pre i intenzitet pljuskova i oluja je mnogo jači. Leti padne manje kiše nego ranije što je nedovoljno da bi se dopunili rezervoari. Klima se menja. Povećanje temperature povlači i više isparenja, što znači da će, i uz veće padavine, manje vode biti dostupno," ocenio je on.