Hirošima: 61 godina posle

"Želim da ostanemo predvodnici u borbi za ukidanje nuklearnog oružja i za stalan mir", rekao je Koizumi na ceremoniji obeležavanja 61. godišnjice dana kada su SAD 1945. godine prvi put upotrebile atomsku bombu, bacivši je na Hirošimu. Premijer je potvrdio tri principa Japana: ne proizvoditi, ne posedovati i ne dozvoliti prisustvo na svojoj teritoriji nuklearnog oružja.

Ceremonija je počela minutom ćutanja u 8.15 po lokalnom vremenu, tačno kada su SAD su 6. avgusta 1945. godine prvi put bacile atomsku bombu na Hirošimu. I ove godine je pušteno 1.000 golubica u znak mira.

Grad je razoren, a 13 kvadratnih kilometara pretvoreno je u pustoš. Poginulo je oko 140.000 ljudi, a od posledica bačene bombe stradalo je više od 200.000 ljudi. Druga atomska bomba je tri dana kasnije, 9. avgusta, bačena na grad Nagasaki, kada je poginulo 70.000 ljudi. Američko bombardovanje ova dva grada ubrzalo je kapitulaciju Japana u Drugom svetskom ratu, koja je usledila 15. avgusta 1945.

U Ustavu Japana koji su ga SAD kao pobednice 1947. nametnule, ističe se da će zemlja "zauvek" odbijati učešće u ratu. Međutim, vladajuća Liberalno-demokratska partija sada se bori za izmene Ustava kako bi Japan mogao da se snabde pravim oružjem i da odgovori u slučaju da bude napadnut. Ta rasprava je oživljena posebno nakon što je Severna Koreja 5. jula ispalila više raketa koje su pale u more, u blizini Japana. Jedna severnokorejska raketa je 1998. godine preletela Japan i pala u Pacifik.